Kako je Džejmi Oliver postao nacionalni heroj, a školska ishrana jedna od važnih tema predizbornih kampanja? Zašto je popularni TV kuvar pozvan u Dauning strit broj 10 da se sretne sa premijerom Blerom
Za „Vreme“ izLondona
IZ KUHINJE U POLITIKU: Džejmi Oliver
Simpatična kuvarska TVzvezda, nezasiti biznismen, nekonvencionalni nacionalni heroj, hvalisavac i samoreklamer, društveni aktivista, prodana duša… Ovih dana, ovde u Britaniji, nacija se opet podelila oko Džejmija Olivera i kod nas poznatog kuvara „Golog ručka“: jedni ga obožavaju i hvale što je političarima održao lekciju, drugi ne štede reči kritike. Koleginica, takođe poznata televizijska zvezda sa varjačom Klarisa Dikson Rajt nazvala je Džejmija „droljom“ zato što je svoje ime i svoju slavu „prodao megakorporaciji kao što je lanac samousluga Sensberi i zato što reklamira njihovog u ribnjacima gajenog lososa“. Zbog ovog ugovora koji je i njemu i Sensberiju doneo milione, BBC je raskinuo saradnju sa Džejmijem, ali ga je Kanal 4 dočekao raširenih ruku.
Džejmi Oliver, koji je upravo napunio 30 godina, nesumnjiva je zvezda: njegova knjiga DžejmijevaItalija trenutno je najprodavanija knjiga u Britaniji – za samo nekoliko dana prodato je više od 360.000 primeraka ovog živopisnog herbarijuma mediteranskih recepata, njegova serija „Večera s Džejmijem“ u samom je vrhu najgledanijih televizijskih emisija, za njegov restoran Fiftin karte se rezervišu nedeljama unapred: čak ni ovde vrlo omiljeni Bil Klinton nije nedavno uspeo da dobije sto u ovom popularnom restoranu. Džejmi je naravno milioner: ovdašnji mediji tvrde da je „težak“ oko 30 miliona funti, što je približno 45 miliona evra.
ŠKOLSKIRUČAK: Kada je pre tri godine izgledalo da se milionski televizijski audotorijum već pomalo umorio od čupavog mlađanog kuvara, kome su ruke uvek masne od maslinovog ulja i koji kuva kao od šale i stalno gnječi limun ili neke travke, Džejmi je povukao potez koji mu je doneo poštovanje i priznanja svih generacija: poveo je kampanju FeedMeBetter (Hranite me bolje).
Poznato je da se u školskim kuhinjama širom Britanije (a to nikako nije samo ostrvski fenomen i problem) deci služi popularna hrana, junkfood, prvenstveno hamburegeri, pečeni krompirići i druga polupripremljena jela. Džejmi je poveo kampanju i sakupio više od 270.000 potpisa na peticiji kojom se od britanske vlade, konkretno od Tonija Blera, traži da se školska deca bolje i zdravije hrane: više povrća, više voća, više zdrave, sveže pripremljene hrane. Naravno, ovakav način ishrane desetina hiljada đaka i košta više, ali je zahvaljujući svojoj upornosti, popularnosti i medijskoj sveprisutnosti Dzejmiju Oliveru uspelo ono što generacijama roditelja u Velikoj Britaniji nije pošlo za rukom: naterao je vladu da odreši kesu i poveća sredstva iz budžeta za bolju i zdraviju ishranu u školama širom Britanije.
Da bi dokazao Toniju Bleru i njegovoj vladi da nije sve u parama, Džejmi je uzeo na sebe da osmisli jelovnik u 55 škola u opštini Grinič; javnosti je obećao da će za iste pare koje vlada daje, 37 penija (pola evra po đaku), obezbediti zdrav i dobar školski obrok. I pošlo mu je za rukom. Naravno, kuvar koji sjajno kuva i pravi je šoumen pred TV kamerama, pretvorio je ovaj svoj jedinstveni socijalni eksperiment u vrlo gledanu TV seriju: milioni gledalaca širom Britanije pratili su seriju o školskom ručku sa uzbuđenjem. Napetosti nije nedostajalo: da li će hrana za đake stići na vreme, da li će se „zdrava hrana“ uklopiti u budžet… Tu su bili i sjajni glumci: Džejmi, pa pojedini đaci, a tetkica Nora i kuvarica Rouz postale su zvezde dana. Naravno, sve je imalo jasnu i nedvosmislenu političku poruku: da li će vlada jedne od najrazvijenijih zemalja na svetu pomoći da deca u školi dobiju zdrav ručak?
Televizija je iz dana u dan pratila kako se odvija Džejmijev veliki eksperiment. Nije sve išlo nimalo lako: stariji đaci su organizovali demonstracije što im Džejmi ukida popularne hamburgere i čips, snimljena je i scena kako jedan đačić povraća od tanjira sveže salate (naviklo dete na kečap!), kamera je zabeležila kako roditelji krišom doturaju hamburgere svojim nezadovoljnim mezimcima. Trebalo je ubediti nastavnike, decu, glavno i pomoćno osoblje u školskim kuhinjama da je salata bolja od čipsa.
Ovdašnji hroničari kažu da je to bila sjajna TV serija: bilo je istinski dirljivo videti da su deca ipak na kraju prihvatila zdravu hranu, povrće i voće. Mnoga čak nisu ni znala kako izgledaju neke vrste najpopularnijeg povrća!? Za Džejmija je to na kraju bio trijumf: nastavnici su naciji poručili da se deca bolje ponašaju, da su na časovima čak bolje koncentrisana od kada jedu zdravu hranu po Džejmijevim receptima. Školski lekari su istakli da se u školskoj populaciji koja se hranila na ovaj način znatno smanjio broj astmatičnih napada.
Džejmi Oliver je postao nacionalni heroj, a školska ishrana jedna od važnih tema predizbornih kampanja. Političari su se utrkivali da ih kamere uhvate dok slušaju Džejmija kako govori o zdravoj ishrani. Pozvan je u Dauning strit broj 10 da se sretne sa premijerom Blerom. Nepunih mesec dana pre izbora laburistička vlada je obećala dodatnih 280 miliona funti (oko 420 miliona evra) za poboljšanje ishrane u britanskim školama!
Da li je Džejmi bio iznenađen što je maltene preko noći postao toliko popularan i uticajan u političkim krugovima, pa njegova filozofija kuvanja čak postaje i vruća politička tema? Na slična pitanja Džejmi je u svom tipično opuštenom i razbarušenom maniru ovako odgovarao nedavno u „Gardijanu“:
„Da, jeste bilo malo otkačeno, ali samo na prvi pogled. Zapravo, nisam iznenađen burnom reakcijom na moju kampanju… Jer, suštinsko je pitanje, ako ne možeš školskoj deci da obezbediš zdrav obrok u školi, odakle ti onda, za ime boga, pravo da nam uzimaš porez i šalješ naše vojnike u rat? Moć televizije i novina je ogromna, mnogo veća nego što je nekada bila, ako toj kombinaciji dodaš neku poznatu facu, nekog koga ljudi znaju i veruju mu… Super je što sam mogao da učestvujem u ovoj priči koja nije mogla da se završi loše. To je bilo ono: ako mi ne verujete da deca treba da jedu zdravu hranu, vi ste kreten i tu nema diskusije! Ma, nosite se… Nego, zavucite ruku duboko u džep i lovu na sunce!“
Neki ovdašnji komentatori konstatovali su da Džejmi počinje da zvuči kao Bob Geldof ili Bono.
Džejmi kaže da o sebi nikada nije mislio kao o homopoliticusu, ali priznaje da je sad i on do grla u politici: hrana je politička tema, on se bavi hranom, prema tome i on je u politici! Džejmi priznaje da je vrlo zadovoljan što može da utiče na politiku. Ovaj mladi čovek, za koga se zna da nije bio briljantan đak, imao je problema i sa računanjem i sa disleksijom, ali je od malih nogu voleo da se mota po kuhinji paba Kriketers, koji su u Eseksu vodili njegovi roditelji, kaže da je oduvek znao da će uticati na politiku!? U svakom slučaju, rano je znao šta hoće, diplomirao je ugostiteljstvo na Koledžu Vestminster, bio na praksi kod najvećih majstora kulinarstva, danas već dobija i počasne magistrature, pa i razno ordenje za svoj specijalan doprinos lepoj veštini pripremanja gurmanskih čarolija. Neki prognoziraju da se može nadati i tituli plemića.
PETNAESTOTPISANIH: I otvaranje restorana Fiftin bilo je jedinstven socijalni eksperiment koji se u seriji „Džejmijeva kuhinja“ odvijao pred milionima televizijskih gledalaca. Džejmi je izabrao grupu od 15 „beznadežnih“, otpisanih mladića i devojaka bez posla, bez krova nad glavom, bez završene škole… Trećina je čak bila u zatvoru, trećina je uslovno bila kažnjena… Cilj mu je bio da dokaže da ako mladom čoveku samo pružiš šansu, on mora da uspe. Džejmijeva kuhinja je za ove mlade ljude otpisane od društva bila jedinstvena šansa da postanu kuvari.
I mediji i prijatelji su ubeđivali Džejmija da neće uspeti, da uzalud baca pare, školovanje jednog studenta košta oko 20.000 funti (30.000 evra), a Džejmi je uložio u ovaj poduhvat gotovo 1,7 miliona funti (oko 2,5 miliona evra). Nije išlo lako: mediji su mu slali lažne kandidate, „krtice“ koji su trebali da „provale“ čitavu priču. „Dejli mirorova“ novinarka, koja se predstavila kao „devojka sa ulice“, ipak je morala da prizna da je to jedan iskren poduhvat, dostojan poštovanja, da tu nema prevare i štipkanja mladih kuvarica.
Džejmi je u jednom sigurno bio u pravu od samog početka: bio je to pravi pravcati realiti šou, ubedljiv i dramatičan; svi su se pitali da li će slavni i hiperaktivni kuvar Džejmi Oliver uspeti da prenese svoj entuzijazam na ove otpisane, često neverovatno lenje i nezainteresovane mlade ljude, koji treba da postanu vrsni kuvari.
Fiftin je danas vrlo popularan restoran, vrlo skup, nema večere bez 80 funti, ali sav profit ide u dobrotvorne svrhe, u Fondaciju Fiftin za dalje školovanje mladih ljudi.
Naravno, nije prošlo bez ožiljaka: Džejmi Oliver i njegov privatni život su stalna meta medija, Džejmijeva žena Džuls je u jednoj od emisija pred TV kamerama kroz suze pričala o „stalnim medijskim pritiscima na njenu divnu familiju“, a Džejmiju je prigovorila da više vremena posvećuje svom restoranu i svojim štićenicima nego njoj i njihovim dvema devojčicama. Ovaj detalj nije izbačen iz emisije: Džejmi veruje da je ta istinitost doprinela da „Kuhinja“ bude tako popularna. Za sada je priča o Džejmiju Oliveru priča sa srećnim krajem.
Restoran Fiftin, po nekim mišljenjima jedan od deset najboljih u Londonu, doživeo je ogroman uspeh. Na ivici je da postane profitabilan. Sličan restoran je otvoren u Amsterdamu, a Džejmi razmišlja o „filijalama“ u Australiji, na Novom Zelandu i u Americi.
Skeptici postavljaju pitanje koliko uopšte vredi ovakav socijalni eksperiment, koji pomaže da dvadesetak mladih ljudi stane na noge. I Džejmi i njegovi štićenici kažu da vredi. Za hiljade mlađanih britanskih lumpen-proletera, ali i za njihove porodice, pa i šire društveno okruženje, priče iz Džejmijeve kuhinje čine se kao ostvarenje najlepših snova mladića i devojaka sa socijalne margine.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od januara 2025. godine, Bugarska i Rumunija postaće deo zone Šengena, saopštio je mađarski ministar unutrašnjih poslova. Do sada je ulazak ove dve zemlje u šengenski prostor blokirala Austrija
Premijer Izraela zbog naloga za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda u Hagu svakako neće putovati ni u jednu od 124 zemlje potpisnice Rimskog statuta, ali se to ne odnosi na Sjedinjene Američke Države, odakle je već dobio veliku podršku, ukazao je spoljnopolitički komentator Boško Jakšić
Predsednički izbori u Hrvatskoj zakazani su za 29. decembar, a sve su prilike da će Zoranu Milanovićevu glavni protivnik biti Dragan Primorac, kandidat kog je podržao vladajući HDZ. Da li iko može da stane na put najpopularnijem političaru u Hrvatskoj u pokušaju da obezbedi novi predsednički mandat
Trenutno je oko 15 odsto danske teritorije je pod šumom, tačnije 640.835 hektara. Ali uz najavljene planove, koji čekaju formalno odobrenje parlamenta, ove brojke bi mogle znatno da porastu
Dugo je Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) raspravljala o tome ko bi bio bolji kandidat za kancelara: Olaf Šolc ili ministar odbrane Boris Pistorijus. Sada je Pistorijus objavio da ne želi da bude kandidat
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!