Na Šestoj ministarskoj konferenciji „Životna sredina za Evropu“ predstavljen je i jedan obimni regionalni izveštaj – „Politika životne sredine u Jugoistočnoj Evropi“. Ovaj dokument od 240 strana daje potpun pregled napretka koji je u ovom regionu ostvaren od 2000. godine do danas. Izveštaj je pripremio Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) na osnovu više od 60 studija iz svih zemalja regiona.
Kako to definiše ovaj izveštaj, oblast Jugoistočne Evrope (SEE) čini sedam zemalja – Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Kosovo kao teritorija pod upravom UN-a u skladu sa Rezolucijom SB 1244, Crna Gora, BJR Makedonija i Albanija. Pošto su ekonomska i geografska celina, vrlo su slični problemi sa kojim se ove zemlje suočavaju, ali su takođe zajedničke i prednosti celog regiona, kako socijalne i političke tako i geografske.
Glavni problem kojim se kroz čitav niz primera bavi ovaj izveštaj jeste pitanje istovremenog usklađivanja razvoja i očuvanja prirode. „Najlakše je čuvati životnu sredinu kod velikih zagađivača“, kaže za „Vreme“ Jernej Stritih iz Slovenije, kao jedan od autora ovog izveštaja. On objašnjava da se oni rešavaju kaznama i poreskom politikom, dok su, kad je reč o saobraćaju i infrastrukturi, „svi građani pomalo neprijatelji životne sredine“.
Kao i države koje su nedavno pristupile Evropskoj uniji, balkanske zemlje imaju prednost velikih zona prirode koje su očuvane jer je u ratovima devedesetih godina industrija manje radila. S druge strane, ove zemlje uvoze nove tehnologije, koje su čistije od onih koje sad postoje u Evropi. Međutim, svaki razvoj infrastrukture zagađuje životnu sredinu, a sve ove zemlje se intenzivno razvijaju. „Bilo bi pametno da se malo veći deo investicija u budućnost ulaže i u zaštitu životne sredine“, smatra Stritih.
Mada bruto nacionalni proizvod (GDP) u ovim zemljama raste znatno brže od Evrope, od četiri do šest odsto godišnje, udeo budžeta za životnu sredinu je izuzetno mali, samo oko 0,2 odsto, osim u Hrvatskoj gde je već dostigao 0,6 odsto GDP-a. „Siguran sam da je jedan od razloga za to činjenica da su ove zemlje znatno siromašnije“, kaže Stritih, ali dodaje da će se zemlje Balkana samo oslanjati na međunarodnu pomoć koja je izdašna, ali nije dovoljna.
„Postoji i kvalitet života koji ne može da se kupi u supermarketu ili na autoputu“, smatra Stritih i objašnjava da su zemlje na zapadu Evrope to prirodno blago već izgubile i pita se da li će to izgubiti i balkanske zemlje. „Politika zaštite životne sredine može da uspe samo tamo gde postoji pritisak javnosti“, zaključuje Stritih.
Prilikom predstavljanja izveštaja na Šestoj ministarskoj konferenciji, Garet Tankosić Keli, kao v.d. stalnog predstavnika UNDP-a, prikazao je stanje u zašiti životne sredine u ovim zemljama. Tankosić Keli se zapitao da li je moguće ovaj region naučiti da sačuva životnu sredinu na iskustvima i greškama Zapadne Evrope. Po njegovim rečima, dokument „Politika životne sredine u Jugoistočnoj Evropi“ daje osnovne smernice svim zemljama okruženja.
Objašnjavajući situaciju u ovom delu Balkana, Tankosić Keli je naveo jednu zanimljivu parabolu o devojčici koja posmatra pečenje kolača, a njeni roditelji se pitaju kako da joj pristupe. Majka kaže da je treba pustiti da se jednom sama opeče, pa da shvati kako to nije dobro, dok otac smatra da je bolje objasniti joj i iskoristiti iskustva drugih.