Onaj ko je u januaru 2008. pao s Marsa direktno u Srbiju i pratio izbornu kampanju, lako je mogao da zaključi kako su žene podvrsta ljudskog roda zadužena isključivo za rađanje i glasanje
Pošto je poznato da žene čine 52 odsto stanovništva Srbije, a da pritom glasaju ređe nego muškarci (prema nekim istraživanjima, na izbore izlazi nešto više od polovine muškaraca i približno 40 odsto žena), predsednički kandidati posvetili su se animiranju tog dela biračkog tela. Za svaku pohvalu, zaista. Problem je, međutim, u tome što su im se posvetili na način koji bi lako mogao da se nađe u antologiji najgorih primera muškog šovinizma.
Već poslovični predizborni izleti u porodilišta nastavljeni su i u ovoj sezoni. Najpre je to, 10. januara, učinio Velimir Ilić. Tokom posete bolnici „Narodni front“ u Beogradu, on je porodiljama „uručio deset kompleta bebi opreme i kolica za novorođenčad“. Posle toga, istakao je: „Bela kuga je veliki problem Srbije i moramo doneti niz zakona da to promenimo. Novi predsednik Srbije mora da se uključi da se taj problem reši… Poruka mladim majkama je: rađajte što više dece. Ja imam petoro dece i presrećan sam.“
Porodilište je, ovog puta zemunsko, obišao i Tomislav Nikolić. „Boriću se svim snagama da trudnoća i porođaj ne budu kazna za žene, da taj poklon koji daju porodicama i državi bude adekvatno nagrađen, tako da žena više ne mora da radi ako je rodila dovoljno dece“, poručio je Nikolić, ne precizirajući pritom šta za majčicu Srbiju znači „dovoljno dece“.
Što se ostalih kandidata tiče, bela kuga, rađanje i deca pominjani su sporadično, ali obavezno i uvek u trenucima kada su se obraćali ženama. Zakon o ravnopravnosti polova, uobičajena pojava u civilizovanom delu sveta, a stvar koja se u Srbiji već godinama čeka, nije pomenut. Niko od kandidata nije pomenuo ni kako žene u EU žive šest godina duže od žena u Srbiji, baš kao što se niko nije dosetio da upozori kako je nezaposlenost žena u Srbiji čitavih 27 odsto (poređenju radi, u EU nezaposlenost žena iznosi 9,6 odsto). Za neupućene, to bi moglo da znači kako su, sem rađanja, svi ostali problemi žena u Srbiji uspešno rešeni.
U tom smislu, istorijsko je obraćanje Tomislava Nikolića ženama. Pošto je u Centru „Sava“ 24. januara okupio isključivo svoje potencijalne biračice, Nikolić je poručio da će, ako on bude izabran za predsednika, žene biti ravnopravne članice društva. Da se tu zaustavio, bilo bi dobro. Što se, naravno, nije dogodilo. Predsednički kandidat radikala objasnio je najpre da žene treba da budu ravnopravne „jer su najhrabrije, najodlučnije i najlepši deo društva“. Ravnopravnost, dakle, nije stvar elementarnog ljudskog prava, već procene dotičnog kandidata o hrabrosti, odlučnosti i lepoti žena.
Osim toga, Nikolić je poručio kako ne želi da gradi sigurne kuće za žene žrtve nasilja, već da bi trebalo izgraditi društvo koje će „biti sigurna kuća za žene“. Lepo, zaista, skoro poetski. Ali: „I kad se slažete s mužem i kad se ne slažete, vi treba da znate – nema sigurnije kuće od kuće u kojoj su vaša deca. Ali mi ćemo zato da nateramo muškarce da se ponašaju potpuno drugačije prema vama. Ne da se muškarcu oprosti sve, pa ‘ajde da sklonimo ženu iz kuće, da joj nađemo neku sigurnu kuću. ‘Ajde da sklonimo muškarca iz kuće“, rekao je još Nikolić. Zaboravlja valjda Nikolić da zakon kojim se određuje da se nasilnik iseli iz kuće (bez obzira na to da li je on vlasnik) već postoji i da budući predsednik tu više nema šta da radi. Zaboravlja takođe da ni najbolji predsednik ne može da utiče na neku pijanu budalu da nasrne na svoju ženu i decu. Ukratko, obećava ono što već postoji ili što je u startu nemoguće. Umesto svega toga, on biračicama poručuje ono zbog čega se one i inače odlučuju da trpe nasilje: vama je mesto tamo gde su vam deca, ma šta zbog toga morale da trpite.
Vrhunac bizarnosti ipak je dosegnut u trenutku kada se Nikolić vratio na večnu temu – rađanje. „Znam kako je teško biti majka!“, reče čovek i nastavi: „Znam koliko muka imaju ove mlade devojke. Mnogo je prepreka do braka pred njima. U tom braku mnogo je prepreka do rađanja. A ima li šta lepše od rađanja?“
Predsednički kandidat Nikolić očigledno je bio veoma ponosan na ovo svoje izlaganje, pošto ga je u plaćenim TV terminima do iznemoglosti eksploatisao. Ostali politički faktori očigledno su bili indiferentni prema onome što su čuli, pošto se na tu temu više niko nije oglasio – niko nije komentarisao ono što je izgovoreno, niko se nije osvrnuo na činjenicu da se u tom obraćanju vrlo konkretno zastupaju svi stereotipi o ženama i vrlo konkretno diskriminišu žene (hrabre, lepe, treba da ostanu uz decu i, kao vrhunac njihove egzistencije – da rađaju). Da je, kojim slučajem, Nikolić pričao o nekoj drugoj temi na takav način, vrlo je verovatno da bi, u odbranu ovog ili onog principa, ustala kuka i motika. Ovako, ćutali su svi. Da li zato što se ovdašnji politički faktori uglavnom slažu s Nikolićem, samo neće da budu „politički nekorektni“? Ili zato što ih nije briga?
Potpuno je svejedno kako ćemo odgovoriti na ova pitanja. U oba slučaja, ispada da bi građanke Srbije trebalo samo da izađu na birališta, a posle požure kući i izrode „dovoljno dece“. Za ostalo će već da se pobrinu muškarci.
Državne zdravstvene ustanove u Srbiji imaju postrojenja za sterilizaciju opasnog otpada, ali im država oduzima dozvole, otkriva „Vreme“ u novom broju. Da li se tako nameštaju poslovi privatnim firmama
Evropska unija uložila je milone evra kako bi pomogla Srbiji da sredi uklanjanje medicinskog i infektivnog otpada. Niš je jedan od prvih gradova koji su dobili postrojenje za ovu delatnost. Međutim, ono se danas ne koristi, poslove uklanjanja otpada dobija privatna firma, a zdravstvenim ustanovama istekle su dozvole. Uslovi za njihov produžetak postavljeni su tako da ne mogu da ih ispune
Pitanje za ljude sistema je – ko će biti prvi? Da li će policija, tužilaštvo i sudstvo, da li će oni iz prosvete i sa univerziteta ili iz javne uprave čekati da im “odseku glave” – i to malom broju čestitih i hrabrih, kako preti predsednik Srbije, ili će snažnije raditi po zakonu insistirajući na njegovom sprovođenju, a ne po njegovoj volji
Istinoljublje se, kaže Hana Arent, nikada nije ubrajalo u političke vrline. Da li to znači da je suština istine u njenoj nemoći, a suština politike u podmuklosti? Pa, ako je tako, zar nemoćna istina ne zaslužuje istu količinu prezira koliko i moć koja ne mari za istinu
Propali su pokušaji da država Srbija nacionalizuje NIS, da dvojica ljudi bliskih režimu kupe ruski udeo u NIS-u, da neka zapadna naftna kompanija ili investicioni fond uđu u vlasničku strukturu umesto Rusa. Ko sada, kao jedino preostalo rešenje prihvatljivo vlastima, ubrzano registruje flotu rečnih tankera za prevoz sirove nafte iz skladišta MOL-a u Mađarskoj do rafinerija NIS-a u Pančevu? Šta to sa sobom nosi? Zašto se Srbija nije odlučila za stečaj NIS-a
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
