Tipski odgovor: Hilandar gori, a vi bi o – budžetu
U trenutku kada se piše ovaj tekst, Vojislav Koštunica se nakašljava uoči čitanja govora pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija. Naša polazna i jedina osnova se zna, a rezultat se neće znati ni kada budem pisao tekst naredne nedelje. Ta stvar oko Kosova ušla je u proceduru, zupčanici mašine koja proizvodi sudbinu malih i slabih počinju da se okreću… Izvesno je da će protivljenje Rusije predlogu Martija Ahtisarija obezbediti srpskoj strani neko vreme da još sučeljava svoje argumente s argumentima ostatka sveta koji nije baš unison, ali je pitanje koliko je spreman da svoje bolje interese podredi našem jedinom.
Ne bih da budem neumesan i da procep u kome se nalazi srpska nacionalna i državna politika poredim s banalnim primerima, ali mi se čini da se ovde iznedrio tipski model odgovora na sva druga goruća pitanja zajednice, odgovor čiji je kreativni autor onaj ministar koga su pitali za neku trafiku, a on rekao: „Sad ste našli to da me pitate kad Hilandar gori!“
Logično je da Kosovo bude u žiži političke i medijske pažnje. Ali nije logično da Kosovo bude izgovor za sve drugo što se ne radi ili se radi loše. Jeste to „kosmička tema“, ali ne treba da bude „crna rupa“ koja će da proguta sve druge teme.
Formiranje vlade odloženo je za posle sednice Saveta bezbednosti. Pregovarači žele da ostave utisak kako je reč o tehničkom pitanju, zauzetosti ključnih igrača pripremama za ovovekovnu kosovsku bitku ali, meni barem, to ne izgleda dovoljno uverljivo.
Mislim da bi im pozicija u Njujorku bila jača da su uspeli da se dogovore o vladi punog kapaciteta i ne bih isključio mogućnost da su sada ozbiljnije u igri, u zavisnosti od razvoja događaja, i druga moguća rešenja: koalicija „narodnjačkog bloka“ i Srpske radikalne stranke pa, još verovatnije, novi izbori postavljeni u dekor epskog narodnog odgovora na svetsku nepravdu.
Jer, da su tu čista posla, ovi koji već dva meseca pregovaraju o formiranju vlade dogovorili bi se barem oko nastavka rada Narodne skupštine i makar bi malo ublažili utisak o spremnosti da se vozi na „crveno svetlo“, sve u uverenju da niko ozbiljno neće da ih pita, recimo, o zakonitosti odluke o finansiranju države u trenutku kad „gori Hilandar“.
Posrtanje legalizma: Ima li života i posle Kosova
Koštunica opsesivno vezan za temu Kosova upušta se u rizik da bude kompromitovan u javnosti na jednoj od svojih jačih uporišnih tačaka – legalizmu. Ta dosetka o legalizmu u tranzicijskim društvima sklonim korupciji, nepravdama i socijalnom posrtanju, ima posebnu političku težinu. Pitanje je dana kada će Koštunica biti žrtva neke od afera čiji se dim sve više probija, kulja ispod simboličkog hilandarskog požara. Pomenimo samo Kuprom i kupovinu RTB-a Bor ili koncesioni ugovor o izgradnji puta Horgoš–Požega…
Ali, i da nije toga da se ova vlada upušta bez imalo skrupula u vrlo netehničke poslove, ostaje činjenica da se u javnosti tema Kosova doživljava kao loš izgovor za gomilanje nedovršenih i nezapočinjanje neodložnih poslova. Najpotpuniji vodič tog posrtanja legalizma dao je pre neki dan Slaviša Orlović, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Po tačkama to izgleda ovako: izbori su održani pre dva meseca, a skupština i njeni odbori nisu konstutisani; budžet nije usvojen; nemamo ustavni sud; imamo ministra odbrane i spoljnih poslova izabrane u državnoj zajednici koja ne postoji skoro godinu dana; usvojen je Zakon o zaštitniku građana, ali nije izabran zaštitnik građana (ombudsman); usvojen je Zakon o državnoj revizorskoj instituciji, ali ne i državna revizorska institucija (rok je istekao u maju 2006)…
Autor ovog spiska postavlja konsekventno pitanje: „Imamo vladu sa (podrškom) 16,5 odsto glasova građana Srbije, ali sve funkcioniše. Šta to beše legalitet i legitimitet?“
Posebnu težinu imaju optužbe da ova tehnička vlada, predvođena Koštunicom, i nema neki interes da stvari počnu da se rešavaju. Pojavile su se cinične računice da njima novi izbori odgovaraju jer će tehničari na vlasti moći još poslova da obave. Kad 15. maja istekne zakonski rok za formiranje vlade slede novi izbori i novo preganjanje, verovatno u istom partnerskom klubu. To produžava vek ove vlade do rane jeseni, a spisak neobavljenih državnih poslova narastao bi do neslućenih razmera dok bi mit o legalizmu bio predmet sprdnje.
Narodna slutnja: Kad je Bog prvo sebi stvorio bradu
No, to oko analitičko-kolumnističkog sprdanja bio bi mačiji kašalj prema dubljim i kompleksnijim posledicama usled održavanja neodrživog stanja koje izaziva neodoljiv svrabež narodne slutnje da ga vlast potkrada, da je sama sebi svrha i da je Bog prvo sebi stvorio bradu. Rasma Karklins, profesorka na jednom od čikaških univerziteta, u knjizi Sistem me je naterao, s podnaslovom „Korupcija u postkomunističkim društvima“ (izdanje OEBS, Misija u Srbiji) piše:
„Nedemokratske snage vešto preuzimaju antikorupcijsku zastavu i zalažu se za uspostavljanje čvrste ruke koja bi autoritarnim sredstvima donela promenu. Ukoliko prodemokratske snage ne povedu borbu protiv korupcije, ili ukoliko se bore protiv korupcije bez uspeha, stvaraju otvoren prostor za autoritarne snage, kako leve tako i desne. Korupcija se mora uzimati za ozbiljno, jer često dovodi do ogorčenosti protiv režima, makar on bio i demokratski, i može predstavljati povod za revoluciju.“
Stvara se utisak da se pod različitim izgovorima, makar i kosovski bio u pitanju, održava jedan sistem vladavine o kome se vrti džingl s ministarskom poskočicom „Hajde da kraduckate pomalo, nego vi preteraste“ (Velimir Ilić, državnim službenicima u putnoj privredi).
Pretpostavljam da bi Vojislav Koštunica to hteo da izbegne. Ali, onda nešto mora i da promeni. Pobeda na kosovskom frontu nije nikakva garancija da će se srpsko društvo transformisati u poželjnom pravcu. Poraz može da odvede u katastrofu teško sagledivih razmera, možda i anarhiju zbog zapostavljenog legalnog društvenog uređenja.
