Tako je govorio Radovan

Prilog za biografiju Radovana Karadžića

Pesnik

„Usmrćen, eto, bez metka i noža
sad leži opružen k’o jagnjeća koža“

„Ovoga trena poručio sam sve postojeće teorije,
a najpre onu gadnu teoriju relativiteta“

„Ko zna na koga nesreća cilja
cveće ne ume nasilje da vrati,
livada u nervnom rastrojstvu čapati,
neizvjesna je sudbina lekovitog bilja“

„Bujnu buniku mazga naprečac
kosmati kosac striže,
gazimo beskrajni smisla celac,
stado besmisla stiže“

(Stihovi iz Karadžićevih zbirki „Ludo koplje“, „Pamtivek“ i „Crna bajka“)

Citati

„Mi smo svjesni da su u taj san koji se zove komunizam bile zagledane nekolike generacije časnih i odvažnih ljudi. To što su njih prevarili ‘mangupi u njihovim redovima’ kod nas izaziva razumijevanje i simpatije. Nisu svi članovi socijalističkih i komunističkih saveza u Jugoslaviji neminovno i boljševici.“
(NIN, 20. 7. 1990)

„Sada je svakom Srbinu jasno da hoće, samo opet klati i jamiti. Jedini lijek protiv toga jeste to spriječiti svim sredstvima. Ali uvjereni smo da nije moguće ponoviti 1941. jer okolnosti nisu iste. Srbi se neće svetiti, ako niko na njih ne krene. A ako krene, nema tog Karadžića koji će ih spriječiti. Grdno će se svijetiti i tvrdim da bi bez obzira ko pomogne Hrvatima bili u stanju da unište Hrvatsku tako da se nikad više ne obnovi.“
(Intervju, „Student“, 2. 3. 1991)

„Ako bude krvi, granice će biti tamo gde ih odredi jači.“
(Intervju, „Večernje novosti“, 28. 4. 1991)

„Mi Srbi nismo počinjali ratove, ali smo ih obično završavali. Nećemo ni ubuduće, ali ako neko počne sa ratom, neće moći i da istovremeno kaže kad je dosta, mi ćemo to kazati.“
(3. 6. 1991)

„Za srpski narod Jugoslavija nije fikcija i mi nećemo dozvoliti da ona nestane.“
(21. 6. 1991)

„Srbi će iz Istočne Bosne preći u Zapadnu Hercegovinu i naplatiti dug iz 1941. godine.“
(„Borba“ 28. 8. 1991)

„Jasno je da mira nema dok se ne skrši fašistička vojna moć Hrvatske.“
(Posle prekida konferencije u Hagu i napada na Šid, 6. 11. 1991)

„Nas su naša braća Muslimani izdali, stali su na stranu protivnika Jugoslavije i naših protivnika, zatim su upotrijebili sve nedopuštene trikove da se domognu svoje nacionalne države u koju bi uključili i naše teritorije i naše živote, i konačno, tamo gdje su većina – prema Srbima pokazuju veliku netrpeljivost.

Sada Srbi zaista znaju na čemu su, i sve će učiniti da što manje žive sa drugima, a što više pored drugih. Prije svega, ni za čiju ljubav (pa još i lažnu) nećemo da ostanemo bez svoje države. Mi smo zapadali u tuđe države i državnosti, na znamo kako smo prošli. Borbu za svoju (i tuđu) slobodu i otadžbinu Srbi su započeli sa Karađorđem, prije dvjesta godina. To smo konačno ostvarili 1918. godine. Zar da nakon serije prevara i brozovluka ova generacija sve to prospe i proćerda? Sve to što se učinilo tokom dvjesta godina? Ko smo mi pa da štetujemo dva vijeka borbe našeg naroda za slobodu i otadžbinu? Ovo je kraj te borbe.“
(NIN, 10. 1. 1992, intervju „Sve maske su pale“)

„Mi se trudimo da uspostavimo, pored duhovnog i kulturnog, i političko i državno jedinstvo srpskog naroda, jer smo to ostvarili 1918. godine i sada nam se to kvari i oduzima. Srpskom narodu u Krajini garancija je čitav srpski narod, deset miliona Srba.“

„Toliko je urađeno protiv BiH da sam Bog čuva BiH, Bog i njeni mudri, mirni i staloženi građani, jer je rukovodstvo povuklo toliko indikativnih poteza i toliko dugo zadržavalo Bosnu na samoj ivici provalije.“
(„Politika“, 10. 1. 1992, Proglašena Republika srpskog naroda BiH)

„Ukoliko dođe do strane vojne intervencije oko Sarajeva, Bosna će se pretvoriti u novi Vijetnam.“
(„Politika“, 12. 1. 1992)

„Mi imamo veoma disciplinovanu vojsku, stroge komande takoreći svakodnevno se evidentira broj granata i niko ne sme da opali sa naših položaja bez komande i naredbe.“
(„Borba“, 7. 2. 1994; Posle pogibije 68 civila na sarajevskoj pijaci Markale)

„Nama nije potrebno da munjevitim ratom postižemo neki cilj, jer nam u politici ide odlično. Ali, u svakom slučaju, mi nećemo dugo trpeti teror u Sarajevu, mi ćemo Sarajevo osloboditi, bilo dogovorom, bilo drugim sredstvima.“
(Intervju, „Borba“ 15. 4. 1992)

„Srpski narod će ostati miran na postojeće sitne provokacije, ali će u slučaju ugroženosti naroda kao celine i njegovih institucija zatražiti zaštitu saveznih institucija ili se sam organizovati za odbranu.“
(Posle pucanja na učesnike mirovnog protesta pred Skenderijom, TV Dnevnik BBC, 27. 6. 1992)

„Kad hvatate zmiju otrovnicu, ne hvatate je za rep, jer može da ujede. Nju treba zgrabiti za glavu.“
(Intervju, „Jomiuri šimbun“, 10. 7. 1992)

„Ukoliko nas napadnu u prvom trenutku ćemo se skloniti sa svim našim naoružanjem u podzemne bunkere. Ali zatim ćemo se boriti. Neće biti kapitulacije sa naše strane.“

(Objašnjava zašto treba stalno držati Sarajevo u opsadi)
(Intervju „Špiglu“ 9.8.92)

„Vojna intervencija u BiH bila bi opasan međunarodni presedan koji bi svaku zemlju u svetu učinio nesigurnom. Doveo bi pravo naroda na samoopredeljenje ili demokratiju u pitanje.“
(Pred Londonsku konferenciju, „Borba“, 14. 8. 1992)

„Ako se uverimo da američka vojska nije nepristrasna mi ćemo napasti njihove vojnike. To bi mogla biti katastrofa za Jugoslaviju, za BiH i za Ameriku.“

„Ako se to desi, 10 miliona Srba jedinstveno će se dići u odbranu svog postojanja i svoje države.“
(„Politika“, 9. 12. 1992, povodom vesti da Hrvatska sprema veliku ofanzivu protiv RSK)

„Međunarodni napad na bosanske Srbe značio bi početak trećeg svetskog rata.“
(Intervju grčkom listu „Pontiki“, 26. 12. 1992)

„Nije problem nabaviti nuklearno oružje na tržištu, čak i ako ga ne bismo imali.“
(„Borba“, 8. 1. 1993)

„Strane intervencije neće biti jer oni bi se teško izvukli iz intervencije.“
(„Politika“ , 14. 1. 1993)

„Izvesnom broju ministara inostranih poslova bi trebalo suditi zbog kršenja međunarodnih prava time što Srbima nisu dozvolili pravo na samoopredeljenje.“
(Intervju, Junajted pres, 17. 1. 1993)

„To takođe daje mogućnost da se na sud stave Genšer, Mok i drugi političari Nemačke i nekih zemalja koji su putem ucena Evrope razbili Jugoslaviju. Srbi te ideje mogu samo da pozdrave, jer je od Drugog svetskog rata ostalo mnogo nekažnjenih zločina. Nisu kažnjeni zločini ni tokom rata u Koreji, Vijetnamu, Kambodži i ostalim žarištima nakon Drugog svetskog rata.“
(Njujork, o ideji za formiranje suda za ratne zločine, 11. 2. 1993)

„Izetbegović mora da se izjasni da li je za rat ili za mir. Ako je za rat do kraja, a on nam je objavio rat, mi onda imamo legitimno pravo da ga porazimo i niko više u svetu ne sme i nema prava da nam osporava pravo na borbu i odbranu. Mi deset do petnaest puta više ljudi izgubimo u odbranama nego u kontraofanzivama. Na to nemamo pravo. Nećemo se više braniti pasivno, nego aktivno.“
(„Politika“, 23. 2. 1993)

„UN su donošenjem najnovije rezolucije napravile katastrofalnu grešku koja je uvod u dalju eskalaciju sukoba, a ako izbije treći svjetski rat, njegov začetak će predstavljati upravo ta rezolucija.“
(„Borba“, 2. 4. 1993, posle rezolucije UON o zabrani letova)

„Mi Srbi moraćemo, kao i Jevreji nakon velikih žrtava, da uvedemo nultu toleranciju antisrpstva. Ceo srpski narod moraće da reaguje na prve rasističke naznake antisrpstva, kako više nikada ne bismo dozvolili ovoliki stepen mržnje i demonizovanja.“
(„Borba“ 3. 4. 1993)

„Srbi nikada neće prihvatiti nikakvu bosansku državu, ma od koga ta ideja potekla.“
(Intervju 2. 6. 1993)

„Ukoliko Muslimani nastave rat, mogu da izgube sve, jer ni Srbi ni Hrvati neće dozvoliti da ih Muslimani podjarme i stave pod svoju dominaciju.“
(„Politika“, 20. 6. 1993)

„Ovaj rat bi eskalirao i proširio se dalje. Mi bismo pokrenuli sopstvenu komandu i ljudi bi se branili kako znaju. Bilo bi mnogo više sukoba, između zaraćenih strana, a stranci bi bili izloženi neprijateljstvu sa sve tri strane. Ne samo od strane Srba. Stranci bi postali meta napada sa svih strana. Ne samo pripadnici UN, već i ljudi iz Crvenog krsta i Visokog komesarijata za izbeglice.“
(Intervju BBC-ju, odgovor na pitanje o mogućem napadu NATO-a, London, 4. 8. 1993)

„Ako Hrvatska napadne RSK mi ćemo morati proglasiti, najverovatnije, opštu mobilizaciju i stati u njenu odbranu. Jugoslavija je takođe, kao garant sporazuma mirovnog plana Sajrusa Vensa obavezna da brani RSK. Ako za Krajinu bude veliki rat – uz njega bi mogla da se izrodi i velika srpska država: da se ujedine RS i RSK.“
(4. 10. 1993)

„Srbi nikada neće dopustiti Muslimanima da Sarajevo bude njihov grad.“
(Intervju, „Delo“, 7. 11. 1993, odgovor na pitanje da li vidi kraj rata)

„Svi smo mi izgubili i kao ljudi i kao pjesnici; zašto smo morali da bijemo bitke koje naši djedovi nisu završili? Mnogo bi nam lakše bilo da pišemo dekadentne pjesme, da imamo završenu državu i naciju. A mi sada moramo da bijemo tu bitku i naša se pera sigurno suše – moje, pa i Đogovo. Jer je on našao da je mnogo važnije da u Bileću stigne nešto kukuruza nego da sad piše stihove! … Jedva čekam taj period kada će Srbi da pišu neke blesave zavrzlame! To znači da neće imati ništa esencijalnije, egzistencijalnije da rješavaju. Čim mi završimo državu, doći će neki novi klinci kojima će bilo kakva briga o nacionalnom biti smiješna.“
(„Borba“, povodom objavljivanja svoje knjige poezije „Slovenski gost“, 1993)

„Srbi Sarajevo neće nikada napustiti i ono će biti buduća prestonica srpske države.“
(Intervju, „Vašington post“, 16. 1. 1994)

„Ukoliko bude napadnuta iz vazduha, srpska strana ne bi trpela udare skrštenih ruku. Ako bi došlo do udara nisam siguran da bi ijedan stranac u BiH bio bezbedan, ne zato što bismo mi izdali takvo naređenje, već naprosto što bi narod prema strancima reagovao kao prema neprijateljima, što bi u ovom slučaju, oni na neki način i bili.“
(„Politika“, 8. 2. 1994, povodom pretnji bombardovanjem)

„S druge strane, ako neko želi da nas liši nekih naših teritorija, onda mora da nam da pare za to. To je negde oko 7 milijardi dolara.“
(„Politika“, 27. 6. 1994)

„Ako se povuče Unprofor, Muslimani će biti prepušteni nama i Hrvatima. Hrvati se neće boriti s Muslimanima protiv Srba, nego će se boriti sa Srbima protiv Muslimana. Doći će do podjele Bosne nadvoje.“
(„Borba“, 28. 6. 1994)

„Neću prihvatiti ništa što narod ne bude prihvatao. Ja sam narodni sluga.“
(Intervju, „Večernje novosti“, 8. 7. 1994)

„Ako NATO ili američka vojska žele da pomognu UN, onda ne bi trebalo da se približavaju srpskoj teritoriji… Ne bismo ih napadali, ali ako se približe srpskoj teritoriji i budu se neprijateljski ponašali prema nama, doći će do velikog rata. Biće to drugi Vijetnam.“
(„Borba“, 10. 12. 1994)

„Kada mi ne bismo bili na Grbavici, ne bismo bili na Drini, a onda ni na Savi. Tada bi Krajina propala“.
(NIN, 10. 2. 1995)