Bauk

Moja prijateljica, vrstan klinički psiholog (u ostavci, kako voli za sebe da kaže), vrlo je zabrinuta zbog posledica koje bi po naše mentalno zdravlje mogao da ima onaj kastrirajući spot za o.b. tampone. Ako ste neupućeni u materiju, to je spot u kojem se dva tampona trkaju pa onaj na levoj strani ekrana, po već očekivanom raspletu, posustane odmah na startu, dok onaj drugi odjuri u… al’ da ne lajem sad gde.

Ko god da je smislio ovakvu reklamu, ne samo da je duduk za anatomiju nego nema pojma ni o psihologiji. Kao prvo, odnos tampona i rupe kroz koju on juri je otprilike srazmera pegle i daske za peglanje pa još malo duže, ili kofe i bunara, ako vam je to lakše da zamislite. Šta mislite kako će to da protumače svi oni muškarci (dečake da i ne pominjem) koji i inače imaju malo znanja, a puno strahovanja kada je o ženskoj anatomiji reč? Ako su do sada, manje-više neopravdano, brinuli da su proporcionalno neadekvatni, sad zbilja imaju razlog da se debelo isfrustriraju. A kako i ne bi – pa i najobdareniji bi zaključio da ne može da se meri s onolikim ponorom. Da sam na njihovom mestu, i mene bi to demoralisalo. Ma šta demoralisalo – načisto bi me prepalo. Kao što bi i svaku ženu, jer, šta tek žene treba da zaključe iz ovog ko bajagi obrazovnog filma? Upravo ono zbog čega mnoge od njih i strahuju od tampona! Jer, kad onaj na desnoj strani ekrana, dakle onaj koji su baš hteli da izreklamiraju, sklizne i onako odjuri tamo daleko i nestane u bezdanu (ni razglednice ni končića), više ga niko živ ne izvadi odatle. Bar ne uobičajenim metodama, dostupnim kućnoj upotrebi. Pa ga vi slobodno stavite.

Dobro, razumem da su hteli da nam predstave tampon koji je lagodniji za upotrebu, razumem i da su se držali onog pravila da ne treba da kažeš, već da pokažeš, ali zar to nije moglo pametnije da se uradi, bez kolateralne štete?! Po cenu da zvučim kao moja baba, ali stvarno – što jedna budala pokvari, sto pametnih ne može da popravi! A da se ne zavaravamo – moć koju budale mogu da imaju i šteta koju mogu da nanesu uopšte nije zanemarljiva. Ne znam na kojeg političara vi mislite, ali ja sam mislila na – ptičji grip. Ako išta, barem nas podučava da veličina mozga nije proporcionalna opasnosti koja od njega preti. Kao što vidimo, i pileći mozak može da nam dođe glave. Naročito kad nas, da prostite, posere, kako se zasad prenosi. Doduše, dešavalo se to nama i ranije, ne ovaj grip nego izmet po nama, ali su nam to uglavnom radili oni sa malo više mozga. Nekolicina ih je stigla i pred sud pa sad i tamo demonstriraju svoju pamet. Na njihovu žalost a na našu sreću, njima se ne sudi zbog nedostatka inteligencije, već nedostatka čovečnosti, a te se optužbe ipak malo drugačije i malo teže pobijaju.

Znam da biste vi sad mogli naširoko da raspravljate o tome ko može da nanese više zla – oni sa malo ili oni sa dosta mozga, ali moram da vas prekinem jer nam ističe prostor. Na kraju krajeva, kako stvari sada stoje u svetu, glave bi nam mogli doći baš oni bez imalo mozga – uragani, zemljotresi, vulkani, poplave, komete… Ili insekti koji će se nesmetano razvijati i prenositi druge bolesti jer ćemo mi, u odbrambenom ratu, pametno potamaniti sve ptice, njihove prirodne neprijatelje u lancu ishrane.

Na kraju će stvarno ispasti da je pamet precenjena roba. Možda ćemo ipak morati da se okrenemo dobroti?