Ako se sećate (barem) osamdesetih, sećate se i polaroid kamera. Imale su fantastičnu sposobnost da izbace instant fotografiju desetak sekundi nakon što je snimljena. Nije bilo potrebe da čekamo na razvijanje, što je bila značajna prednost, ali je format fotografije bio skroman, a umnožavanje komplikovano. Svejedno, brojni su se konceptualni umetnici vezali za polaroid praveći razne umetničke „instalacije“ od polaroidovih produkata.
Dolaskom digitalnih fotoaparata ova kamera je gotovo nestala iz masovne upotrebe, da bi ovih dana najavila povratak i to na festivalu moderne elektronike u Las Vegasu, popularnom CES-u. Novi aparat zove se PoGo i predstavlja „spoj mladosti i iskustva“. Tačnije, reč je o digitalnom fotoaparatu sa ugrađenim štampačem (uslovno govoreći), tako da iz njega izlaze gotove fotografije baš kao i iz nekadašnjih polaroida.
Tajna je u papiru za štampanje, koji je ispunjen kristalima koji menjaju boju u zavisnosti od električnog impulsa koji dobiju. Dakle, kamera snimi i to pretvori u struju koja „ofarba“ papir koji štampač onda izbaci napolje. Za razliku od starih polaroid filmova koji su morali da se suše još neki minut po osvetljavanju u kameri, PoGo fotografije su trenutno suve i pogodne za stvaranje konceptualne umetnosti XXI veka.
I, zašto onda ja sumnjam u budućnost ovog proizvoda? I još u njemu vidim metaforu digitalizacije koja je ubila mnogo analognog?
Čar polaroid slika bila je u mogućnosti da ih odmah vidite, što je prevaziđeno čim su digitalni fotoaparati dobili ekrane. Gledanje je postalo ne samo brzo već i praktično besplatno. Dobra strana polaroida bila je u tome što ste fotografiju mogli odmah nekome da poklonite. Digitalni aparat je i tu u prednosti, sliku možete da mu prebacite na telefon ili barem da je pošaljete i-mejlom, a vama i dalje ostaje primerak (kod polaroida ste morali da ga se odreknete jer je sve bilo unikatno).
Osim što je primer šta sve može moderna tehnologija, PoGo kamera nema neku značajniju primenu i sumnjam da će se dobro prodavati, osim ako se od nje ne napravi neka moda gde će upotrebljivost i isplativost biti u drugom planu.
Ali nam govori o očajničkoj potrebi da neki popularni proizvodi iz ere analognih tehnologija (figurativno govoreći) nađu svoje mesto u vremenu digitalizacije. U tom premetanju neki će propasti dok će drugi morati potpuno da se promene, na primer mediji. Svi štampani mediji u svetu trenutno prolaze kroz „internet krizu“, tiraži im padaju, a internet marketing još ne daje očekivane rezultate. A očekivanja su da pokrije troškove poslovanja štamparija i distribucije, što je u suštoj suprotnosti sa idejom interneta da je dovoljan mali profit jer su troškovi poslovanja niski. Digitalna ekonomija ne može da bude podrška analognoj, baš kao što tržišna privreda ne može da izdržava društvena preduzeća. Ko prvi to bude razumeo u Srbiji i još smislio kako da primeni u praksi, pobedio je svetsku ekonomsku krizu.
