Solidarnost
Lepomir Ivković je protiv Saopštenja svojih kolega
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Joshua Redman, Centar "Sava", Beograd, 18. XI 2007.
Tužno ali možda i prkosno deluje činjenica da neosporno kvalitetni, pa i atraktivni džez-koncerti poslednjih godina u našem glavnom gradu – kad nije festival ili neki specijalan događaj – privlače po manje od 1000 posetilaca, a i to ako je termin zgodan (sveže plate, nedostatak slične ponude…). Surovije, stalna – prava, specijalizovana koncertna džez publika u Beogradu, svedena je na svega oko 500 ljudi i prodati više ulaznica „spoljnom krugu“ poštovalaca zahteva dodatnu edukaciju i promociju, ne samo oveštalim kanalima komunikacije koju decenijama etablirani džezeri ove metropole smatraju dovoljnom. Po sasvim prihvatljivoj ceni (800–1000 din.) prošle nedelje srećom je to tvrdo jezgro ljubitelja pružilo pažnju i oduševljenje kao da je Velika sala Sava centra puna. A bar toliko zaslužio je Džošua Redman, nova zvezda standardnog džeza u novom veku, koga je „Vreme“ tipovalo u letošnjem izveštaju sa festivala Jazz A Vienne u Francuskoj (br. 867).
Izdanak (r. ‘69) muzičarsko-umetničkog para – crni teksaski saksofonista Djui (Dewey), duboko ukorenjen u bluz, avangardista, značajan saradnik O. Koulmena i Džereta; Jevrejka Rene ‘Zarafa’ Šedrof, plesačica i bibliotekarka, sama odgajila sina – kao Džoš Šedrof završio je medicinu na Harvardu, potom upisao prava na Jejlu, da bi se tek onda prepustio izazovima muzičke karijere! Odrastao je u univerzitetskom Berkliju, Kalifornija, tokom studija u Bostonu sarađivao sa studentima tamošnjeg džez-koledža Berkli, a početkom 90-ih prešao u Njujork gde ga je svirka ponovo ujedinila s ocem. Razvijen kroz razne muzike i instrumente, razmerno kasno opredeljen za (uglavnom) tenor-saks, ovaj momak je neporecivo nadaren, inteligentan, dopadljiv, lepo prihvaćen od očevih kolega („nasledio“ je saradnju s Hejdenom, Metinijem…), sa solidnim diskografskim ugovorom, podržan od kritike… Dodajte tome izgled, nenametljiv ali potpuno emancipovan stav, odlično vladanje tradicijom džeza, kompozitorske, aranžerske i improvizatorske veštine, i znaćete zašto je važno da je Redman ml. gostovao kod nas u godini kad je napustio mesto umetničkog direktora tj. prvog među jednakima u oktetu SFJC (San Francisco Jazz Collective, među najuticajnijim grupacijama svog naraštaja), i kad je svojim već jedanaestim albumom Back East (Nonesuch/Warner; njegov opus u Srbiji dostupan kroz Mascom) od električnog sastava Elastica iskoračio u format akustičnog trija.
Kao riba u vodi snalazi se Džošua u nasleđu velikih saksofonista, a na njega je najviše uticao sada oporavljeni Soni Rolins (Sonny Rollins), koji je ‘81. uveličao hit-baladu Rolingstonsa Waiting On A Friend; za live-album No Security ‘98. Stonsi su pozvali baš Dž. Redmana da preuzme taj solo. A čitavih 50 godina posle jednog od Sonijevih ključnih albuma – Way Out West – Džošua svojim Back East, između ostalih kvaliteta (dalekoistočni uticaji, poslednji Djuijevi snimci, gostovanje Dž. Lovana), odaje počast tom donekle bizarnom (crnački nadri-vestern!) ostvarenju i samom Rolinsu. Posle uzleta sa sopstvenim numerama i nadahnutom verzijom Mack The Knife, na beogradskom koncertu slede omaži Soniju, pa Vejnu Šorteru, i prvi sat neprimetno istekne u finom, melodičnom tkanju i međusobnim dijalozima trojice mladih crnaca. Bez klavira tj. harmonskog instrumenta oni ipak ne zapadaju u fri-džez kao Potragu za izgubljenim akordom, pokretljivo i savitljivo držeći se strukture pesama, pa tako posle furioznih deonica i saks-monologa poniru u veliku baladu Easy Livin’. Kontrabasista Ruben Rodžers (Reuben Rogers) i bubnjar Gregori Hačinson (Gregory Hutchinson) takođe s lakoćom a bez razmetanja, nepogrešivo ali ne perfekcionistički soliraju ili dopunjuju. Sve funkcioniše glatko kao što je još u svojim esejima na omotima albuma iz prošle decenije Džoš objasnio.
Da, upravo tako: načitan i pismen, intelektualan ali ne dosadan, eksperimentalan no ne suvoparan, Redman demonstrira mogućnosti instrumenta pa odjedri u romatične prelive, posle sat i po za prvi bis premijerno izvede novu kompoziciju, a na drugom se upusti u fank-rasviravanje kakvo se možda istovremeno dešavalo na još jednom koncertu saks-kolege Mejsio (Maceo) Parkera u Beogradu. Uz nastupe Duška Gojkovića i Swingle Singers (London) u naredne dve večeri, kao novi džez-festival nepun mesec posle Beogradskog, i par dana posle Novosadskog.
Ipak, ako bi iko mlad ili bar neiskusan trebalo da otkrije i zavoli ovakvu muziku, da doživi ono što džez jeste i šta može – Džošua Redman je prvorazredni izbor.
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Peticiju sa 10.500 potpisa predalo je Bibliotekarsko društvo Srbije nadležnima, nadajući se brzom rešenju koje će ih osloboditi nezakonite odluke po kojoj biblioteke treba da plaćaju nadoknadu za izdate knjige organizaciji OORP
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve