Meridijani

Istanbul: Protesti

Oko milion Turaka koji podržavaju sekularni karakter države protestovalo je u nedelju u Istanbulu, zahtevajući ostavku vlade i povlačenje kandidature ministra spoljnih poslova Abdulaha Gula za predsednika zemlje. Demonstranti su nosili slike osnivača moderne Turske Kemala Ataturka uz parole „Turska je sekularna i ostaće sekularna“. To je bio drugi veliki skup u poslednje dve nedelje, koji pokazuje veliki otpor narastajućem islamizmu u vladajućim strukturama i velike razlike između pristalica sekularizma i pristalica aktuelne proislamske vlade. Predsednik države je tradicionalno jedan od ključnih čuvara sekularne tradicije moderne turske države. Abdulah Gul je kandidat vladajuće Partije pravde i razvoja premijera Redžepa Tajipa Erdogana, i najavio je da će poštovati sekularnu tradiciju, ali da neće povući kandidaturu. Ipak, i vojska i velik broj Turaka smatraju ga islamistom, kao i premijera Erdogana. Gul u petak nije prošao u prvom krugu glasanja u parlamentu. Opozicija je bojkotovala glasanje, i uložila žalbu Ustavnom sudu, sa obrazložanjem da bez nje nema kvoruma za glasanje. Ukoliko izbor za predsednika ne može da se održi u parlamentu, ide se na opšte izbore. Najozbiljniji protest protiv Gulove kandidature došao je u petak i od turske armije, koja je stavila do znanja da ga ne želi na mestu predsednika. U izjavi armije stoji da ona sa zabrinutošću prati izborni proces. „Ne treba zaboraviti da je vojska jedna od strana u ovoj debati i branitelj sekularizma.“ Turska vlada je ovo shvatila kao ozbiljno upozorenje i premijer Erdogan je kritikovao mešanje vojske u politiku. „Jedinstvo, zajedništvo i solidarnost su nam sada najpotrebniji“, izjavio je Erdogan. U poslednjih 50 godina vojska je tri puta intervenisala kako bi očuvala sekularizam u Turskoj, dok je poslednji put, 1997, primorala premijera prve proislamske vlade Nečmedina Erbakana da podnese ostavku.

Kanzas Siti: Pucnjava u tržnom centru

Dve osobe su poginule a sedam je povređeno u nedelju u jednom tržnom centru u Kanzas Sitiju, kada je muškarac srednjih godina nasumično pucao u masu, pre nego što je policija ubila njega. Neposredno pre toga ubio je dve osobe na parkingu tržnog centra. Incident se dogodio oko četiri sata po podne, kada je tržni centar bio pun ljudi. Ubica je identifikovan kao Dejvid V. Logston, bivši radnik obezbeđenja u tržnom centru, koji je otpušten kada mu je odbijena nova dozvola za rad. Policija sumnjiči Logstona za ubistvo jedne starije žene, čija je ukradena kola vozio. Kada ga je saobraćajac dan ranije zaustavio radi rutinske kontrole, Logston je pucao u njega, ranio ga u ruku i potom pobegao. Ketrin Keg, Logstonova sestra, izjavila je da je on bio mentalno bolestan i alkoholičar, i da ga je porodica slala na lečenje 2005. godine, ali da je ubrzo pušten sa psihijatrijske klinike.

Talin: Nemiri u Estoniji

Odluka estonskih vlasti da ukloni spomenik palim sovjetskim borcima za vreme Drugog svetskog rata i prebaci ga iz centra Talina na vojno groblje izazvala je revolt ruskog stanovništva u toj baltičkoj zemlji. U neredima koji su izbili u noći između četvrtka i petka prošle nedelje, jedan mladić, inače ruski državljanin, poginuo je u okršaju sa policijom, dok je više od 100 osoba povređeno. Estonske vlasti najavile su i da će kovčezi sa 12 tela, koji se nalaze u grobnici ispod spomenika, takođe biti prebačeni na vojno groblje. Do nereda je došlo i u drugim estonskim gradovima gde živi velik broj Rusa, kao što su Johvi i Kotla Jarve. Rusko stanovništvo, koje čini više od četvrtine ukupnog stanovništva Estonije, smatra da je diskriminisano u toj zemlji. Za njih je spomenik bio simbol borbe protiv nacista, dok je za Estonce on predstavljao simbol sovjetske okupacije. Pogibija mladića sa ruskim pasošem dovela je do zaoštravanja odnosa između Rusije i Estonije. Rusija je zatražila brzu istragu od estonskih vlasti i kažnjavanje odgovornih. Ispred estonske ambasade u Moskvi svakoga dana se održavaju protesti, dok su pojedine ruske trgovinske mreže najavile da će bojkotovati estonsku robu. Estonija je zauzvrat optužila Rusiju da je isprovocirala nerede u Talinu. Estonske vlasti najavile su da će spomenik biti izložen na vojnom groblju uoči 9. maja, Dana pobede nad fašizmom, koji je za Ruse tradicionalno i dan patriotizma i nacionalnog ponosa.