Prošlonedeljni susret na vrhu evropske dvadesetpetorice, u drevnom britanskom dvorcu Hempton kort, kao da je pokazao zamor i kod najgorljivijih evroentuzijasta. Šefovi država i vlada elegantno su sve suštinske probleme najznačajnije kontinentalne grupacije gurnuli pod tepih i odlučili da o njima ne progovore ni reč. Kako su prokomentarisali razočarani novinari, lideri su ispijali penušava britanska i francuska vina, jeli losose i divljač, ostavljajući raspravu o krupnim pitanjima koja more Uniju, za neku drugu priliku.
Otkako su u prvoj polovini godine najpre Francuzi, a potom i Holanđani referendumskim glasovima stavili na led evropski ustav, Evropska unija kao da sve teže pronalazi odgovore na izazove sa kojima se susreće na svakom koraku. Na primer, da li praviti novi ustav, kako i kojim tempom širiti mnogočlanu evropsku porodicu, kako pomiriti razlike između „starih“ i „novih“…? Konačno, možda i najvažnije, kako da ujedinjena Evropa na ekonomskom planu parira ne samo tradicionalnom konkurentu Sjedinjenim Američkim Državama, već i globalnom pohodu, u ovom trenutku dve najdinamičnije azijske privrede – Kine i Indije.
Ako ne želi da izgubi globalnu trku, Evropa mora da unutar sopstvenih, sve širih granica reši ključnu razvojnu dilemu raspetu između dva koncepta: socijalne države blagostanja, što se nekako tradicionalno smatra evropskim idealom, i socijalno surovijeg, ali razvojno efikasnijeg koncepta ekonomskog liberalizma.
Ta aktuelna dilema na svoj je način odredila ishod nedavnih izbora u dve važne evropske zemlje koje su se, jedna više – Poljska, a druga manje, ali ipak, Nemačka, priklonile desnim političkim opcijama. O tom izboru i mogućim, ne samo političkim posledicama, na narednim stranicama „Vremena“.
Erdogan podržava odluku Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje Benjamina Netanjahua, Žozep Borelj takođe, dok Viktor Orban zove u goste izraelskog premijera i garantuje mu bezbednost
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
