Međuvreme

Zaječar: Dete u objektivu

Zaječarski Foto-kino klub Timok, uz podršku lokalnih institucija, organizuje svake godine konkurs i izložbu sa možda najdužom tradicijom u našoj zemlji. Već tri decenije na konkurs sa tematikom DETE radove šalju stotine fotografa koji su fotoaparatom „ulovili“ trenutak iz života mališana u svom okruženju. Za ovogodišnji jubilej organizatori su odlučili da konkurs objave i van granica, pa je izložba po pravilniku Foto saveza Srbije dobila međunarodni rang. Odazvalo se stotinak autora sa blizu 400 fotografija, među kojima je najviše iz Srbije, zatim Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Mađarske, Amerike, Crne Gore, Makedonije i Slovenije. Za izložbu koja je otvorena na međunarodni Dan deteta (5. oktobar) žiri je odabrao da publici predstavi trećinu prispelih fotografija i objavi imena najuspešnijih autora. U konkurenciji pojedinačne fotografije prvu nagradu osvojio je Vlada Milinković, fotograf iz Beograda, dok je najlepšu kolekciju od tri fotografije imao Zaječarac Slaviša Ćirić.

„Malo je motiva koji su još od nastanka fotografije toliko fotografisani kao što su to deca. Međutim, mnoge od tih fotografija završavale su u privatnim fotoalbumima amatera, a samo su se retki usuđivali da ih javno prikazuju na izložbama ili da ih pošalju na konkurse. Savremena tehnologija i digitalizacija fotografije svakako će doprineti da to više ne bude slučaj. Naročit doprinos tome daće mogućnost slanja fotografija elektronskom poštom, kao što je to ove godine prvi put urađeno u Zaječaru“ – zapisao je u katalogu Imre Sabo, jedan od članova žirija ovogodišnje izložbe DETE 2006.

Obrazovanje: Kompanije i studenti

Prvi godišnji forum o visokom obrazovanju u organizaciji Instituta za međunarodno obrazovanje (Institute for International Education – IIE) i DIN Fabrike duvana a.d. Niš održan je 26. septembra u prostorijama ove fabrike iz sastava „Filip Moris Internešenela“. Forum je pružio mogućnost i predstavnicima nadležnih ministarstava, i predstavnicima kompanija, Univerziteta i nevladinih organizacija da razgovaraju o trenutnom stanju u visokom obrazovanju u Srbiji, kao i o predlozima za njegovo poboljšanje. Panel diskusija pod nazivom „Podrška privatnog sektora visokom obrazovanju u Srbiji“ ujedno je bila i jedinstvena prilika za razmatranje trenutne strategije i načina podrške visokom obrazovanju, ali je razmatrana i uloga domaćih i međunarodnih kompanija u jačanju ljudskih kapaciteta u lokalnim zajednicama, kao i o mogućnostima koje se kroz različite programe obrazovanja pružaju studentima i fakultetima.

Institut za međunarodno obrazovanje je najstarija agencija za visoko obrazovanje i profesionalnu razmenu. Postoji od 1919. godine i danas je, kao nezavisna i neprofitna organizacija, svetski lider u međunarodnoj razmeni ljudi i ideja. Godišnje ova organizacija osmisli i implementira preko 250 programa studija i treninga za preko 20.000 studenata, nastavnika, mladih profesionalaca i trenera iz celog sveta. Programi se finansiraju sredstvima iz vladinih i privatnih izvora. Za partnera u Srbiji izabrala je upravo nišku Fabriku duvana jer ona ulaže znatna sredstva u podršku najboljim i najdarovitijim studentima Niša. Ova kompanija je obezbedila sredstva za pokretanje programa sa Institutom, a osim pojedinačnih stipendija i stipendija za studentske projekte, koje dodeljuje najboljim studentima, DIN stipendistima takođe omogućava da se kroz različite stručne seminare i letnju praksu u kompaniji razvijaju u buduće poslovne vođe.

Dr Alan Gudman, nekadašnji dekan Fakulteta za inostrane poslove i profesor na Univerzitetu u Džordžtaunu, danas predsednik i direktor Instituta za međunarodno obrazovanje, rekao je da je IIE voma ponosan jer je uspeo da okupi sve strane zainteresovane za visoko obrazovanje u Srbiji. „Nadamo se da će Forum biti samo početak dijaloga“, kaže dr Gudman. „Ovakva saradnja je od vitalnog značaja za razvoj dinamičnijih visokoškolskih ustanova, kao i za uspešnu pripremu današnjih studenata za budućnost.“

Skupština: Manjine i samouprava

Glavne teme kojima su se poslanici Narodne skupštine bavili protekle nedelje bile su rebalans budžeta i usvajanje Nacrta novog ustava. Ipak, članovi skupštinskog Odbora za međunarodne odnose i Odbora za lokalnu samoupravu uspeli su da odvoje vreme i za neke druge aktivnosti. Konkretno, oni su se 28. septembra sastali sa Jirgenom Hermanom, izvestiocem Komisije za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. U svetlu donošenja ustava, poslanici su sa Hermanom razgovarali o predloženim ustavnim rešenjima u oblasti ljudskih i manjinskih prava. Članovi skupštinskih odbora istakli su na ovom sastanku da će gotovo trećina novog ustava biti posvećena ovoj oblasti. Takođe, oni su naglasili da na ova rešenja u budućem ustavu nije stavljena nijedna ozbiljnija primedba, te da je pri izradi tih rešenja korišćena praksa evropskog zakonodavstva. Što se tiče pitanja ovdašnje lokalne samouprave, poslanici su upoznali Hermana sa onim što je do sada urađeno na planu decentralizacije i sa inicijativom za donošenje zakona o imovini lokalne samouprave. Za realizaciju ove inicijative za sada postoje ustavna ograničenja, pa će, prema očekivanju prisutnih na sastanku, i taj problem biti rešen donošenjem novog ustava. Povod za dolazak Jirgena Hermana jeste izveštaj o stanju nacionalnih manjina u Vojvodini. Zato je on u razgovoru sa poslanicima bio posebno zainteresovan za ovo pitanje, kao i za uspostavljanje saradnje između Narodne skupštine i Skupštine Vojvodine radi rešavanja zajedničkih problema u ovoj oblasti. Zajednička ocena prisutnih poslanika jeste da se stanje međunacionalnih odnosa u Vojvodini znatno popravilo u poslednjih nekoliko godina. Što se tiče saradnje sa pokrajinskim parlamentom, rečeno je da su do sada izostale konkretne inicijative, ali da postoji spremnost da se u narednom periodu uspostavi čvršća saradnja.

Dostupnost informacija: Nagrada

Prvi dobitnik nagrade za značajan doprinos u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i za transparentnost u radu u Srbiji jeste ministar za nauku i zaštitu životne sredine Aleksandar Popović. Prema rečima poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, u uži izbor za ovo priznanje ušlo je petnaest institucija na lokalnom, gradskom i republičkom nivou. U konkurenciji su bili: Vrhovni sud Srbije, Skupština Srbije, Narodna banka Srbije, ministarstva zdravlja i finansija, Izvršno veće i Skupština Vojvodine, okružni sudovi u Beogradu i Novom Sadu. Među kandidatima su bili i Grad Novi Sad i opštine Smederevo, Prokuplje i Šabac. Prilikom uručivanja nagrade, Šabić je izbegao da komentariše koje su institucije najmanje sarađivale u primeni Zakona, jer, kako je rekao, to čini svakodnevno, ali je ambasador Sjedinjenih Američkih Država Majkl Polt istakao da je odgovarajuće odgovore na zahtev u skladu sa zakonom podnelo samo 310 ustanova, da je u brojnim slučajevima odbijeno dostavljanje informacije kada ih zatraži poverenik, a da čak u jednom slučaju nije bilo postupanja po odluci Vrhovnog suda Srbije. Nagrađeni je, prilikom primanja nagrade (simbolično) na Međunarodni dan prava javnosti da zna, 28. septembra, pohvalio Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ali i istakao da mnogi ljudi ne znaju kakve mogućnosti on nudi, te da je stoga ključno da javnost bude upoznata da ima pravo na informaciju.

Mediji: Ključni gosti

Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Nezavisno društvo novinara (NDNV) Vojvodine zatražili su da se Nataša Miljković, autorka emisije „Ključ“ koja se emituje na Radio-televiziji Srbije, isključi iz novinarskih udruženja zbog „kršenja kodeksa“ i „zloupotrebe dece“. Udruženja su reagovala na emisiju „Ključ“ emitovanu u ponedeljak 2. oktobra, kada su u studiju gostovala deca sa Kosova, a sve pod radnim nazivom „Odrastati u kavezu“. Kako stoji u saopštenju ova dva novinarska udruženja, „dovođenje dece sa Kosova u emisiju, njihovo intervjuisanje, uz licemerno i primitivno navođenje da kažu ono što novinar želi da čuje, poigravanje sa dečjim osećanjima i strahovima, jezivo podseća na ratnu propagandu iz devedesetih godina prošloga veka i sve ‘gebelsovske’ metode koje su koristili ovdašnji novinari pripremajući teren za strašne zločine“. U pitanju je, ocenjuju NUNS i NDNV, „monstruozni oblik zloupotrebe dece u referendumskoj kampanji“, čime je RTS „ne samo prekršio osnovne etičke postulate profesije, već se poigrao najintimnijim ljudskim osećanjima, u cilju podgrevanja političkih strasti i dalje produkcije međunacionalne mržnje“. Opšti zaključak NUNS-a i NDNV-a jeste da je „cilj emisije bio da uznemiri i homogenizuje građane, da ih dodatno mobiliše da izađu ne predstojeći referendum“. Generalni direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijanić kategorički je odbacio optužbe novinarskih udruženja da su u emisiji „Ključ“ zloupotrebljena deca sa Kosova u političke svrhe. Na optužbe je uzvratio komentarom da su autori saopštenja „prešli svaku meru“, i istakao da „zabrana da govorimo o deci sa Kosova predstavlja povratak cenzure i zabranu protiv kojih se ta udruženja ‘navodno’ bore“. Cela priča postala je zanimljiva za „diskutovanje“ na forumima, a javnost se i ovde precizno podelila – na one koji podržavaju temu/autorku i na one koji osuđuju, uglavnom, način vođenja emisije sa tako delikatnom temom i delikatnim gostima.

Mediji: Rejting Jedinice

Dokumentarna serija Jedinica (ekipa serijala na slici), rađena u koprodukciji nedeljnika „Vreme“ i televizije B92, u terminima emitovanja bila je najgledanija emisija, i sa prosečnim rejtingom od 9,6 i učešćem od 23,4 odsto zauzela vodeće mesto u svim kategorijama gledanosti tih dana. Drugi deo Jedinice, emitovan 18. septembra, zabeležio je rejting od 10 odsto i učešće od 24,3 odsto, dok je treći, emitovan 25. septembra, imao rejting od 10,7, a učešće 26 odsto. Poređenja radi, epizoda realiti šoua „Big brother“ emitovana 16. septembra zabeležila je rejting od 8,8 i učešće od 23 odsto, dok je epizoda iste emisije, emitovana nedelju dana kasnije imala rejting od 9,1 i učešće od 24,3 odsto. Utakmica između Intera i Bajern Minhena odigrana 27. septembra imala je rejting od 10,1, a učešće 24,5 odsto. U prosečni rejting uračunat je i prvi deo Jedinice, emitovan 11. septembra.

„Službeni glasnik„: Borba protiv side

Vlada Srbije donela je uredbu o izdavanju doplatne poštanske marke „Borba protiv side“. Ova marka plaćaće se od 9. do 31. oktobra na pošiljke u unutrašnjem poštanskom saobraćaju sa izuzetkom pošiljki novina i časopisa. Vladinom Uredbom predviđeno je da marka bude štampana u tiražu od 2,2 miliona komada i da košta osam dinara. Sredstva prikupljena na ovaj način, Javno preduzeće PTT Srbija uplaćivaće jednom nedeljno na poseban račun otvoren za ovu namenu, odakle će novac biti preusmeren Fondu za klinički tretman i lečenje HIV-om inficiranih i obolelih od side pri Insititutu za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije u Beogradu. Ova sredstva namenjena su za finansiranje nabavke lekova za inficirane i obolele od side, a biće upotrebljavana prema programu koji napravi korisnik. Vlada Srbije donela je i odluku o izmeni sastava Saveta za praćenje sprovođenja projekta iz oblasti HIV/AIDS i tuberkuloze. Od osnivanja Saveta 2004. godine, ovo je treća izmena sastava. Predsednik je i dalje ministar zdravlja Tomica Milosavljević, koji se od početka nalazi na ovoj funkciji. Novi potpredsednik je dr Predrag Đurić iz Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo u Novom Sadu. Dosadašnja potpredsednica Gordana Radosavljević iz Instituta za plućne bolesto Kliničkog centra Srbije ostaje u Savetu u svojstvu člana. U radu Saveta učestvuju i predstavnici Svetske zdravstvene organizacije, UNICEF-a, UNAIDS-a i Programa za razvoj pri Ujedinjenim nacijama.

Bankarstvo: Sve na „klik“

Jaka konkurencija i utrkivanje banaka na srpskom tržištu poslednjih meseci iznedrili su najširi spektar različitih, manje ili više povoljnih ponuda za klijente. Pored onog uobičajenog dela koji se odnosi na kreditiranje, u poslednje vreme proširen je izbor i ostalih usluga. Raiffeisen banka je tako kreirala paket usluga namenjen malim preduzećima i preduzetnicima pod nazivom TotalPaket, sa idejom da klijenti jednim dolaskom u banku dobiju sve proizvode koji su im neophodni za nesmetano upravljanje likvidnošću i unapređenje svakodnevnog poslovanja. Uz masterkard biznis kreditnu karticu, dva tipa kredita za finansiranje obrtnih sredstava i pozajmicu koja se odobrava bez provizije, ova banka ponudila je i usluge elektronskog bankarstva, uključujući jedan besplatan čitač i besplatnu smart karticu. Pomenuta, prva biznis kreditna kartica na revolving osnovi na našem tržištu, masterkard biznis, posebno je kreirana da prati savremene trendove poslovanja. U zavisnosti od visine ostvarenih prihoda i ostalih pokazatelja uspešnosti poslovanja preduzeća, banka odobrava kreditni limit po kartici u iznosu od 1000 do 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Tehnologija: Okončano preuzimanje

IBIS-SYS a siemens company protekle nedelje stekla je novo ime: Siemens Business Services d.o.o. Beograd. Promena imena posledica je sistematskog procesa preuzimanja ove kuće, jer je IBIS-SYS poslednjih godinu dana poslovao u okviru grupacije Siemens – Siemens Business Services, jednog od najvećih pružalaca IT usluga na svetu.

Naime, u januaru 2005. godine Siemens Business Services GmbH Austrija preuzeo je IBIS-SYS sa 100 zaposlenih i obrtom od devet miliona evra, čime je doprineo učvršćivanju jedne od liderskih pozicija ove kompanije na tržištu jugoistočne Evrope u pružanju celovitog opsega IT rešenja i usluga. Od tada, kompanija je poslovala pod nazivom IBIS-SYS a siemens company, nastavljajući da pruža klijentima širok spektar usluga, od konsultantskih, preko dizajna rešenja do realizacije i održavanja. Ova visoko specijalizovana informatička kuća ima partnerske odnose sa svetskim kućama poput Fujitsu Siemens Computers, SAP, Cisco Systems, Microsoft, Oracle, IBM, EMC…

Kompanija Siemens Business Services GmbH osnovana je 1995. godine i svetski je lider u IT rešenjima. Sa 39.000 zaposlenih u više od 40 zemalja, Siemens Business Services GmbH jedna je od vodećih IT kompanija u Evropi i među deset najvećih pružalaca outsourcing usluga u svetu. U fiskalnoj 2005. godini ostvarila je prodaju od 5,4 milijarde evra, od čega je 75 odsto postignuto izvan Siemensove organizacije. Siemens Business Services, kao grupacija kompanije Siemens, pruža rešenja i usluge iz oblasti IT konsaltinga, optimizacije poslovnih procesa, implementacije i održavanja nove IT infrastrukture i rešenja, kompletna softverska rešenja, smart-kard poslovanje…

Privreda: Odlazak Nekermana

Kako prenose pojedini domaći mediji, kompanija Nekerman i sestrinska kuća Kvele odlučile su da se povuku sa srpskog tržišta. Podsećanja radi, njima je pre četiri mesece izrečena mera zabrane oglašavanja i kataloške prodaje zbog zloupotrebe carinskih propisa Srbije kojima je bilo dozvoljeno da se na pošiljke iz inostranstva u vrednosti do stotinu evra ne plaćaju PDV i carina. Nakon isteka dvomesečne zabrane, Nekerman je početkom avgusta „legalizovao“ svoje poslovanje i nastavio da prima narudžbe, ovaj put poštujući nove propise o kataloškoj prodaji. Dva meseca nakon nastavka rada, pojavila se nezvanična vest da je firma obustavila primanje narudžbi i da će poslovanje nastaviti samo do 15. oktobra, do kada će biti isporučene sve zaostale pošiljke. Pozivanjem broja kojim je donedavno naručivana roba sada se samo može čuti automat koji obaveštava kupce da Nekerman trenutno nije u mogućnosti da prima nove narudžbe. Razlog za povlačenje nemačke firme upućeni vide u nezadovljstvu centrale obimom prometa ostvarenog u ovoj godini, čemu je dosta doprinela i afera sa izbegavanjem plaćanja carine. Smatra će da će Nekermanovim odlaskom najveću direktnu štetu pretrpeti PTT Srbija koja je isporukom njihovih pošiljki zarađivala znatne sume novca. Nasuprot stvarnosti u kojoj slučaj Nekermana nije jedinstven jer se nemački ambasador Andeas Cobel i ranije žalio na tretman koji nemačke firme imaju u Srbiji, stoji izjava Milana Parivodića koji je nakon sastanka sa nemačkim ministrom za privredu Mihaelom Glosom izjavio da je Nemačka spremna da više ulaže u srpsku privredu. „Ministar za rudarstvo i energetiku Radomir Naumov i ja predstavili smo ministru Glosu uspehe srpske privrede“, rekao je Parivodić i objasnio da su nemačkog ministra posebno upoznali sa visinom stranih investicija u Srbiji. „Obavestili smo ga i da se politička situacija stabilizuje, da su demokratske snage definitivno stabilne i da je potrebna podrška nemačke države za veće investiranje nemačke privrede“, dodao je on. Parivodićevo traženje podrške nemačke države ima uporište u saznanju da nemački privatni kapital nema dovoljno poverenja u naše tržište i državne institucije. Odlazak Nekermana, jedne od najpoznatijih nemačkih firmi u Evropi, mogao bi samo oboriti ionako loš ugled naše zemlje u očima nemačkih privrednika.