Međuvreme

Prosvetna mafija: Nova hapšenja

Afera oko prodaje ispita na kragujevačkom Pravnom fakultetu još ne jenjava. U petak 9. marta, zbog sumnje da je učestvovao u korupcijskoj aferi, uhapšen je profesor krivičnog prava Bora Čejović. On je prvo priveden na informativni razgovor u kragujevački MUP, gde je proveo više sati, a potom je prebačen u Smederevo, gde je nastavljen postupak utvrđivanja krivice. Istražni sudija Okružnog suda u Smederevu Predrag Lukić, u ponedeljak 12. marta saslušao je Čejovića i odredio mu jednomesečni pritvor. Prema njegovim rečima, profesor Čejović je osumnjičen da je trojici studenata koji nisu izlazili na ispit, upisao prelazne ocene u indekse i za uzvrat primio novac. Pominju se sume od 200, odnosno 500 evra. Čejović se tereti i za lažiranje jednog ispita, za šta je, kako se sumnja, kao protivuslugu dobio lekarski tretman u KBC-u Bežanijska kosa u Beogradu. Istražni sudija je jednomesečni pritvor odredio i Andriji Tomoviću, domaru Pravnog fakulteta u Kragujevcu, koji je osumnjičen da je posredovao između profesora i studenata.

Hapšenje Bore Čejovića zbog sumnje u umešanost u „aferu indeks“ nije nikakvo iznenađenje, jer se o njegovim bliskim vezama sa već uhapšenim profesorima Pravnog fakulteta spekuliše odavno. Pre dve nedelje na javnoj sednici, u organizaciji Studentskog parlamenta pod nazivom „Zaštitimo svoje diplome“ pročitano je pismo „Hapsite, on i dalje drži čas“, nakon čega su studenti novinarima izjavili da se „naslovom pisma aludira na profesora Boru Čejovića“. O Čejoviću, međutim, niko nije želeo javno da govori, iako nezvanično, među studentima i profesorima slovi kao „bos“, odnosno „don“, zbog čega su neki mediji greškom prenosili da mu je to nadimak.

Čejović od 1974. radi na kragujevačkom Pravnom fakultetu. U sedam mandata, u periodu od 1985. do 1998, bio je dekan fakulteta. Predsednik je Srpskog udruženja za krivično pravo i Balkanskog udruženja za krivično pravo i koordinator Lige eksperata za oblast krivičnog prava. U maju 2001. bio je u Hagu, gde je na poziv Međunarodnog suda pravde svedočio kao ekspert za jugoslovensko krivično zakonodavstvo. Na saslušanju kod istražnog sudije, negirao je da je izvršio krivična dela koja mu se stavljaju na teret.

U međuvremenu, tužilac Okružnog suda u Smederevu podneo je zahtev da se protiv ranije uhapšenih profesora Emilije Stanković, Jasmine Nektarijević, Dragane Petrović, Nenada Đurđevića i Predraga Stojanovića proširi istraga za nova krivična dela. Istražni sudija je naveo da će oni biti ponovo saslušani po zahtevu za proširenje istrage, ali nije mogao da precizira kada. Zahtev za proširenje istrage podnet je i u slučaju referenta za studentska pitanja Pravnog fakulteta u Kragujevcu Olivere Kojić, koja je istražnom sudiji privedena u subotu kada je i saslušana.

I dok se u kragujevačkom slučaju klupko polako odmotava, ono što javnost najviše zanima u ovom trenutku jeste da li će se priča o korupciji završiti na kragujevačkom Pravnom fakultetu, jer niko ne sumnja u to da ona postoji i na drugim univerzitetima u Srbiji. Ministar prosvete Slobodan Vuksanović i rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević najavili su skoro donošenje pravilnika o polaganju ispita kojim bi trebalo da bude značajno smanjena mogućnost korupcije na univerzitetima. Biće usvojen i pravilnik o disciplinskoj odgovornosti studenata i profesora, kao i etički kodeks. Predlozi ovih pravilnika biće poslati Senatu i Savetu BU-a, a oni će posle usvajanja taj dokument poslati na usvajanje svim državnim i privatnim univerzitetima u Srbiji.

Ministar Vuksanović predložio je studentima i profesorima da, dok ne budu preduzete konkretne mere, pokušaju da sami preduprede korupciju na fakultetima, tako što će ispite učiniti javnim. Ministar je predložio da se ispiti polažu isključivo u amfiteatrima i učionicama, pred svim studentima i dvočlanom komisijom, kao i da se tonski beleže diktafonom. Vuksanović tvrdi i da je najbolji način za proveru diploma probni rad na osnovu koga će poslodavci brzo ustanoviti da li su kandidati stručni ili su kupili diplomu.

Jovana Gligorijević

Sud: Odšteta od 450.000 plus jedan dinar

Sporošću, ali i dostižnošću pravde desilo se da tri različita lista u vlasništvu iste firme (SM Media), dakle „Nacional“, Inter nacional“ i „Srpski nacional“ budu dvema presudama osuđeni za klevetu. Prvo je Nevenka Stojičević, glavna urednica „Nacionala“ od novembra 2003. pa do juna 2004, osuđena u Prvom opštinskom sudu da privatnom tužiocu Vladimiru Bebi Popoviću za nanesenu klevetu plati iznos od jednog dinara. Onda je preduzeće SM Media, u vlasništvu Voltera Mihajlovića iz SAD, osuđeno da isplati 450.000 dinara istom privatnom tužiocu. Reč je o odšteti od 200.000 dinara i sudskim troškovima zajedno.

Listovi o kojima je reč u više navrata objavili su članke u kojima je privatni tužilac bio optuživan za razna krivična dela i još gore. Baš nekako po predaji Milorada Ulemeka Legije, 9. i 10. maja 2004, dakle usred histerične predizborne kampanje DSS-a, Mihajlova i nesrećnog Maršićanina, ono što se tada zvalo „Inter nacional“ objavilo je u dva nastavka sastav izvesnog Nikše Bulatovića; prvi deo zvao se „Beba opasnija od Legije“, a drugi deo „Policija zna ko su naručioci Đinđićevog ubistva“. U oba nastavka autor optužuje ili dovodi u vezu privatnog tužioca, ali i druge ljude iz Đinđićeve vlade sa atentatom na premijera. Pa tako tvrdi da je onaj Gagi Nikolić (umešan u ubistvo Arkana) odseo u Beču kod Bebe Popovića; pa izvodi dosta – kao što vidimo – vratoloman zaključak: „Da li je Beba Popović pravi organizator atentata na premijera? Ako jeste, da li su naručioci strane službe? CIA, na primer?… prebegao je iz Beograda u Beč“ itd.; pa, nešto kasnije „Srpski policajci otpočeli novu istragu – MUP: Radimo na Bebi“, implicirajući da samo što ga nisu uhapsili, zdravo za gotovo: „Rečeno nam je (od ‘nadležnih u beogradskoj policiji’) da su okolnosti po Bebu Popovića daleko teže nego za Čedu Jovanovića, Vladana Batića i druge funkcionere DOS-a“.

Posle je ispalo drugačije. Gđa Nevenka Stojičević pravdala se pred sudom da sporne članke nije ni čitala, ni puštala, a kad jeste, da je vlasnik, g. Volter Mihajlović iz SAD, imao poslednju reč u odlučivanju i da je bila preskočena, što se, kako kaže, događalo stalno, jer je urednik rubrike Predrag Jeremić imao svoju posebnu vezu sa vlasnikom Mihajlovićem. Jeremić i Bulatović nisu se pojavili kao svedoci; Mihajlović nije ni bio zvan, što je šteta: taj bi imao šta da ispriča.

M.V.

.

Ratni zločini: Slučaj „Ovčara„, drugi put

Grupa advokata koja zastupa 16 optuženih za ratni zločin na Ovčari kod Vukovara 1991. godine, kojima je upravo počelo ponovljeno suđenje u Specijalnom sudu za ratne zločine u Beogradu, odlučila se uoči ponovljenog postupka na neuobičajen čin: konferenciju za novinare, na kojoj su novinarima otkrili da dosad nisu postojali uvjeti za fer i pravično suđenje, s obzirom na „jako preduvjerenje sudskog vijeća i javnosti o krivici optuženih“.

Valjda je zato – iako na konferenciji za novinare to ipak nisu najavili – novo suđenje i počelo sa zahtjevom za izuzeće sudskog vijeća, koje je potom odbio predsjednik Okružnog suda Siniša Važić.

Svi su, po braniteljima optuženih za ubojstvo 200 hrvatskih civila na poljoprivrednom dobru Ovčara u ratnom Vukovaru, tome doprinijeli: pojedinci iz pravosuđa, političari, međunarodne institucije (misli se vjerojatno na snažnu kritiku američke ambasade nakon ukidanja prvostepene presude), pojedine zemlje koje su unaprijed očekivale osuđujuću presudu, nevladine organizacije i slični sumnjivci, ali su najviše u stvaranju „atmosfere linča“, kako rekoše, prednjačili – mediji.

I to ne bilo čime, već napadima i kritikama Vrhovnog suda Srbije, koji je prvostepenu presudu vijeća suca Veska Krstajića ukinuo i predmet vratio na ponovno suđenje, pred istim vijećem. Neki „nisu birali gorke riječi“ nakon odluke višeg suda, i to u trenutku kad još nisu bili poznati pravni razlozi Vrhovnog suda za ukidajuću odluku.

„Na slijepo se osporavala odluka i to je povreda prava optuženih“, stav je njihove obrane, iz čega se može iščitati već uobičajena rečenica, koju izgovara kad se to kome učini zgodno, da se presude – pogotovo one još nepravomoćne – ne bi trebale komentirati u (i od) javnosti.

Ne ulazeći ponovo u razloge iz kojih je najviši sud ukinuo presudu optuženima za Ovčaru (među kojima su dvojica, zbog nedostatka dokaza, bila oslobođena, pa se na to – kao i na okolnost da vijeće nije svima izreklo najtežu kaznu od 20 godina zatvora – žalio i specijalni tužilac za ratne zločine) i ne sporeći advokatima da se drže presumpcije nevinosti svojih branjenika, ostaje činjenica da je sve – ionako malobrojne u odnosu na silne zločine koji nas proganjaju iz nedavne prošlosti – dosadašnje presude optuženima za ratne zločine Vrhovni sud najprije ukidao, da bi ih potom, nakon ponovljenog postupka i s gotovo istovjetnim činjeničnim stanjem, iz drugog puta potvrđivao, a pred tom stvarnošću javnost, pa ni mediji ne mogu ostati slijepi.

T T

Događaji: Najbrže skije

Slalom poznatih, koji je organizovala osiguravajuća kompanija UNIQA (Unika), obeležio je proteklu nedelju na Kopaoniku i privukao pažnju velikog broja posetilaca najvećeg srpskog ski-centra. Nakon velikog Biznis foruma, koji je održan na ovoj planini, skijaške veštine odmerili su poznati ekonomisti, političari, sportisti i novinari, boreći se za prvo mesto i nagradu – par skupocenih skija sa potpisom višestrukog skijaškog svetskog prvaka Austrijanca Benija Rajha, koji je inače promoter osiguravajuće grupe UNIQA širom Evrope. Zlatnu medalju osvojio je Aleksandar Marić, predstavnik revizorske kuće Deloit, a bivši ministar finansija i predsednik G17 plus Mlađan Dinkić osvojio je drugo mesto – srebrnu medalju i UNIQA skijašku kacigu. Među onima koji su uspeli da prođu kroz ciljnu ravninu našli su se i Aleksandar Vlahović, Aleksandar Šoštar, Petar Coka Lazović… Na ovoj trci, koja je bila organizovana po svim pravilima Međunarodne skijaške federacije, učestvovalo je preko 40 takmičara. Uprkos činjenici da su zbog toplog vremena, ski-staze na Kopaoniku „progledale“, članovi ski-kluba Rojal su za UNIQA trku, pripremili fantastičnu stazu, dostojnu velikih takmičenja, na kojoj su kasnije uživali i drugi posetioci elitnog zimskog odmarališta.

Nagrada: najbolja u regionu

Najluksuznija vila-hotel na crnogorskom primorju, svetostefanska Vila Montenegro, nagrađena je priznanjem The Five Star Diamond Award, koje dodeljuje američka Academy of Hospitality Sciences. Prvi čovek ove akademije je američki milijarder Donald Tramp, a njegov savetnik, Džozef Ćinkve, rekao je, prilikom dodela nagrade, da je ova vila najbolja u regionu. Procedura ocenjivanja, koju je Ćinkve objasnio u magazinu „Glorija“, sastoji se iz nekoliko etapa: akreditovani ocenjivači Akademije određuju nominacije za luksuzne objekte širom sveta, Bord zatim odlučuje o tome ko, na osnovu referenci, ulazi u drugi krug ocenjivanja, a „konačna odluka donosi se posle izveštaja inspektora Akademije koji u objekte dolaze nenajavljeno i u njima borave kao obični gosti kako bi što bolje mogli da utvde pravi kvalitet i nivo usluge. Uspešno prošavši sve testove, Vila Montenegro je postala je deo Five Star Diamond Award porodice u kojoj su, između ostalog, i Hotel Metropol u Monte Karlu, vašingtonski Medison, londonski Bakingam gejt i pariska Plaza Atene. Među gostima koji su, čestitajući na nagradi vlasniku vile Stanku Subotiću, uživali u fantastičnom pogledu na more i odličnom vinu bili su i Milo Đukanović, kandidat za predsednika Generalne skupštine UN-a i predstavnik WAZ-a za jugoistočnu Evropu Srđan Kerim, nekadašnji predsednik SCG Svetozar Marović, direktor čuvenog njujorškog hotela „Karlajl“ Džejms Mekbrajd i mis Hrvatske Jelena Maraš.

Optužnica

Specijalni tužilac za borbu protiv organizovanog kriminala Slobodan Radovanović podigao je optužnicu protiv bivšeg direktora Uprave carina Mihalja Kertesa i bivšeg potpredsednika Vlade SRJ Jovana Zebića. Kertes i Zebić terete se za pranje novca i iznošenje srpskog kapitala na Kipar devedesetih godina. Optužnica tereti i nekadašnjeg predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića i nekadašnjeg potpredsednika savezne vlade Nikolu Šainovića kao organizatore, ali protiv njih, iz formalno-pravnih razloga, postupak nije moguć.

Broj nedelje

Samo tokom januara ove godine građani Srbije su potrošili 28,6 miliona evra za uvoz automobila. Za nove četvorotočkaše (ukupno 4404 komada) izdvojeno je 19,1 milion evra, a za polovne (2504 vozila) 9,5 miliona.

Predsedavajuća

Jedno od pitanja kojim se ovih dana bave u Narodnoj skupštini je i ko će predsedavati sednicom na novoj raspravi o Kosovu i Metohiji. Upitan da li bi tom sednicom predsedavala Borka Vučić ili neko drugi, Milan Marković, zamenik poslaničkog kluba Demokratske stranke, odgovara:

„Ona, nažalost. Ali, tako je, kako je“.

Poštar

Pripadnici Policijske uprave u Vranju priveli su istražnom sudiji Opštinskog suda Ivicu T. iz Vranja zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo pronevere i falsifikovanja službene isprave. On je, radeći kao poštar, krajem januara ove godine oštetio 145 penzionera, prisvojivši novac za isplatu penzija i drugih primanja u iznosu od 798.172 dinara. Posle saslušanja, istražni sudija pustio je osumnjičenog na slobodu.

Protest nastavljen

Oko 300 studenata beogradskog Arhitektonskog fakulteta je 13. marta posle sastanka u Ministarstvu prosvete nakratko blokiralo Bulevar kralja Aleksandra u znak protesta što nisu ispunjeni svi njihovi zahtevi. Iako je iz Ministarstva prosvete i sporta saopšteno da će školarine biti smanjene sa 240.000 na 160.000 dinara, studenti koji su protestovali objasnili su da je školarina smanjena za prvu, ali ne i za ostale godine studiranja. Studenti zahtevaju i da se reši pitanje mastera.

Zaštita životinja

U Beogradu je 14. marta otvoren Info centar za zaštitu životinja. Glavni zadaci centra biće promovisanje odgovornog vlasništva nad životinjama i praćenje stanja u oblasti držanja i zaštite životinja. Sredstva za osnivanje centra, koji će u ime Beogradskog saveza za zaštitu životinja voditi organizacija ORCA, izdvojena su iz gradskog budžeta, na predlog Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Osmomartovski poklon

Skupština grada Kragujevca isplatila je sveukupno oko dva miliona dinara na ime osmomartovskih poklona. Svaka od 437 žena zaposlenih u lokalnoj samoupravi dobila je po 5000 dinara. Kako je agenciji Beta rekao načelnik uprave za ekonomiju i finansije Ratko Jovanović, pravo na „poklon“ imale su sve zaposlene žene u Skupštini grada.

Konferencija o odgovornosti

U Beogradu će 17. marta biti održana konferencija „Od nekažnjivosti do odgovornosti“, na kojoj će se razgovarati o razlozima koji dovode do nekažnjavanja ratnih zločina i politički i etnički motivisanih ubistava. Skup će organizovati Fond za humanitarno pravo uz finansijsku podršku UNHCR-a.

Hapšenja

Policija u Prištini uhapsila je 12. marta savetnika u Vladi Kosova i člana predsedništva Alijanse za budućnost Kosova Jahmija Luku i direktora Kasa banke Miljazima Abazija. Oni su osumnjičeni za pranje novca, odnosno malverzacije u vezi sa fondom za odbranu Ramuša Haradinaja. Alijansa za budućnost Kosova je članica vladajuće koalicije, zajedno sa Demokratskim savezom Kosova, a njen lider Ramuš Haradinaj se nalazi u Haškom tribunalu, gde mu se sudi za ratne zločine. Luka, član Predsedništva Alijanse za budućnost Kosova, bio je rukovodilac tog fonda, a sredstva su uglavnom uplaćivana preko Kasa banke.

Pomor u kanalu

Ribolovci iz sela Bašaid kod Kikinde u utorak su primetili pomor ribe u jednom od kanala Dunav–Tisa–Dunav. Članovi Sportskog udruženja ribolovaca „Šaran“ su iz daljine videli kako po površini kanala plutaju štuke, šarani, babuške i druge vrste ribe. Ovaj ekološki incident medijima je potvrdio republički vodoprivredni inspektor za Severnobanatski okrug Stevan Micković, koji je rekao da je voda zagađena, da izgleda „kao kanalizacija“ i da se radi na utvrđivanju porekla misterioznog zagađenja.

Kapacitet Petnice

Istraživačka stanica Petnica, naša najpoznatija ustanova za vanškolsko obrazovanje đaka i studenata, ove godine obeležava 25 godina postojanja, ali je još neizvesno da li će biti nabavljena nova oprema za laboratorije i dovršeni građevinski radovi na novom nastavnom centru. „Očekujem da se nakon formiranja nove vlade Srbije nastave razgovori o završetku proširenja kapaciteta naše ustanove“, rekao je beogradskim medijima direktor Petnice Vigor Majić. Proširenje kapaciteta započelo je pre više godina, ali je zaustavljeno zbog nedostatka sredstava. U Petnici se godišnje održi više od 100 seminara za talentovane učenike, koji se ovde prvi put sreću sa naučno-istraživačkim radom.

In memoriam

U Beogradu je 10. marta u 62. godini preminuo Đuro Žarić, jedan od najpoznatijih beogradskih kolportera. Odeven po uzoru na englesku gospodu, sa štapom u ruci, maramicom u džepu i žirado šeširom, Đuro Žarić je dugi niz godina obilazio poznate gradske kafane i ulice prodajući novine. Početkom devedesetih bio je i kolporter „Vremena“. Osim kao najelegantnije obučen kolporter prestonice, Đuro Žarić je ostao upamćen i kao strastveni monarhista. Sahranjen je 13. marta na Lešću u Beogradu.

Vreme zabluda: Zašto ptice lete u V formaciji?

Pitanje je da li u proleće češće gledate u nebo i uživate u posmatranju ptica, ali je sigurno da đaci u školama svako malo, periodično sa godišnjim dobima, uče ili pišu sastave o ptičjim migracijama. Na školskim časovima se iz generacije u generaciju velika pažnja posvećuje načinu na koji ptice lete u jatima.

Obično se misli, pa tako i piše u udžbenicima, da jato ptica leti u V formaciji zato što je taj oblik aerodinamičan, pa jato lakše savlađuje otpor i brže leti. To nije sasvim netačno, ali ključni razlog što ptice na ovaj način slede predvodnika jeste što se tako lakše održavaju u vazduhu.

Dok maše krilima ptica potiskuje vazduh, a iza nje ostaje područje u kome je strujanje vazduha usmereno nagore. Zato ptica koja leti iza nje biva potisnuta nagore vazdušnom strujom, pa je potrebno da ulaže mnogo manje energije u mahanje krilima. Predvodnik je izložen najvećem opterećenju. Ptice ne lete u kolonama jer V formacija omogućuje da samo jedna ptica u jatu bude uskraćena za potisak nagore. Let u jednoj koloni ne menja stvar, pa se ponekad na nebu mogu videti i manja jata gde ptice lete u nizu.

Međutim, prema poslednjim istraživanjima V formacija ima i neke druge pogodnosti koje se tiču aerodinamičnosti. Tim francuskih naučnika iz Nacionalnog centra za naučna istraživanja (Centre National de la Recherche Scientifique) ispitivao je 2002. godine način na koji lete pelikani i ustanovio da se rad srca kod ovih ptica smanjuje kad lete u jatima. Posmatranjem je ustanovljeno da V formacija omogućuje ne samo da se lakše održavaju već i da češće lebde u vazduhu. Ova vrsta leta na dugim putovanjima zgodna je i zbog uzajamne komunikacije.

S. Bubnjević