Dragan Hadži Antić,
dugogodišnji čelnik dnevnog lista „Politika“, pre nekoliko dana pojavio se u Skupštini Srbije, a novinarima je izjavio da je „prisutan u svojstvu predstavnika kubanskih interesa“, na sednici na kojoj je „usvojena deklaracija o ukidanju sankcija Kubi“, kaže:
„Ja sam došao sa ambasadorom Kube da prisustvujem istorijskom događaju u parlamentu. Mislim da je vrlo važno doneti tu deklaraciju o osudi i ja sam u svojstvu predstavnika kubanskih interesa ovde.“
Na pitanje da li je u kontaktu s Mirom Marković, sa kojom je nekada bio blizak, kaže:
„To je kretensko pitanje, što se mene tiče. Završili smo razgovor. Možemo da pričamo o Kubi, a o tome ne možemo da pričamo.“
(B92)
Dr Ljiljana Milutinović–Tomić,
dobitnica automobila u „Blicovoj“ nagradnoj igri, otkriva: „Pre nekoliko godina promenili smo novine. Deda je voleo da kupuje samo ćirilična izdanja, međutim, u njima je bilo nedovoljno informacija za našu porodicu.“
(„Blic“)
Jelena Tinska
kolumnistkinja, balerina, na na pitanje kako bi trebalo da izgleda „njen muškarac“, kaže:
„Crn, crne oči, lepa kosa, ruke, stopala… Mora da bude duhovit, pametan… Kad me zagrli, moram da znam sve… Ovo je ranije bio moj san. Sada taj san ne sanjam. Ne sanjam ga već dugo. Muškarci me više ne zanimaju.“
А kakav bi trebalo da bude u seksu:
„Ili jeste seks, ili nije seks… Nema tu šta da se objašnjava. Ko to ume da objasni, nije doživeo seks na pravi način.“
(„Politika“)
Verica Rakočević,
modna kreatorka, na optužbe da je ugovorom o iznajmljivanju prostora oštetila, Jugoeksport, „kaže da su neke činjenice izvučene iz konteksta i da je voljna da čitavu dokumentaciju o svom poslovanju prikaže javnosti“:
„Ne mogu da verujem u kakvoj sam zemlji potrošila 25 godina rada! Samo ja znam kakvu sam sramotu osetila kada sam videla da se moja slika nalazi pored slike Dušana Mihajlovića na naslovnoj strani jednog dnevnog lista i da sam stavljena u istu priču sa čovekom koji ima milijarde i o kome se ne bih izjašnjavala.“
(„Kurir“)
Željka Miličić,
pomoćnica direktora Poljoprivredne škole u Futogu, u kojој je „učenik upao maskiran na čas fizike i uz pretnju pištoljem tražio od profesora da mu popravi jedinicu“, rekla je da se dete igralo pod uticajem američkih filmova:
„Mnogo je gledao akcione filmove! Ali, nije on kriv! Krivi ste vi novinari željni senzacija, a ne pitate kako to dete živi, da li mu otac i majka rade, koliko ima narkomanije u društvu, kako se ponašaju političari!“
(„Press“)
Maja Gojković,
gradonačelnica Novog Sada, poznata je po „neskrivenoj opsesiji prema tašnama, kojih ima toliko da ih mora držati u koferima i sanducima. Kupuje ih kada je dobro ili loše raspoložena, a na posao nekad ponese i dve tašne“:
„Nova torba me uteši. Dešavalo mi se da se iz kupovine vratim s nekom koja mi se ne dopada. Ali, ne bacam ih, čekam da se predomislim ili da se one prolepšaju.“
Aleksandra Jerkov,
poslanica Lige socijademokrata Vojvodine, „ne pije, ne puši, ne drogira se, ne kocka, ne juri muškarce“, ali da ima jedan porok:
„Moram svakog meseca da kupim bar jedan par čizmama. Čak i leti! Kad sam se nedavno selila, pokušala sam da prebrojim koliko ih imam, ali sam odustala. Imala sam problem da ih sve popakujem, jer svaki par brižljivo čuvam, čak i one oštećene od nošenja. Ne mogu da ih bacim! Omiljene su mi roze martinke.“
Dubravka Filipovski,
potpredsednica Nove Srbije, „ne uživa u šopingu, ali godinama ulaže u nakit jer voli bižuteriju, zlato, srebro, ali obožava bisere“:
„Biseri su suptilni, prefinjeni, imaju vrednost i trajanje. Imam crvene, bordo i krem bisere. Kad sam u izlogu ugledala bele bisere, ušla sam u radnju s namerom da kupim samo ogrlicu, ali nisam mogla da se suzdržim, pa sam kupila i minđuše i prsten. Nakit zauzima posebno mesto u mom domu i trudim se da svojim ćerkama prenesem ljubav prema njemu.“
(„Press“)
Ana Kokić,
folk pevačica, izdaće novi album i obaveštava nas kako će izgledati tim povodom:
„Boju kose više neću menjati jer najviše volim plavu, ali zato sve ostalo menjam. Nema više šortsića i majičica, tinejdž fazon išao je uz prethodni album, ali za ovaj spremam nešto sasvim drugačije. Odrasla sam i mnogo sazrela za godinu i po dana, tako da sada imidž mora da bude ozbiljniji.“
(„Story“)
Nataša Stojčević,
manekenka i voditeljka, otkriva:
„Uvek sam uticala na modni stil svog partnera i to je svakako normalnije nego da je obrnuto. Čak volim kad mušakrci nisu najveštiji u toj disciplini, jer da jesu, to bi mi izgledalo kao da se ja razumem u fudbal, a mene taj sport ni najmanje ne privlači.“
(„Story“)
Marko Živić,
glumac, na pitanje da li postoji ljubav za sva vremena:
„Postoji. Zove se ljubav prema samom sebi.“
(„Story“)
Svetlana Ražnatović,
zvezda, otkriva svoju intimu, „ugojila se kada je prestala da puši“:
„Osećala sam toliko jaku želju za slatkišima da sam ustajala noću iz kreveta i kao trudnica tamanila čokolade sa lešnicima. Tako sam dobila kilograme i onda sve to lepo nabila u teretani. Pojačala sam masu i imala 65 kilograma. Bila sam baš onako jedro žensko i to je u prirodi lepo izgledalo. Ali, kamera dodaje sedam kilograma, pa na televiziji to izgleda mnogo obilnije. Čim sam ponovo počela da pušim, u roku od mesec dana kilogrami su se istopili i ja sam se vratila na staru težinu.“
(„Alo!“)
Brana Crnčević,
pisac: „Delim i množim zabrinutost Luke Karadžića. Ali, valja znati i verovati da obična, fizička smrt, nije nadležna za neke ljude. Uzmite slučaj predsednika Miloševića, kako vreme prolazi, pokojnik je sve življi. Čak i ako je Radovan preminuo ili ako su ga ubili, življi je od svojih ubica.“
„Srbija će, kažu, umreti u materici mame Evrope, neće se ni roditi ako već u embrionu neke nove Srbije ne pobedi cinkaroški spermatozoid.“
(„Pravda“)
Miloš Šobajić,
slikar, dekan, na pitanje da li je Srbija kolonija, kaže:
„Mi jesmo poraženi, imamo delimičnu slobodu, u svim našim ministarstvima sede neki njihovi lauferi. U Narodnom muzeju mislim da je sedeo baš neki laufer koji je nadgledao kako se to razvija situacija, i svuda ima neki takav koji nadgleda šta se to dešava u porobljenoj Srbiji.“
(„Pravda“)
Borka Vučić,
poslanica SPS u Skupštini, na pitanje kako troši penziju:
„Volim društvo, i u tom smislu jesam trošadžija. Imam veliki krug ljudi pa zato i veliki promet kroz kuću. Dolaze svi, često i stranci. A ja volim da se krećem, da skitam, idem na književne večeri, putujem kod prijatelja u dijasporu i oni dolaze kod mene. Za vreme sankcija kod mene su najviše dolazili moj prijatelji iz inostranstva jer su znali da ja ne mogu da putujem.“
(„Pravda“)
Bora Đorđević,
„jedan od retkih koji može da se pohvali prijateljstvom sa Koštunicom“, o svom prijatelju kaže:
„Srbija treba da bude srećna što je na njenom čelu takav čovek kao što je Vojislav Koštunica. Istorijski gledano, srpski narod je za svoje vođe birao ljude preke naravi, tirane, sada našu ludu državu vodi normalan čovek.
On je živ čovek od krvi i mesa. Kada je s prijateljima ume da se našali, zabavi i nasmeje. Retki su momenti kada može da se opusti. Nažalost, situacija u Srbiji je uvek složena, pa to utiče na moga prijatelja da bude ozbiljan.“
U nekoliko reči:
„Koštunica je veoma pametan, obrazovan, elokventan, možete sa njime da razgovarate o svemu, ali pre svega on je izuzetan čovek. Srbija treba da bude srećna što je vodi takva ličnost kao što je Vojislav Koštunica.“
Sa više reči:
„Još od srednjovekovne srpske istorije, koja se ne razlikuje puno i od istorije danas razvijenih evropskih zemalja, kada su vladari jedni drugima kopali oči, preko Karađorđa, dinastije Obrenović, Josipa Broza Tita koji je jahao po njima punih pedeset godina, Slobodana Miloševića, pojavio se neki normalan čovek na čelu Srbije. E, sada mnogima to smeta i pitaju se kako je to moguće. Nekako to ne ide sa našom tradicijom. Izgleda da moj prijatelj definitivno nije tradicionalista.“
(„Pravda“)
Stevan Mirković,
general u penziji, u kolumni „S vojne osmatračnice“, piše: „Umesto po svetu i uglavnom Beogradu vladi je mesto na terenu. Ne može Jočić ugasiti krizna žarišta, to je posao Skupštine i Vlade. Uspostavljena komunikacija sa svojim građanima Albancima je po meni prvenstveni zadatak Vlade. Nisu oni svi balisti – samo 25 odsto među njima su zadrti separatisti. Ali, to se ne može ostvariti sa rasistima kao što je M. Jakšić. Njega i slične treba udaljiti sa Kosova.“
(„Pravda“)
