Portugal je do februara ove godine bio jedna od četiri zemlje Evropske unije, osim Irske, Malte i Poljske, sa veoma restriktivnim zakonom o prekidu trudnoće. Do 1984. godine svaki prekid trudnoće u ovoj zemlji bio je ilegalan, a od 1984. odobravan je u samo tri slučaja – silovanja, deformacija fetusa ili ukoliko je život žene ugrožen.
U ostale 23 države EU-a abortus je dozvoljen u znatno širim okvirima. U Velikoj Britaniji, na primer, žene mogu da zatraže abortus do 24. nedelje trudnoće, dok u Nemačkoj, Francuskoj i Italiji to mogu da učine do 12. nedelje. Nastojanju socijalističke vlade da usvoji moderniji stav prema abortusu, čvrsto se protivila Katolička crkva.
Portugal je zemlja gde se 90 odsto stanovništva izjašnjava kao katolici, a abortus je bio društveni problem koji se prikriva.
Nevladine organizacije koje se bave planiranjem porodice i zaštitom ženskih prava iznosile su zastrašujuće podatke. Godišnje se između 20.000 i 40.000 žena odlučivalo na ilegalan prekid neželjene trudnoće. Sve one su osim života rizikovale da budu krivično gonjene, ili su se odlučivale da to urade u inostranstvu, ukoliko im je materijalna situacija to dopuštala.
U isto vreme, u državnim bolnicama obavljano je oko stotinu odobrenih prekida trudnoće. Ministrastvo zdravlja je devedesetih godina izašlo sa podatkom da se godišnje u bolnice primi oko 5000 žena sa posledicama nestručno urađenog abortusa, od kojih je veliki broj imao smrtni ishod.
Portugalska asocijacija za planirane porodice i druge nevladine organizacije su 1991. godine otvorile javnu debatu o ovoj temi. Organizovan je referendum 1998, ali glasači su se usprotivili „pravu na izbor“, a glasanje je proglašeno neuspelim pošto je manje od obaveznih 50 odsto plus jedan izašlo na referendum.
U februaru ove godine, posle višegodišnje kampanje vlade i mreže nevladinih organizacija, održan je referendum za liberalizaciju zakona o prekidu trudnoće. Ponovo nije bilo dozvoljenog odziva stanovništva, ali je gotovo 60 odsto izašlih glasalo za promene zakona.
Zahvaljujući tome predsednik socijalista i premijer Žoze Sokrateš imao je potrebnu većinu da predloži Skupštini promenu zakona i legalizuje prekid trudnoće. „Dobrovoljni prekid trudnoće do 10 nedelja, na zahtev žene, obavljen u zakonski ovlašćenim zdravstvenim ustanovama, prestaće da bude zločin“, izjavio je premijer Sokrateš.
Ovo je bila njegova pobeda nad tradicionalnom dominacijom Katoličke crkve, ali i početak rada na primeni ovog, za tu sredinu revolucionarnog zakona.
Od jeseni 2025. Lav XIV više puta je jasno kritikovao odnos SAD prema migrantima. Američka biskupska konferencija, kojoj pripada oko 270 biskupa, sredinom novembra gotovo jednoglasno se suprotstavila Trampovoj politici
Osujećen je plan predsednika SAD Donalda Trumpa da pripadnici Nacionalne garde obezbeđuju federalne službenike tokom deportacija migranata u Ilinoisu. Vrhovni sud to mu je zabranio
Uprkos velikoj potrebi za radnicima, zemlje širom sveta nisu rade da prihvate migrante. Zašto je to tako?
Najbogatijih 25 porodica na svetu uvećalo je svoje bogatstvo za gotovo 360 milijardi dolara za samo godinu dana, dostigavši ukupnu vrednost od 2,9 biliona dolara – nivo bez presedana u savremenoj istoriji
Za Predsedništvo Bosne i Hercegovine smeju da se kandiduju samo predstavnici „konstitutivnih” naroda - Bošnjaci, Srbi i Hrvati. Uprkos presudi Evropskog suda za ljudska prava da to predstavlja fundamentalnu diskriminaciju, ništa se ne menja
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
