Kozaci i NATO

Državni odnosi između Rusije i Ukrajine poslednjih meseci pogoršani su zbog društveno-političke situacije na Krimu. Moskva se protivi održavanju vojnih vežbi ukrajinske armije sa zapadnim vojnim savezima i snagama, poput NATO-a i Sjedinjenih Američkih Država, dok Kijev traži od Rusije da obustavi podršku akcijama koje ugrožavaju ukrajinski suverenitet i zahteva da Moskva počne sa pripremom izmeštanja Crnomorske flote iz Sevastopolja na Krimu.

Pitanje buduće bezbednosne stabilnosti Krima direktno je povezano sa ambicijama prozapadnog „narandžastog“ političkog bloka u Kijevu da Ukrajinu integriše u NATO i otvorenom protivljenju Rusije da se severnoatlantska alijansa proširi na Istok, na republike bivšeg Sovjetskog Saveza. Osim što za Krim postoji interes u birokratskim fasciklama Moskve i Kijeva, na samom ukrajinskom poluostrvu za svoja prava bore se čak tri zainteresovane strane – Rusi, Ukrajinci i krimski Tatari. I dok se turisti odmaraju na obali Krima i uživaju u ambijentu helenoorijentalnih ostataka, u poslednjih godinu dana dolazi do pojedinačnih međuetničkih konflikata, a u sasvim ozbiljne probleme uključene su i polumilitantne grupe sa pomalo romantičnim nazivima: „kozaci zaštitnici pravoslavlja“ i „tatarski askeri“, drevni krimsko-tatarski islamski ratnici.

POVETARAC: Krajem prošle nedelje na Krimu i u Odeskoj i Nikolajevskoj oblasti završena je vojna vežba u okviru programa Partnerstvo za mir i armije Sjedinjenih Američkih Država, takozvani Si briz–2008 (Morski povetarac), manevri koji se od 1997. godine gotovo svakog leta održavaju u Ukrajini, na Crnom moru. Ove godine učestvovali su predstavnici iz 16 zemalja, uglavnom iz Zapadne Evrope i bivših sovjetskih republika, a sa naših prostora učestvovala je Makedonija. Za vreme održavanja vojne vežbe Si briz–2008, Kijev je posetila nemačka kancelarka Angela Merkel koja je izjavila da će podržati težnje Ukrajine za učlanjenje u NATO, ali nije precizirala kada. Merkelova od Ukrajine pre svega očekuje saradnju u organizovanju transporta energenata, nafte i gasa, u Evropu iz Kaspijskog regiona. Kao i gotovo svake godine, protiv manevara Si briz–2008 organizovane su demonstracije protivnika integracije Ukrajine u NATO i saradnje sa armijom SAD.

Odmah nakon toga, krajem prošle nedelje u Sevastopolju, gde se nalazi Ruska crnomorska flota, održana je proslava Dana ruskih pomorskih snaga. To je četvrto slavlje takve vrste u poslednja tri meseca, povezano sa Crnomorskom flotom, što se u ukrajinskim državnim krugovima tumači kao „demonstracija vojne sile od strane Rusije“.

U kontekstu zategnutih odnosa Rusije i NATO-a zbog mogućeg proširenja na Istok, međunarodnu javnost je prošle nedelje najviše iznenadila informacija da je na severnom Barencovom moru u Novorosijsku održana vojna vežba ruske mornarice i NATO-a pod nazivom Severni orao–2008, kao deo programa Rusija-NATO.

KOZACI I ASKERI: Kako pišu ukrajinski analitičari bliski državnim strukturama u Kijevu, nakon samita NATO-a u Bukureštu, u aprilu ove godine, evropske članice Alijanse nisu odobrile Akcioni plan Ukrajine i Gruzije za ulazak u NATO, ali su podržale njihovu težnju za integracijom, što je uticalo na Kremlj da se odluči za primenu agresivnijih metoda kako bi sprečio širenje NATO-a u sferu svojih interesa. Jedno od sredstava, pišu ukrajinski izvori, jeste relativizacija teritorijalne pripadnosti poluostrva Krim u Ukrajini, u čemu bi posebnu ulogu trebalo da imaju i kozačke organizacije. Niz organizacija kozaka i njihovih atamana na Krimu uključeno je u podizanje svesti o posebnosti Krima i organizuju akcije protesta protiv održavanja zajedničkih vojnih vežbi sa NATO-om, poput Si briza. Ove akcije, navodno koordiniše Savez kozačkih vojski Rusije, a podržava ih Pravoslavna crkva moskovskog patrijarhata u Ukrajini.

Međutim, poznate su i činjenice da se legalni kozački pokreti na Krimu ne koriste uvek u legalne svrhe. Jedan od najvećih društvenih problema na Krimu nakon raspada SSSR i povratka na te teritorije krimskih Tatara, jeste i nemogućnost repatrijacije nekada nacionalizovane zemlje. Po uzoru na kozake, a u strahu od raznih vrsta pritisaka, krimski Tatari su takođe počeli da se organizuju u tradicionalne ratničke skupine, takozvane askere (vidi antrfile „Kozački zakoni“). Procenjuje se da prisustvo stranih armija i vojno-političkih organizacija, poput Crnomorske ruske flote i NATO-a, garantuje bezbednost na Krimu, ali da razne tradicionalne poluvojne grupe, kao kozaci i askeri, mogu isto tako uticati na pogoršanje opšte bezbednosne situacije na tom poluostrvu, koje je zbog geografskog položaja kroz istoriju bilo interesantno uticajnim državama (vidi antrfile „Romantičan Krim“).

MALI STRAHOVI: Pomalo je zabrinjavajuća činjenica da se u Crnomorskom regionu, u relativno mirnim okolnostima, nagomilavaju razne vojne organizacije, održava veliki broj vojnih vežbi i toliko pažnje poklanja raznim oblicima međunarodne vojne saradnje. Početkom jula u Rusiji, nedaleko od granice sa Gruzijom, održane su vojne antiterorističke vežbe ruskih snaga bezbednosti pod nazivom Kavkaz 2008, upravo u periodu pogoršanja bezbednosne situacije u Abhaziji i Južnoj Osetiji. U to vreme u Gruziji je održana međunarodna vojna vežba pod nazivom Brzi odgovor–2008, u okviru programa Partnerstvo za mir, u kojoj su učestvovali predstavnici armija Sjedinjenih Američkih Država, Gruzije, Ukrajine, Azerbejdžana i Jermenije. Slične vojne vežbe Gruzija je sa Turskom organizovala u aprilu. Prošle godine samo u Ukrajini organizovano je sedam međunarodnih vojnih vežbi.

Očigledno je da su planovi NATO-a da u Crnomorski region integriše važne države poput Ukrajine i Gruzije, a reakcije Moskve svedoče da Rusija pomalo strahuje od toga da će izgubiti strateške pozicije u sferi svojih tradicionalnih interesa. Sudeći po državnim saopštenjima, i Kijev strahuje da bi zbog interesa velikih sila Ukrajina mogla da se suoči sa teritorijalnon podelom. Sve aktuelnije je i pitanje „energetske bezbednosti“, što je popularan izraz za pružanje nove vrste sigurnosti u svetu koja se odnosi na obezbeđivanje energenata, prvenstveno nafte i gasa, bez kojih nijedna savremena država ne može ostvariti rast ekonomije i privrede, a glavni naftovodi i gasovodi sa Istoka na Zapad vode preko Crnomorskog regiona. Takođe, ne treba imati iluziju da se zategnutost odnosa između Zapada i Moskve može porediti sa periodom hladnog rata. Činjenica da je Rusija prošle nedelje učestvovala u vojnim vežbama sa NATO-om na Barencovom moru govori u prilog tome da osim „zveckanja oružjem“, ne treba očekivati ozbiljniji sukob, čak je u budućnosti moguća i bliža saradnja između zemalja članica severnoatlantske alijanse i Rusije. Nažalost, najviše štete od strateških odmeravanja između Zapada i Moskve trenutno imaju manje države sa podeljenim društvima, kao što su Srbija, Ukrajina i Gruzija.