Međuvreme

Javne nabavke i antikorupcija: Kontrola trošenja

Novi zakon o javnim nabavkama koji pripremaju tri institucije – Ministarstvo ekonomije, Uprava za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava – trenutno je u fazi nacrta. S obzirom na to da su ove dve antikorupcijske institucije u njega ugradile svoje višegodišnje iskustvo i pokušale da isprave slabosti prethodnog zakona, ova izuzetno osetljiva oblast konačno bi mogla biti dovedena u red. Povod za njegovu izradu je početak rada Državne revizorske institucije (DRI), čiji se direktor Radoslav Sretenović prvi put obratio javnosti na konferenciji održanoj 18. decembra u Medija centru. Uloga DRI-ja je da kontroliše trošenje budžetskih sredstava i na taj način suzbija korupciju u oblasti javnih finansija. Slična institucija, prema rečima Igora Šoltesa, direktora slovenačkog DRI-ja, u Engleskoj postoji već 150 godina, u Francuskoj dva veka, a u Sloveniji 12 godina. Što se tiče javnih nabavki (i Uprave i Komisije koja je za četiri godine rada razmatrala oko 1800 žalbi ponuđača na tenderima i polovinu usvojila), uloga DRI-ja je da zaokruži kontrolu nad celim procesom nabavki. Naime, do sada niko nije proveravao planiranje javnih nabavki, odnosno njihovu svrsishodnost. Na primer, da li je zaista nekom ministarstvu potrebno 50 računara ili samo dva. DRI kontroliše i sam izbor ponuđača, što se do sada radilo samo ukoliko se neki od njih nakon tendera žali, i konačno – realizaciju ugovora nabavke. Ovo poslednje veoma je važno s obzirom na dosadašnja iskustva gde nakon sprovedenog tendera niko nije proveravao da li je 50 računara koje je ministarstvo naručilo zaista i isporučeno, i da li oni odgovaraju kompjuterima specificiranim ugovorom.

U Predlogu zakona takođe se navodi da je Komisija za zaštitu prava – čiji je status do sada bio „čudan“, jer se navodi samo kao deo Uprave za javne nabavke, nema budžet, prostorije niti zaposlene – nezavisno telo, čije će članove birati parlament, što je, inače, praksa koja važi za sve antikorupcijske institucije. Saša Varinac, predsednik Komisije, čiji se članovi zbog prirode posla veoma retko pojavljuju u javnosti, kaže da ga često pitaju trpe li pritiske. „Ovo je samo po sebi dovoljan pritisak. U 15 metara kvadratnih sede tri osobe koje u roku od 15 dana moraju da pročitaju i donesu odluku o predmetu koji ima i po nekoliko stotina stranica.“ Uz to treba napomenuti da je reč o ugovorima „teškim“ i po nekoliko miliona dinara. Novina je i da će sve javne nabavke, odnosno pozivi, biti objavljivani na internet portalu Uprave, a Komisija će na istom mestu postavljati i svoja rešenja o žalbama na tenderima. Na taj način, ceo proces će biti transparentan.

Nagoveštaje lepih vesti u ovoj oblasti pomalo muti nedavna inicijativa Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo da se ugasi i Uprava za javne nabavke i Komisija za zaštitu prava čiji bi posao u tom slučaju obavljalo Ministarstvo finansija. To bi praktično značilo sledeće: ukoliko bi Ministarstvo finansija naručilo 50 kompjutera, i neko se požalio na nepravilnost u sprovođenju tendera, ocenu o tome ko je u pravu donosilo bi Ministarstvo finansija. Koliku bi štetu ova inicijativa napravila po državni budžet i građane, može se ilustrovati podsećanjem na poznate slučajeve nabavki lokomotiva od strane Železnica Srbije ili rekonstrukciju Terminala 2 Aerodroma Beograd, koji su svoj kakav-takav epilog dobili upravo zahvaljujući ovim antikorupcijskim ustanovama.

Marija Vidić

Univerzijada ’09: Tender za opremu

Potpredsednik Privredne komore Srbije Dragan Đurić, najavio je da će tender za nabavku opreme za sportiste i službene osobe iz Srbije za Univerzijadu ’09. biti objavljen najverovatnije u januaru. Đurićev predlog je da firme iz Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće na tom tenderu nastupe kao konzorcijum. Na sastanku Udruženja održanom 18. decembra u Privrednoj komori Srbije, Đurić (koji je vlasnik konfekcije Zesktra) istakao je da firme koje učestvuju na tenderu moraju da pripreme dobre programe i konkretne predloge. O toj temi potpredsednik komore PKS-a će, kako je rekao, razgovarati i sa direktorom preduzeća Univerzijada Beograd 2009. Sinišom Jasnićem. Inače, Vlada Srbije je 4. oktobra potvrdila da je Organizacioni odbor 25. letnje Univerzijade doneo odluku da se ugovor koji je preduzeće Univerzijada Beograd 2009. sklopilo sa preduzećem Varteks iz Varaždina sporazumno raskine. Preduzeću Univerzijada Beograd 2009, čiji su osnivači Vlada Srbije i Univerzitetski sportski savez Srbije, zamereno je što je posao izrade uniformi vredan oko četiri miliona evra poverila Varteksu bez javnog nadmetanja. Varaždinski Varteks je početkom juna s firmom Univerzijada Beograd 2009. potpisao Ugovor o poslovnoj saradnji kojim je postao ekskluzivni nabavljač službene odeće i obuće za sportiste, članove odbora i službene osobe Univerzijade koja će se 2009. održati u Beogradu. Međutim, taj je ugovor izazvao brojne reakcije u Srbiji, zbog čega je u septembru inspekcija Ministarstva financija Srbije najavila preispitivanje tog ugovora zbog kršenja Zakona o javnim nabavkama.

J. L.

Nuklearni otpad: Zgodno mesto za poluraspad

Prošle nedelje je ponovo otvoreno pitanje smeštaja za nuklearni otpad iz Instituta za nuklearne nauke u Vinči. Postojeće skladište u Insitutu nije dovoljno bezbedno, a lokacija u krugu slavnog instituta inače je nezgodna jer se nalazi dovoljno blizu naseljenih mesta. U Ministarstvu nauke smatraju da je „primarni cilj naše zemlje pitanje sopstvenog nuklearnog otpada koji ostaje trajno u zemlji“ i da će tražiti od Vlade Srbije da formira stručno telo koje će naći novu lokaciju za skladište radioaktivnog otpada. Gde će biti to nesrećno mesto nije zasad poznato ni u nagoveštajima, ali se u ovom ministarstvu trenutno sprovodi čitav niz aktivnosti na sprovođenju nuklearne dekomisije, što je stručni naziv za aktivnosti oko bezbednog skladištenja ovog otpada. To je sve počelo još od oktobra 2004. godine kao program VIND (Vinča Institute Nuclear Decommissioning), odgovarajućim odlukama Vlade Srbije. Toliki problem sa nerešenim nuklearnim otpadom počeo je još 1959. godine kad je u Vinči izgrađen istraživački reaktor obeležen kao RA, snage od 6,5 MW i doneto gorivo, sve ruskog porekla. Kad je došlo vreme da se obustavi rad reaktora, okolnosti su se promenile, bili su u toku ratovi, a prisutvo neiskorišćenog, svežeg i visokoobogaćenog nuklearnog goriva u Vinči budilo je razne besmislene sumnje i po zemlju nepovoljne strahove od gradnje atomskih bombi. Tokom bombardovanja Srbije 1999. godine, priča o sudbini ovog goriva bila je ozbiljna tema za zapadnu štampu. Zahvaljujući inicijativi premijera Zorana Đinđića, sredinom 2002. godine reaktor RA je konačno obustavio rad, a gorivo je, uz finansijsku pomoć SAD transportovano u Rusiju. No, posle te brze akcije se čekalo još nekoliko godina da se pokrenu aktivnosti na dekomisiji otpada. „Neodgovarajući uslovi smeštaja iskorišćenog nuklearnog goriva i radioaktivnog otpada niske i srednje aktivnosti u Institutu u Vinči, već dugi niz godina predstavljaju problem koji svakim danom vodi ka povišenju radiološkog rizika na lokaciji Instituta“, kažu za „Vreme“ u Ministarstvu nauke. Zato program VIND podrazumeva tri paralelna procesa koji su definisani kao posebni projekti i za koje „značajnu tehničku i ekspertsku pomoć pruža Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA)“. Ta tri procesa su: demontiranje nuklearnog reaktora RA, sanacija stanja radioaktivnog otpada i najvažniji, treći proces – „bezbedni i blagovremeni transport iskorišćenog nuklearnog goriva reaktora RA na preradu u Rusiju“. Pretpostavljena cena tog poduhvata je oko 30 miliona dolara.

S. Bubnjević

Novi Pazar: Droga i u školskim dvorištima

Na administrativnom prelazu Rudnica nedavno je zaplenjeno deset kilograma heroina visokog kvaliteta poreklom iz Turske. MUP Srbije saopštava da je privedeno i zadržano nekoliko osoba umešano u ilegalnu trgovinu narkoticima: Enver D. (1968), Hidajet J. (1960), Faruk J. (1984) i Irfan L. (1982), koji su vođe jedne od većih organizovanih kriminalnih grupa. Njihovo hapšenje je rezultat „višemesečne sinhronizovane“ akcije MUP-a i Policijske uprave u Kraljevu. Do kraja oktobra uhapšeno je još sedam članova ove kriminalne grupe, a zaplenjeno još 1,4 kilograma heroina. Pretpostavlja se da je deo zaplenjene količine bio namenjen tržištu u Novom Pazaru. Predsednik Okružnog suda u Novom Pazaru Ćamil Hubić kaže za „Vreme“ da ovaj slučaj nije usamljena pojava. Javna je tajna da se droga u Novom Pazaru može kupiti svuda. Pre tri godine je u jednoj šupi u centru Novog Pazara otkrivena veća količina paracetamola, supstance koja se koristi za mešanje sa heroinom, a osumnjičeni je propao u zemlju ili pobegao iz nje, i nema ga ni danas. Prilikom zaplene 125 kilograma heroina na graničnom prelazu Tabalije uhapšena je samo jedna osoba – vozač. Istu kaznu – 12 godina zatvora – dobio bi i da je uhvaćen s deset kilograma heroina. Prema rečima našeg sagovornika, u Novom Pazaru „padaju“ samo sitni dileri, zavisnici ili obične poštonoše; „glavnih“ nema. „Lokalna policija nije brojčano, kadrovski i tehnički opremljena“, kaže Hubić. „Kad bismo od kriminalaca oduzeli imovinu i deo toga ulagali u policiju, imali bismo jaču policiju od američke.“ Prema podacima MUP-a Novi Pazar, broj registrovanih narkomana je 367 – što ne odgovara realnom stanju, kažu nadležni. U proteklih sedam godina, do avgusta 2007, zaplenjeno je 26 kilograma marihuane, 21 tableta ekstazija i 2,5 grama kokaina. U širim akcijama zaplenjeno je gotovo 14 kg heroina, a u saradnji sa SBPOK-om u decembru 2006. zaplenjeno je još 125 kilograma heroina. U periodu 2000–2007. podneto je 257 krivičnih prijava protiv 266 lica zbog neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga. Doneto je 132 rešenja o zadržavanju do 48 sati. Predsednik Udruženja građana Zajedno protiv droge, Seadetin Mujezinović, kaže da se ovoj organizaciji obraćaju pre svega roditelji. „Starosna dob narkomana je u Novom Pazaru sve niža. Stanje se svelo na to da se droga može naći i u školskim dvorištima“, zabrinut je Mujezinović.

P. Karanović

Nagrada: OEBS–ove ličnosti godine

Profesorka Radmila Marinković-Nedučin, sudija Dragana Boljević, državni poverenik Rodoljub Šabić i pomoćnik ministra zaštite životne sredine Aleksandar Vesić primili su 18. decembra nagradu Ličnost godine Misije OEBS u Srbiji za 2007. godinu. Profesorka Marinković-Nedučin, rektor Univerziteta u Novom Sadu, nagrađena je za izuzetan doprinos unapređenju obrazovanja pripadnika nacionalnih manjina na Novosadskom univerzitetu, a sudija Boljević za doprinos naporima da se reformiše pravosudni sistem Srbije. Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić nagradu je dobio za marljive napore da obezbedi transparentnost u radu državnih institucija i to u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a pomoćnik ministra zaštite životne sredine Vesić za izvaredan doprinos pripremi šeste Panevropske konferencije ministara za zaštitu životne sredine, koja je u Beogradu održana u oktobru.

Vojne baze Žandarmerije: Stabilno i pod kontrolom

Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije (VS) general-potpukovnik Zdravko Ponoš obišli su prošle nedelje više baza VS-a (Cepotina, Pečeno brdo, Mađere, Golema čuka, Dobrosin, Oslarski rit..) i Žandarmerije (Uši) u kopneneoj zoni bezbednosti, pojasu širine pet kilometara koji se prostire uz granicu Kosova i Metohije sa ostatkom Srbije.

Pored obilaska baza VS-a i MUP-a u cilju neposrednog upoznavanja sa uslovima života i rada u njima, jer, kako je rekao „nije izabran da bude kabinetski ministar“, ministar Šutanovac i general-potpukovnik Ponoš sastali su se i sa predsednicima opština Preševo, Bujanovac i Vranje Ragmiom Mustafom, Nagibom Arifijem i Miroljubom Stojčićem od kojih su prva dvojica izrazila stav da jug Srbije treba demilitarizovati, ali, prema srpskom ministru odbrane, „nisu naveli nijedan ozbiljan razlog za to“.

„Još uvek nemamo indikatore koji ukazuju na pogoršanje stanja bezbednosti, … sve je redovno i mislim da će tako i biti. Da poručim da smo spremni da reagujemo na sve one koji bi želeli da izazovu eskalaciju sukoba ili nasilja, da nećemo časiti nijednog trenutka“, kaže Šutanovac. Poslednjeg dana posete jugu Srbije načelnik Generalštaba VS-a sastao se i sa komandantom KFOR-a general-potpukovnikom Ksavijerom de Marnakom u Vranju. Situacija je i tamo ocenjena kao „stabilna i pod kontrolom“, ali je rečeno i da će „jedinice Vojske Srbije i KFOR-a reagovati odlučno u zonama njihove odgovornosti u slučaju eventualnog narušavanja bezbednosti“.

Igor Salinger

Rebrača – kraj karijere

Bivši reprezentativac Srbije i centar Pamese iz Valensije Željko Rebrača najavio je da se povlači iz košarke, uprkos tome što ima ugovor do kraja sezone, javili su španski mediji. Rebrača na konferenciji za novinare nije želeo da potvrdi da je tu odluku doneo iz zdravstvenih razloga, ali je rekao da je odlučio da napusti košarku nakon različitih glasina o svom zdravlju.

Civili na VMA

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević najavio je da će od 1. januara 2008. godine civilni osiguranici moći da koriste usluge lekara sa Vojno medicinske akademije pod istim uslovima kao kada se leče u Kliničkom centru. On je naveo da je ta pogodnost bazirana na prošlonedeljnoj odluci Vlade Srbije precizirajući da će građani na VMA moći da se leče u oblasti tercijalne zaštite, čime će biti omogućeno zaposlenima na VMA da ostvare veće prihode.

Zaštitnik

Vlada Republike Srbije uputila je u skupštinsku proceduru Predlog zakona o zaštitniku prava deteta. Institucijom zaštitnika prava deteta obezbediće se efikasnija promocija, zaštita i praćenje procedure za zaštitu dece. Jedan od osnovnih zadataka zaštitnika biće širenje znanja o dečjim pravima, kao i uticaj na predstavnike parlamentarne i izvršne vlasti da prilikom donošenja odluka uvažavaju prava dece i osiguraju efikasnu zaštitu. Zakon predviđa da zaštitnik mora biti nezavisan i samostalan u svom radu i zaštićen od političkih i drugih uticaja, a biraće ga parlament većinom glasova. Zaštitnik će pre svega biti odgovoran deci, a periodično će podnositi izveštaj parlamentu.

Sprečiti diskriminaciju

Srbija je 17. decembra potpisala Konvenciju Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom i opcioni protokol, čime je postavljena osnova za sprečavanje diskriminacije i omogućavanje ravnopravnosti osoba sa invaliditetom. Konvenciju i prateći protokol, u ime Srbije potpisao je pomoćnik ministra za rad i socijalnu politiku Vladimir Pešić, koji je agenciji Tanjug rekao da taj čin predstavlja korak napred u procesu uključivanja osoba sa invaliditetom u glavne tokove društva.

Dan seksualnih radnika/ca

U Srbiji je ove godine prvi put obeležen Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad seksulanim radnicima, 17. decembar. Datum je obeležen pod sloganom „Zaustavimo nasilje nad seksualnim radnicima i radnicama“, a u okviru kampanje SWAN-a, Međunarodne mreže za zastupanje prava seksualnih radnika i radnica u jugoistočnoj i centralnoj Evropi. Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad seksualnim radnicima i radnicama počeo je da se obeležava u svetu da bi se skrenula pažnja na nasilje i zločine koji se svakodnevno dešavaju ljudima koji se bave seksualnim radom svuda u svetu.

AB Soft savetovanje

Svake godine sredinom decembra AB Soft organizuje jednodnevno savetovanje za svoje korisnike, a ovogodišnjem skupu upriličenom 12. decembra u sali JRB-a u Beogradu prisustvovalo je više od 200 osoba. Teme Savetovanja 2007. su: završne obrade u AB Soft programima i otvaranje početnih stanja za 2008. godinu (popisi i izrada finansijskih izveštaja), novine u AB Soft programima i AB Soft aplikacije na mobilnim uređajima. Na kraju savetovanja izvučene su i nagrade.

Godišnjica

Kompanija Algotech, vodeći provajder rešenja za kontakt-centre u regionu, obeležila je 15 godina uspešnog poslovanja. Od osnivanja do danas, Algotech je implementirao konktakt-centre u više od 100 stranih i domaćih kompanija u Srbiji uključujući i telekom operatere, internet provajdere, banke, univerzitete, hotele kao i institucije lokalne samouprave. Neki od klijenta Algotecha su Telekom Srbija, Aerodrom „Nikola Tesla“, American Express, City Banka, DHL, Raiffeisen Banka, Delta Generali Osiguranje, Banca Intesa, Telenor, General Electric, ING, Lufthansa i Vodafone. Mlad i energičan tim sa više od 80 stručnjaka radi sa zajedničkim motom – biti uvek korak ispred konkurencije.

Za zaštitu Dunava

U Smederevu je 18. decembra potpisan Protokol o saradnji tri upravna okruga – Južnobanatskog, Braničevskog i Podunavskog – sa posebnim akcentom na zaštitu reke Dunav. Tri okruga će, prema Protokolu, sarađivati u cilju omogućavanja ekološke zaštite, očuvanja ribljeg fonda, flore i faune reke Dunav. Direktor Republičke direkcije za vode Aleksandar Prodanović rekao je tim povodom da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede „snažno podržava incijativu tri okruga i da je neophodno sve uključiti u rešavanje problema zagađenja voda“.

Ovlašćeni registar

Registracija internet imena pod nacionalnim domenom Srbije .rs, za krajnje korisnike počeće u narednih mesec dana. Tokom prvih šest meseci prednost pri registraciji imaće vlasnici postojećih .yu domena, koji će moći da se prijave za .rs domen sa istim imenom, a domeni koji nemaju svoje .yu pandane moći će da se registruju odmah. Korisnici će svoje zahteve podnositi preko (zasad) 24 ovlašćene firme, tzv. registra.

Prijava

Društvo za zaštitu divljih ptica podnelo je krivičnu prijavu protiv direktora uprave za šume u Ministarstvu poljoprivrede i šumarstva, Aleksandra Vasiljevića. Kako se navodi u saopštenju Društva, ta prijava je došla „u okviru konačnog raskrinkavanja državno-kriminalne bande umešane u promet zakonom zaštićenih ptica“. Prema prikupljenim podacima, stoji u saopštenju, Vasiljević je „vođe ove kriminalne grupe snabdeo zvaničnim dopisima koji su zatim u krivičnim procesima davali privid legalnosti njihovim radnjama“. Vasiljević je, inače, u javnosti postao poznat 2004. godine, kada je u vezi sa hladnjačom lažnog italijanskog grofa u kojoj se nalazilo 10.000 ptica nelegalno pobijenih u Srbiji, izjavio da ga „nije briga za to meso“.

Broj

Iz Policijske uprave u Nišu ukazano je da će tokom nastupajućih praznika biti preduzeta rigorozna kontrola upotrebe pirotehničkih sredstava. Od početka godine zaplenjeno je oko 40.000 petardi.

Život

Ajk Tarner, legenda ritam end bluz i soul muzike, jedan od pionira rokenrola i bivši muž Tine Tarner, preminuo je 13. decembra u 76. godini u svom domu u San Dijegu u Kaliforniji. Tarner se proslavio šezdesetih godina prošlog veka, a najpoznatiji je po svojoj saradnji i burnom braku sa Tinom Tarner. Ajk Tarner rođen je 5. novembra 1931. godine u Klarksdejlu u američkoj državi Misisipi. Muzičku karijeru započeo je krajem četrdesetih sa pratećim bendom koji je nazvao The Kings of Rhythm (Kraljevi ritma). Zajedno sa Tinom Tarner uvršćen je 1991. godine u Dvoranu slavnih rokenrola, a mnogi istoričari popularne muzike pripisuju mu snimanje prve rokenrol ploče, Rocket 88, koja je objavljena 1951. Sa Tinom se venčao 1962. godine, a zajedno su kao muzički saradnici objavili niz velikih hitova, među kojima i A Fool In Love i It’s Gonna Work Out Fine. Pesma River Deep Mountain High iz 1966, jedan je od njihovih najuspešnijih zajedničkih singlova. Prvu Gremi nagradu, Ajk je podelio sa Tinom, 1972. godine za njihovu obradu pesme Proud Marry, Džona Fogertija, koju je u originalu snimio bend Creedens Clearwater Revival. Drugog Gremija Ajk je osvojio sam, ove godine, za album Risin’ With The Blues. Ajkova muzika imala je i političku konotaciju. Na konzervativnom američkom jugu, on i Tina uvek su svirali pred mešovitom publikom, zbog Ajkovog odbijanja da publiku deli na crnačku i belačku, iako su u to vreme popularni crni muzičari svirali isključivo pred belom publikom. Ajkova karijera bila je često u senci njegovog privatnog života, pre svega, braka sa Tinom, koja ga je zbog zlostavljanja ostavila sredinom sedamdesetih. Polovinom devedesetih završio je u zatvoru zbog problema sa narkoticima. Poslednjih godina Ajk se sredio, uspešno se odvikao od narkotika i povratio deo svoje muzičke slave što pokazuje i ovogodišnja Gremi nagrada i podatak da ga je magazin „Modžo“ u junu proglasio muzičkom legendom. Ajk Tarner bio je najavljen kao glavna zvezda ovogodišnjeg Nišvil džez festivala, ali su ovaj nastup i celokupna turneja otkazani.

J. Gligorijević