Pozdravi iz zemlje čučavaca

Merilo „informatičke spremnosti“ neke države više nije broj brzih internet linija koje njeni građani koriste, već šta im te veze omogućuju da rade. Ovo bi ukratko bio zaključak ovogodišnjeg izveštaja magazina „Ekonomist“, odnosno njegovog dela za ekonomske analize o stanju interneta u svetu. (Izveštaj se odnosi na e-readiness, elektronsku spremnost u bukvalnom prevodu, i možete ga u celini pogledati na adresi globaltechforum.eiu.com).

Izveštaj obuhvata 69 zemalja različitog stepena razvoja, od SAD do Irana. Od država nastalih iz SFRJ, na listi je samo Slovenija na 29. mestu, ali su tu za Srbiju interesantne Mađarska – 34. mesto, Rumunija – 45. mesto i Bugarska – 48. mesto.

Analiza pokazuje da se poslednjih godina informatički jaz u svetu smanjuje. Azija i Afrika polako se približavaju Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Brzi internet danas je na raspolaganju svima i to po pristupačnoj ceni. Najbrži linkovi koji se nude koštaju od 1 do 10 odsto mesečnog prihoda prosečnog domaćinstva, što se smatra povoljnim. Najjeftiniji internet je u najrazvijenijim zemljama, naravno.

Lista je napravljena na osnovu nekoliko faktora. Rasprostranjenost priključaka i lakoća pristupa internetu nekada su bili ključni faktori, dok su danas samo jedan od elemenata za računanje informatičke spremnosti. Ove godine u obzir se uzimalo i to koliko vlada neke zemlje podržava razvoj elektronskog društva, kao i koje sve usluge država i privreda nude na internetu. Uobičajeno, ocene se kreću od 1 do 10. Na prvom mestu je, kao i prošle godine, Danska sa skorom 8,88, dok drugo mesto dele SAD i Švedska sa 8,85. Na začelju su Azerbejdžan (3,26) i Iran (3,08). Naše komšije su malo ispod sredine tabele sa 6,16 za Mađarsku i 5,32 odnosno 5,01 za Rumuniju i Bugarsku. Slovenija je odmakla sa 6,66 što je malo iznad svetskog proseka koji je 6,24.

Ono što je važnije jeste to da je svetski prosek porastao u odnosu na prošlu godinu kada je bio 6,02, dok se jaz između vodeće i poslednje zemlje na listi smanjio sa 6,08 na 5,80. Da je na listi, Srbija bi verovatno imala skor između 4 i 5, gde su Rusija, Ukrajina i Kina, što nije rezultat za ponos. Male zemlje, pokazuje istraživanje, imaju mnogo bolje šanse za napredak u ovoj oblasti pod uslovom da takva volja kod vlasti postoji. Dobar primer je Ruanda (nije na listi), koja iz tragedije građanskog rata i ekonomskog kolapsa nastoji da se izvuče brzim razvojem informatičke infrastrukture.

Infrastruktura i broj korisnika interneta, dakle, više nisu ni merilo ni tema, to je nešto što se u svetu podrazumeva (baš kao i WC šolja u stanu). Imaš internet, ali čemu ti on služi, pitanje je koje se danas postavlja i na koje će nekakav odgovor morati da pruži buduća vlada Srbije kad god da se bude formirala. I tu neće biti lakih poena.