Kako se predlagač Slobodana Miloševića za Nobelovu nagradu za mir pomirio s demokratama
Između dva kruga lokalnih izbora 1996. godine tadašnji prvi čovek grada, iako po funkciji samo šef niških socijalista, Mile Ilić poručio je da se najslađe smeje onaj ko se poslednji smeje.
Već sledeće godine definitivno je izgubio vlast, ali i partijsku knjižicu. Nekoliko godina kasnije knjižica mu je vraćena, i postavljen je na mesto šefa političkog saveta GO SPS-a.
Ako je tada osmeh na licu Ilića mogao tek da se nazre, ove godine zahvaljujući onima zbog kojih je smenjen osmeh mu ispod brkova ne silazi sa lica. Iako je nekada (pre samo 12 godina) poručivao Nišlijama sa pozicije čoveka od koga sve zavisi u gradu da „dobro razmisle za koga će glasati jer bi svaka druga osim socijalističke vlasti bila loše dočekana u prestonici“, ove godine tvrdi da je Nišu potrebna atmosfera tolerancije, uvažavanja i političke kulture.
Uz pozive da se animoziteti među partijama umanje, Ilić je prvog dana ove sedmice seo u fotelju predsednika Skupštine grada Niša uz glasove Demokratske stranke (DS) i G17 plus.
„Ovo je šamar svim Nišlijama koje su skoro sto dana šetale gradskim ulicama protestujući zbog izborne krađe 1996. godine. Da li se Ilić izvinio demokratama?“, prokomentarisao je skupštinsku koaliciju u Nišu menadžer Liberalno demokratske partije (LDP) Predrag Jelenković. Prema njegovim rečima, LDP može da ima razumevanje za DS koji sa socijalistima pravi vlast u Srbiji, ali ne i za kadrovska rešenja u Nišu.
„Zbog Ilića su najpre u Nišu, pa u čitavoj Srbiji, počeli tromesečni protesti zbog velike krađe glasova na lokalnim izborima 1996“, podsetili su odbornici LDP-a, ali im je replicirao nekadašnji načelnik Vojnobezbedonosne agencije (VBA), a sada odbornik socijalista Momir Stojanović, koji je opet podsetio da nikada niko nije ni osuđen zbog izbora 1996. godine, što znači da izborne krađe nije ni bilo.
„Mnogi građani Niša žele da Ilić bude funkcioner grada, a naša partija je izbornu kampanju i gradila na liku Mileta Ilića“, zaključio je Stojanović.
„Stidim se jer Skupština grada Niša nije uspela da se distancira od politike devedesetih, koja je nanela veliku nesreću Nišu i Srbiji i uništila naše živote. Ova skupština ponovo afirmiše politiku Slobodana Miloševića kroz lik i delo Mileta Ilića, koji je simbol autoritarnosti, nepotizma, burazerske ekonomije i izborne krađe. Politika jeste veština mogućeg, ali i u njoj moraju da postoje dobar ukus i donja granica tolerancije“, rekao je odbornik LDP-a Milan Mitić.
Odbornici Demokratske stranke na skupštinskom zasedanju nisu nijednom izašli za govornicu, niti su javno komentarisali veliki povratak Mileta Ilića, ali je kandidat iz redova te partije za gradonačelnika Niša Miloš Simonović kratko prokomentarisao da DS gleda u budućnost i da očekuje od onih koji kritikuju novu vlast da budu spremni na političke kompromise ako je već DS kao najjača partija spremna zarad dobrobiti građana da pravi kompromise.
Prozvani Ilić je kazao da nikada ne odgovara na lične uvrede jer smatra da će građani i istorija da presude o onome što je radio. „U životu nisam imao nijednu prijavu, niti sam kažnjavan za bilo šta“, rekao je Ilić.
Koalicija DS-a i SPS-a u Srbiji možda je, ako ne sa odobravanjem, dočekana uz prećutno klimanje glavom kao neminovnost. U Nišu je, ipak, zbog Ilića dočekana uz klimanje glavom i blago gunđanje onih kojima sećanje doseže i duže od deset godina.
Ako su zaboravili proteste 1996. i 1997. godine, pojedine Nišlije još pamte da je zbog Ilića i njegovog odbora SPS-a Niš bio nazivan crvenom tvrđavom, ali pamte i idolopoklonstvo prema nekadašnjem lideru socijalista Slobodanu Miloševiću. Oni precizniji još se sećaju pisma iz 1995. godine upućenog Miloševiću, a koje je potpisao Mile Ilić: „Dopustite nam da izrazimo želju za koju verujemo da je uverenje cele zemlje i pokrenemo inicijativu da Vam se dodeli Nobelova nagrada za mir za sve ono što ste učinili u velikoj misiji mira.“
Srbija je ušla u građansku neposlušnost, a to sa sobom nosi posledice. U danima za nama postalo je nemoguće prebrojati privedene, uhapšene i povređene. Ostaće zabeleženo da su se policijske marice u punoj brzini zaletale u mirne građane i da je jedan čovek hteo da naudi sebi, pod teretom pritiska vlasti
Šta je sve pokazao protest u subotu 28. juna? Kakve poruke i pouke odatle može da izvuče vlast – i čini li to – a kakve studenti i građani koji demonstriraju? Da li je manifestacija nacionalizma na Vidovdan bila očekivana, potencijalno opasna ili predstavlja nešto sasvim drugo? U kakvom se položaju sada nalazi režim, a u kakvom njegovi protivnici
Brojanje glasova na ponovljenim izborima, na jednom izbornom mestu, u varošici od 10.000 ljudi, pratio je lično predsednik države Aleksandar Vučić jer je znao – ako padne Kosjerić, zaljuljaće se mnogo više od jedne opštinske vlasti. Uspeo je SNS na kraju da zadrži izbornu pobedu, uz uobičajeni repertoar – zastrašivanje, demonstraciju sile i medijska blaćenja protivnika
Građani i studenti su tako dobro organizovani da policija izgleda smešno. Trčkaraju od ulice do ulice, od kvarta do kvarta, kao neka zbunjena deca. Ako ovaj bunt iznedri očekivani rezultat, odnosno ako Novi Sad odista postane ovdašnji Gdanjsk – to će u istoriju grada nesumnjivo biti upisano zlatnim slovima. Govoriće se o tome sa ponosom, kao što se sa ponosom ističe da je 1748. godine postao slobodan, autonoman grad, dekretom carice Marije Terezije. Slobodu je tada platio, ona se uvek plaća
“Posle ovih sedam meseci”, kaže psiholog Zoran Pavlović, “represija postaje sasvim jasno kontraproduktivna. Režimi koji koriste prekomernu silu često nehotice mobilišu građane, jer nasilje delegitimizuje vlast, a ljudima daje moralnu jasnoću i emocionalnu snagu da se suprotstave. Represija, drugim rečima, ne samo da neće pasivizovati društvo (što režim planira), već će samo ojačati granicu između ‘nas’ i ‘njih’, ojačaće i identitet otpora i pojačati koheziju unutar grupe koja trpi nepravdu. Broj ljudi koji izlaze na ulice ne smanjuje se već raste”
I kako će vatrogasci, policajci i lekari da brinu o nebezbednim tunelima? Pa, tako što će da osmatraju brdo i budu spremni ako se brdo obruši na autobus, na primer
Da li biste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
