Tačka topljenja: Vama Telekom, nama NIS, ili tako nekako
Aleksandar Popović, ministar nauke u prethodnom sastavu Koštuničinog kabineta, a ministar energetike u ovom novom, ušao je u anale srpskog novovekovnog ministrovanja zbog okolnosti da pre četiri godine nikog iz ministarstva nije najurio i potom doveo svoje ljude da se naučno izraze. Videćemo da li će isto postupiti i sada kada mu je u ruke zapao vruć krompir upravljanja jednim od malobrojnih preostalih lukrativnih poslova u zemlji Srbiji.
S oproštenjem, u nauci nismo imali šta ni da prodamo, a ovde će biti i te kako zainteresovanih lica i na strani onih koji bi da prodaju i na strani onih koji bi da kupe. U takvim poslovima ljudski faktor i čvrstoća materijala od presudnog su značaja, a ko bi tačku topljenja boljih čovekovih osobina znao bolje od onoga ko se bavio naukom.
No, ovo ministarstvo pomenuto je samo primera radi, kao ilustracija za najavu „velike seobe“ i to ne samo u ministarstvima, već još pre u javnim preduzećima, vladinim agencijama i kancelarijama, a posebno velikim državnim kompanijama. Upravljanje takvim sistemima oduvek je bilo deo partijske pogodbe – vama Telekom, nama NIS, ili tako nekako, jer iz tih velikih sistema ne izvire samo finansijska moć već i snažan politički i društveni uticaj.
Tu je Velja Ilić, kako ga je Bog dao iskrenog, već rekao da mu ne pada na pamet da se odrekne preduzeća koja gazduju putevima i prugama, jer je to kičma onog što čini, hajde da preteram, Novu Srbiju.To vam je isto kao svađa oko rukovođenja Bezbednosno informativnom agencijom, jer glavni partneri u sporu veruju, hajde opet da preteram, da to čini – kičmu Srbije.
Nije to nikakav srpski specifikum. Kada se u Americi menja administracija, pola Vašingtona se odseljava, a polovina doseljava, samo što se ovde samo doseljavaju jer ko se jednom domogao Beograda ovaj mu se omili onoliko, pogotovo ako je dobio stan od države s mogućnošću da ga otkupi za upola manje para nego što bi platio da je otišao u banku.
Ambasadorske i druge liste: Nove metle za stara ministarstva
Uzmimo samo primer dva glomazna ministarstva, finansija i inostranih poslova, a ostavimo po strani javna preduzeća, vladine i druge agencije i kancelarije, pa i velika, po obimu poslovanja i broju zaposlenih, raznorodna preduzeća u kojima je državni kapital većinski pa država može imenovati novu upravu. Ministarstvo finansija prešlo je iz Dinkićevih u ruke Demokratske stranke, a Ministarstvo inostranih poslova iz ruku Vuka Draškovića u ruke njegovog imenjaka, Jeremića.
Vojislav Koštunica već je u intervjuu na RTS-u, u prošli ponedeljak, odgovarao na pitanje o okolnosti da Dinkićev kadar iz poreskih uprava traži da sledi Dinkića u novom resoru. Premijer je iskazao sumnjičavost prema mogućnosti da je reč o masovnoj pojavi, aman smo se razumeli dobro. Videćemo, uskoro, i koliko će ambasadorska lista za onih 15 upražnjenih mesta da se razlikuje od one koju je potpisao Vuk Drašković, a o načelnicima službi i direktorima sektora da ne govorimo.
Gruba procena govori da u Srbiji između 10.000 i 12.000 ljudi vidi šansu za promociju i isto toliko vidi sebe u senci nove metle koja je preuzela stara ministarstva, javna preduzeća, razne agencije, kancelarije i preduzeća o čijoj se sudbini pita država. Još će se nova ministarstva popuniti „svežom krvi“ novopečenih državnih službenika. A onda to ide redom, jer ako je tačno da je Bog prvo sebi stvorio bradu, biće tu mesta i za šurnjaje, svastike, tečinog kuma i kumčetovo posvojče.
Naravno, postoji zakon kojim se uprava profesionalizuje i štiti se stručni kadar od hirova izbornih i koalicionih turbulencija, ali ima i drugih zakona u kojima se buše rupe i kad je manji plen u pitanju. Uostalom, sačekajmo da se vlada ustoliči, da svi pronađu gde su im kancelarije, da pronađu šefove kabineta, sekretrice i spikere, angažuju pi-ar agencije, pa će se onda videti prava razmera činovničkog „cunamija“ – od muzeja do Elektroprivrede Srbije.
Tragom jednog trača: Da li Tijanića zamenjuje Nebojša Krstić
Na tragu tog narodnog iščekivanja o velikom spremanju izrastao je i trač da će Aleksandar Tijanić biti smenjen s mesta direktora Radio televizije Srbije, a da će ga naslediti Nebojša Krstić, medijski savetnik Borisa Tadića, predsednika Srbije. Navodno je i to predmet trgovine, a na umesnu primedbu da je Tijanića postavio Upravni odbor javnog servisa i da Vlada ne bi s tim trebala da ima mnogo veze, odgovor je da se u tom Upravnom odboru, kao i u svim drugim odborima, preslikava stranačka moć iz Skupštine Srbije, pa ako su se stranke dogovorile – ode i Tijanić.
Ovaj trač, pogađate, krenuo je posle onog predvečerja kad je Tijanić lovio muve u sopstvenom studiju u emisji kod Olivere Kovačević. Dobar deo čaršije nije prihvatao obrazloženje da su Tijanića, neposredno pre ulaska u studio, iznervirali zluradim pitanjima s Hrvatske televizije oko srpske pobede na Evrosongu, već je tražio dublje slojeve direktorove frustracije a gde će oni biti nego u – smenjivanju.
S izvesnim zakašnjenjem odgledao sam taj studijski safari na sitnu divljač i moram da kažem da mi ono s muvama nije smetalo. Mislim da je Tijanićeva reakcija bila prirodna – i ja u svojoj kući lovim muve.
Čini mi se da je Tijanić nesmenjiv, barem u ovoj fazi, kako se to kaže, društvenog razvoja. U najvažnijem delu programa, informativnom, postignuta je podjednaka distanca, ili bliskost, ako neko insistira na takvom opisu, prema glavnim akterima nove koalicije i niko neće dangubiti trgujući oko posla koji je već obavljen.
Ali, Tijanić je ovde u funkciji izuzetka koji potvrđuje pravilo. Lov na muve se nastavlja čim se ovi ustoliče.
