Primiče se kraju grupisanje pred izbore. DS s mini DOS-om, liberali, narodnjaci, radikali, socijalisti i ostali
Kampanja pred vanredne parlamentarne izbore 11. maja se zakuvava, dok se privodi kraju predizborno raspoređivanje i odmeravanje. Do sada su tri koalicije predale svoje liste. Prva je Tadićeva lista „Za evropsku Srbiju“, u kojoj Demokratske stranka nastupa u koaliciji sa Dinkićevim G17 plus, Čankovom Ligom socijaldemokrata Vojvodine, Ljajićevom Sandžačkom demokratskom partijom i Draškovićevim Srpskim pokretom obnove. Druga je Jovanovićeva Liberalno demokratska partija koja nastupa sa Demohrišćanskom strankom Srbije i Socijaldemokratskom unijom, a treća se upisala Koštuničina koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije.
Radikali su za utorak 25. marta uveče najavili predaju liste pošto su čekali da iz Haga stigne Šešeljev pristanak da bude na čelu njihove liste.
Socijalisti najavljuju koaliciju sa Partijom udruženih penzionera Jovana Krkobabića i Jedinstvenom Srbijom Dragana Markovića Palme, koja je na prošlim izborima nastupala s narodnjacima.
Samostalan nastup najavila je manjinska Bošnjačka lista za evropski Sandžak – „Dr Sulejman Ugljanin“, koju čine Bošnjačka demokratska stranka Sandžaka, Socijalno-liberalna partija Sandžaka i Stranka demokratske akcije, a najavljuje se i priključenje Reformista Sandžaka. Zbog mogućnosti da se takmiče za mandate bez cenzusa, po svoj prilici samostalno će nastupiti partije vojvođanskih Mađara, a verovatno i partije Roma i partije Albanaca iz Preševa u Bujanovca.
PRODOR: Ulazak SPO-a Vuka Draškovića u koaliciju s DS-om, pa i SDPO Verka Stevanovića u saradnju sa G17 plus sigurno predstavlja uspešan taktički prodor demokrata na zonu uticaja DSS-a, koji je 1992. godine i izašao iz DS-a zbog saradnje s Vukom Draškovićem kad je formiran DEPOS I.
Ulaskom SPO-a (134.000 glasova) na listu DS-a i PUPS-a na listu socijalista, na veće liste je privučeno oko 200.000 rasutih glasova s prošlih parlamentarnih izbora.
Ostaje još da se vidi šta će činiti ostale partije koje na prošlim izborima nisu prošle cenzus, a vukle su još oko 150.000 glasova: Socijaldemokratska partija Nebojše Čovića (koja je s penzionerima imala 125.000), Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića (70.000), „Zato što mora bolje“ Branka Pavlovića (oko 16.000), Demokratska zajednica Srbije Obrena Joksimovića (oko 5000), Socijaldemokratija Nenada Vukasovića (oko 5000), Reformistička stranka Aleksandra Višnjića (oko 2000). Najavljivana je lista nezavisnih socijaldemokrata, no do zaključenja ovog broja nije se pojavila pred RIK-om.
Pažnju novinara izazva otcepljenje od radikala frakcije koju predvodi Maja Gojković i tvrdnje pa demantiji s obe strane da bi ona mogla da podrži Demokratsku stranku.
Mnoge oči su uprte u SPS kao potencijalnog postizbornog kooperanta liste „Za evropsku Srbiju“. Zanimljivo u tome je samo to što sada o evropskom prestrojavanju pozitivno govore oni koji su 2004. prihvatanje podrške socijalista od strane manjinske vlade 2004. proglašavali za bogohuljenje, a oni koji su tu podršku tada opravdavali sada govore kako ne bi bilo prirodno da na evropsku stranu pređe deo nacionalnog bloka.
Razlog za te grčevite spekulacije je „logika zbira“. Prema najnovijem istraživanju Medija galupa, koalicija okupljena oko DS-a bi mogla da ima 105 poslanika, radikali 95, DSS-Nova Srbija – 26, socijalisti – 14, a nacionalne manjine – deset.
NEPOZNATO: S Koštuničine strane se ponavlja da se o postizbornim koalicijama ne govori pre izbora, jer bi to predstavljalo uvredu birača. Bar jedna struja u toj partiji na te spekulacije o slozi DS-a i SPS-a verovatno gleda kao na uklanjanje psihološke barijere za eventualnu koaliciju s radikalima. Kritičari podsećaju na saradnju DSS-a s radikalima pri ucenjivačkom izboru Nikolića za predsednika parlamenta u maju 2007. Dok je bio u opoziciji, DSS je sarađivao s partijama desne, tvrđe nacionalne orijentacije, kao što je svojevremeno Rakitićeva Saborna narodna stranka ili SDS. Koštunica pak ponavlja da ova partija u svojoj istoriji nije imala periode direktne saradnje sa radikalima, osim u okviru opšte saglasnosti o Ustavu ili Kosovu.
Za sada je indikativno da Koštunica ponavlja da je dva puta silazio s vlasti.
AH, EU: Vanredni parlamentarni izbori su opisivani, s jedne strane kao referendum o Evropi, a s druge strane kao referendum o celovitoj Srbiji. Svaka od strana je posle toga pokušavala da fiksira negativnu sliku o konkurentima: Koštuničina strana je ponavljala da sumnja u DS i G17 plus, a za dokaz uzima saradnju sa LSV-om, a sa Tadićeve strane je ponavljano da je Koštunica napustio evropsku politiku. U međuvremenu, Tadićeva strana je raznim izjavama i potezima svojih državnih funkcionera (najčešće ministra spoljnih poslova Jeremića), ponavljala da se ne odriče Kosova. Sa Koštuničine strane je potcrtavano da on nije za prekid saradnje sa EU, već za to da Srbija, dok god se ne raščiste sporna pitanja u vezi sa Kosovom, treba da postupa kao Švajcarska ili Norveška – da sarađuje, ali da ne bude članica, da teza o izolaciji predstavlja samo propagandu, da je srpsko EU članstvo daleko i da dotle treba raščistiti sporna pitanja.
Ovog 24. marta jedna od lakmus tema bila je 9. godišnjica bombardovanja Srbije od strane NATO-a 1999. godine. Premijer u ostavci Koštunica, koji prisustvuje bogosluženju u pomen poginulih, izjavljuje kako je sada jasno da je surovo rušenje zemlje u tom ratu imalo cilj da od Kosova i Metohije napravi prvu NATO državu na svetu. Ministar vojni Šutanovac iz Demokratske stranke polaže u Zemunu venac na spomenik vazuhoplovcima koji su poginuli tokom bombardovanja, prima pilote veterane i izražava nadu da će se u budućem vremenu razmišljati više politički nego vojno.
Predstavnici obe grane vlasti priređuju svečane prijeme u čast plivača Milorada Čavića, osvajača medalje na Evropskom prvenstvu i suspendovanog iz daljeg takmičenja zbog toga što je nosio majicu na kojoj je pisalo: „Kosovo je Srbija“.
Izborna kampanja je, čini se, već izašla iz okvira „Kosovo–Evropa“ i polako usisava sve političke i društvene teme. Tadić, Đelić i Dinkić su objavili svoje imovinske karte, a Tadić i zdravstveni karton. To je odgovor na kampanju koju su tokom prošle godine vodili radikali, a možda i odgovor DSS-u koji je u odgovoru Đeliću na prigovor o skretanju Koštunice s evropskog puta potegao pitanje Đelićeve imovine.
Potez sa otvaranjem personalnih kartona je naišao na dobar prijem u medijima. Iz DSS-a i SRS-a su nagovestili da će i oni objaviti imovinske kartone funkcionera. Radikali su jednom ironičnom akcijom pokušali da umanje efekat tog otvaranja imovinskog kartona. Dva su razloga za to. Jedan je što možda procenjuju da je potez bio ubedljiv, a drugi što je time možda potkopana njihova namera da kampanju zasnuju na optužbama za korupciju. Radikali će verovatno iznenaditi demokratski i narodnjački tabor zapetljan u sholastičku raspravu o Kosovu i o Evropi i krenuti u jaku socijalno obojenu kampanju.
Sudeći po ponašanju u predigri kampanje, pripadnici dosadašnje vladajuće koalicije nisu zasad izvukli odgovarajući zaključak iz predsedničkog rezultata Tomislava Nikolića i još ne vide da radikalska parola iz devedesetih: „Mi dolazimo“, može postati veoma aktuelna.
Pred nama su izborni slogani iz prethodnih izbornih borbi u Srbiji. Neke su upropastile one protiv kojih su isticane, neke one koji su ih isticali, a neke narod koji je u njih poverovao
1990.
„Sa nama nema neizvesnosti“ (SPS);
„Vreme je“, „Prelomite pametno“ (DS);
„Snaga, pobeda, obnova“, „Sutra počinje odmah“ (SPO);
„Srbija se saginjati neće“ (SPS);
„Gde su srpske zemlje, tu su srpski radikali“ (SRS);
1992.
„Vratiti osmeh Srbiji“, „Možemo, hoćemo bolje“ (DS);
„Sa nama nema sankcija“ (SPO);
„Pobedimo u miru, građanska svest, građanska savest“ (GSS);
Sledeće godine, doslednost svoje politike „Mi se nismo promenili“, „Mi dolazimo“ (SRS);
1993.
„Pošteno“ (DS)
„Zrelo je“ (DSS);
„I ovo je Srbija“, „DEPOS daje reč“, „Glas nade“, „Da živimo kao sav normalan svet“, „Ima šanse, ima, ima“ (DEPOS);
„Tako treba“ (SPS), „Kad bolje razmislimo, svi smo mi pomalo socijalisti“ (SPS Beograda);
1996.
„Vreme je“, „Izaberimo najbolje“ (SRS);
„Idemo dalje“, „Srbija 2000 – korak u novi vek“ (SPS);
„Verni vama, verni istini, verni sebi“ (DSS);
„Glasaj za sebe“, „JUL je kul“, „Kevo, ja ću levo“, „Lepo, lepše, levo“ (JUL).
„Evo ruke“, „Zbogom oružje“, „Da ne bere onaj koji ne sadi“ (Nova demokratija);
„Zajedno“ (Koalicija Zajedno),
„Ako sad ne otvorite oči, nikad nećete progledati“, „Srbija je park iz doba Jule“, „Lepo, lepše, Lešće“, „Lepo, lepše, bez vas najlepše“, „Mislim, dakle ne gledam RTS“, „Studenti nemaju alternativu, ali imaju turbo folk“, „Vredelo je prati uši sve ove godine“, „Pošteni izbori, kako to lepo zvuci“ (studenti u zimu 1996/1997);
1997.
„Budi hrabar, reci dosta“, „‘Ajmo, ‘ajde, svi u napad“ (DS);
„Bojkot – moj izbor“, „Znam za jadac“ (DSS)
„Nepošteni izbori, lopovska vlast“ (GSS);
„Ujedinjeni na izborima, ujedinjeni u bojkotu“ (DHSS);
„Sto jes’ jes’, najbolji je SPS“, „Za bolji život, budućnost Srbije“ (SPS);
„Jedinstvo različitosti“ (JUL);
„Za Srbiju u plusu“, „Srbiju na Zapadu“, „Srbiju Srbijancima“, „Selo bez poreza do kraja veka“ (ND);
„Svi za Srbiju“, „Ljubav, vera, nada“, „Srbijo, izađi!“ (SPO);
„Mi dolazimo“, „Hej, stranka srpskih radikala, hej, srpski ponos, srpska slava, sa tobom, sa pesmom, za danas, za bolje sutra!“ (SRS);
2000.
„Idemo dalje, u nove pobede“, „Uvek kad vam treba mi smo tu“, „Ugovor s narodom“. „Obnova, razvoj, reforme – 21 projekat za 21. vek“ (SPS),
„Mudrost, hrabrost, poverenje“, „Pamet, znanje i poštenje“, „Svoj na svome“, „Uvek uz svoj narod“, „Danas Zemun, sutra Srbija“, „Mi dolazimo – SRS“, „Radikali, snaga naroda“ (SRS);
„Vojislav Mihailović, naš čovek“ (SPO);
„Lična skromnost i poštenje“, „Briga za državu i naciju“, „Ko, Koštunica“, „Vojislav Koštunica, čovek iz komšiluka“ (DEPOS);
„Narod je otpor“, „Otpor, jer volim Srbiju“, „Širi se“, „Gotov je“, „Puko ko zvečka“, „Nas je više“ (Otpor);
2003.
„Radikalno bolje“ (SRS – dr Vojislav Šešelj);
„Budućnost odmah“ (DS – Boris Tadić);
„Kao što narod kaže, Koštunica“ (DSS – dr Vojislav Koštunica);
„Zajedno za Srbiju“ (SPO–NS–Vuk Drašković–Velimir Ilić);
„Pobeda za Srbiju“ (SPS – Slobodan Milošević);
„Srbija na 1. mestu“ (G17 plus – Miroljub Labus);
2007.
„Zato što život ne može da čeka“ (DS – Boris Tadić);
„Da već danas bude bolje“ (SRS – dr Vojislav Šešelj);
„Živela Srbija“ (DSS–NS – dr Vojislav Koštunica);
„Vredi se boriti“ (SPO – Vuk Drašković);
„Srbijo, glavu gore!“ (SPS);
„Stručnost ispred politike“ (G17 plus – Mlađan Dinkić);
„Od nas zavisi“ (LDP–GSS–SDU–LSV – Čedomir Jovanović);
„Srbija ima snage“ (PSS – Bogoljub Karić);
„Nova šansa“ (SVM – Jožef Kasa);
„Iskustvo i energija“ (PUPS – dr Jovan Krkobabić i SDP – dr Nebojša Čović);
„Za Sandžak u evropskoj Srbiji“ (Koalicija Lista za Sandžak – dr Sulejman Ugljanin);
„Zato što mora bolje“ (Branko Pavlović – „Zato što mora bolje“);
„Neke nove Lale“ (Koalicija „Vojvođanske partije“ – mr Igor Kurjački);
„Čovečnost je najviši vrh čoveka“ (Unija Roma Srbije – dr Rajko Đurić).
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
