Ovogodišnji Bemus obeležiće raznovrsnost muzičke ponude okrenute stranim i domaćim renomiranim izvođačima, mladim talentima, operama i baletima
Unapred govoreći, već iz najavljenog sadržaja 37. Bemusa uočavamo njegovu koncepcijsku raznolikost, ali i naziremo momente predviđene za sam vrh ovogodišnje muzičke fešte. Recimo da će jasniju boju ovom Bemusu, u trajanju od 3. do 19. oktobra, najpre dati nastupi velikih klasičnih orkestara: Budimpeštanski festivalski orkestar, Orkestarski ansambl Pariza i Kamerata Salcburg. Ne bez razloga, počast otvaranja festivala, 3. oktobra na „Kolarcu“, ukazana je Budimpeštanskom festivalskom orkestru pod vođstvom dirigenta Ivana Fišera, uz pijanistkinju Adrijene Kraus. Koncertom sastavljenim od Veberovih, Šumanovih i Bramsovih dela, jedan od vodećih evropskih orkestara premijerno se predstavio beogradskoj publici. Inače, kada govorimo o gostima iz sveta, ne možemo a da ne čujemo za sada blago tonirane opaske muzičkih poznavalaca o nestašici velikih svetskih imena i baš zbog toga o „pokrivenosti“ festivala bogatijom orkestarskom ponudom. Ako na kraju i presudi takva reč kritike, ipak, nekoliko muzičkih virtuoza današnjice nesumnjivo će učiniti ovogodišnje izdanje Bemusa i kvalitetnijim i glamuroznijim. Dakle, među zvezdama 37. Bemusa naći će se: violinista Uto Ugi iz Italije, koji je još pedesetih godina kao dečak gostovao u Beogradu zajedno sa isto tako mladim svetskim nadama Zubinom Mehtom i Lorinom Mazelom; američki pijanista Stiven Kovačević, slavan po radikalnom pristupu klavirskom opusu Betovena, što će naravno predstaviti i našoj publici; poznati britanski violončelista Stiven Iserlis, često pominjan i kao muzičar koji svira na Stradivarijevom violončelu iz 1730. godine; violinista iz Litvanije Julijan Rahlin (koga smo već imali priliku da upoznamo), inače odnedavno i muzičar na violi, što ćemo čuti u okviru resitala na ovogodišnjem Bemusu. Programski „udar“ među muzičko-scenskim delima čini, pre svega, premijera Glukove opere Orfej i Euridika u režiji Bojane Cvejić a pod dirigentskim vođenjem Premila Petrovića. Koncepciju ovog dela naziremo iz samih rediteljkinih reči: „Ako je opera mrtva, preostaje mi samo da se poigram s njenim rasturenim organima.“ Kao večiti podsticaj za eksperimentisanje, opera Hofmanove priče Žaka Ofenbaha u režiji Dejana Miladinovića, takođe premijerno, pokazaće nam kako se Hofmanove ljubavne priče mogu smestiti i u naučnofantastični kontekst.
„Ugodite ušima“ glasi slogan 37. Bemusa, a odnosi se najviše na raznovrsnost muzičke ponude, na brojnost mogućih izbora. Peti put na mestu umetničkog direktora ovog festivala, kompozitor Ivana Stefanović opredeljuje se za široku osnovu programskog koncepta, dakle okreće se kako stranom tako i domaćem uspešnom izvođaču, mladim talentima, kako muzici tako i sceni, operama i baletima, davanju podstreka domaćem stvaralaštvu. Na ovom Bemusu, između ostalih, čućemo i Stefana Milenkovića, Katarinu Jovanović, valcere u izvođenju Nade Kolundžije, Gudače svetog Đorđa, džez kvartet Duška Gojkovića, ali i primerke naše baštine kao što je kompozicija Menehmi Josipa Slavenskog, inače neizvođena još od daleke 1943. godine. Veoma interesantna dva događaja sasvim su okrenuta ranoj muzici, a to su izvođenja dua za muziku i igru Commedia Nova, kao i ansambla za staru muziku Speculum iz Španije, koji će nastupiti sa svojim programom Mavri, sefardi, hrišćani. Među šarolikom publikom Bemusa sigurno ima i onih koji su se već „rezervisali“ za Balet Žorža Momboja iz Francuske i njegove afričke ritmove i ples.
Konačno, sud o 37. Bemusu daće i publika i kritika; pored detaljnije ocene kvaliteta, ostaje da vidimo i to da li će na programsku „disperzivnost“ biti bačena senka sumnje ili će na račun koncepta „za svakoga po nešto“ ipak stići pohvale.
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
