Neopterećen mutnim devedesetim, Gitar art festival je od šačice zanimljivih muzičkih događaja objedinjenih kapom ljubitelja klasične, pa i svake akustične gitare, bez pompe izrastao u moderan, međunarodni festival zavidne raznolikosti programa
Triling ili kvartet umetničkih festivala kojima je glavni grad (danas samo) Srbije još od kasnih šezdesetih gradio svoj međunarodni kulturni identitet – BITEF, BEMUS, FEST i donekle Džez festival – u novi vek uteturao je kao gomila iščupanih međaša. U međuvremenu široj prepoznatljivosti Beograda, ali i unutarnjem redefinisanju civilizacije u velegradu Balkana sve više doprinose rastući BELEF i Gitar art festival/GAF.
Neopterećen mutnim devedesetim, GAF je od šačice zanimljivih muzičkih događaja objedinjenih kapom ljubitelja klasične, pa i svake akustične gitare, bez pompe izrastao u moderan, međunarodni festival zavidne raznolikosti programa i složene organizacije. Jugoslovenska asocijacija klasičnih gitarista i njen direktor Boško Radojković pred sobom ubeđeno guraju razuđenu koncepciju koja prevazilazi muzičke podele, ali je i praktično razgranata ka uvlačenju šarenije publike. Naravno, biće Sora, Albeniza, Tarege, Paganinija, puno Baha i malo Bitlsa, začudo možda nimalo Piacole, rezoniraće atrijum Narodnog muzeja ali i klubovi: luksuzni „Elington“ hotela „Hajat“ i popularni „Muvi bar“ Dvorane kulturnog centra udomiće ponoćne zabave GAF-a s nekom od zvezda. Takmičenje mladih gitarista, majstorski kursevi, predavanja, promocije graditelja gitara, objavljivanje CD-a i knjige… delići su razigranosti koja GAF čini puno privlačnijim od samog niza koncerata, kao što smo vam i obećali u prikazu odličnog, najavnog koncerta Australijanca Tomija Emanuela u prošlom broju „Vremena“.
Ipak, glavni program – kičma svega toga – i ove godine je bogat. Među najvećim živim klasičnim gitaristima, Džon Vilijems (rođen 1941) narednog ponedeljka (12. 2.) u Sali Kolarčeve zadužbine nastupiće u tandemu s Džonom Etridžem, koji je posle kultne fuzijske grupe Soft Machine pre tridesetak godina preskočio u sving; taj drugi Džon koristi električnu gitaru i metalne žice, možda podsećajući prvog na njegove mlade dane u standardnom džezu ili kasnije u pomp-sastavu Sky. Džonovi praktikuju i afričku muziku, sve do Morija Kantea, a na istom mestu sledeće večeri Pepe (r. ’44) iz slavnog porodičnog kvarteta Romero sa Simfonijskim orkestrom RTS-a sviraće svima znanog „Aranhueza“ čiji je kompozitor Rodrigo svoj poslednji gitarski koncert napisao baš za ovog Pepea.
U večeri Svetog Trifuna neće svi biti pred Proeskim, Karanom i sl. jer u Madlenijanumu u Zemunu naš Amerikanac Miroslav Tadić svoju gitaru nastavlja da ukršta s raznim izvorima i uticajima – ovog puta s braćom Teofilović, od Makedonije do Dalmacije! U petak 16. 02. Centar „Sava“ zabavljaće samouki francuski majstor na brojnim žičanim instrumentima, Rene Obri, pridošlica iz zakulisnih, primenjenih muzika, u čijem ansamblu je uz kontrabas Mark Buronfose, ovde poznat kao saradnik Bojana Z. Od domaćih, ma gde živeli/radili, nastupaju Tatjana Kukoč, Vera Ogrizović, prošireni Renesans, pitomci GAF-a kao Viktor Ilić… raspitajte se, da ne propustite.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Kome smeta generalni ton u kom se odvijao jučerašnji protest “Vidimo se na Vidovdan”, nek se seti: 28. juna 2025. godine pod pendrecima su krvarile glave jer je Aleksandar Vučić “branio” zapišani, smrdljivi vašar u koji je pretvorio Pionirski park. Nemamo druge studente koji će vam se više svideti. Ovo je jedina prilika da se oslobodimo represivnog režima, druge biti neće
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
