Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Grafike i ilustracije
U ponedeljak 9. februara, u Galeriji „Grafički kolektiv“, otvara se izložba „Miloš Ćirić – grafike“, a u četvrtak 12. februara, u Muzeju primenjene umetnosti, izložba „Ida Ćirić – ilustracije“. Miloš i Ida Ćirić su bili supružnici i svako za sebe ostavio je traga u našoj umetnosti. Obe izložbe su posthumne i, smelo bi se reći, retrospektivne. Vremenska podudarnost njihovog održavanja je slučajna.
Povod izložbe Miloša Ćirića je šezdesetogodišnjica „Grafičkog kolektiva“, autora znaka ove Galerije, odnosno njena namera da jubilej obeleži prikazivanjem stvaralaštva svojih članova. Za ovu priliku izabrana je umetnička Ćirićeva grafika (bavio se podjednako i paralelno i primenjenom). Izdvajaju se njegove unikatne knjige grafika nastale u drvorezu i linorezu šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka: Spomenici, Imena, Kornjače, Rodoslov, Vojnici… inspirisane poezijom Desanke Maksimović, Vladimira Nazora, Branka Ćopića, Duška Radovića i drugih autora.
Povod izložbe Ide Ćirić je podsećanje na njene grafike i ilustracije nedovoljno poznate i istaknute s obzirom na njihov kvalitet. Obe izložbe su posthumne i, smelo bi se reći, retrospektivne. Istoričarka umetnosti Vesna Lakićević-Pavićević u katalogu izložbe ističe njene ilustracije za decu kao „primer kreativnog ilustratora“ čiji je „stil oslobođen poslušništva bilo koje vrste, prevashodno diktata teksta pisca, urednika ili političke partije“. Zanimljivost, pa i posebnost izložbe Ide Ćirić jesu radovi ostalih članova njene porodice, porodice sadašnjih i verovatno budućih primenjenih umetnika, Miloša, Rastka, Vukana, Vesne, Ive, Manje i Mine. Tako zajedno, pričaju mnoge neočekivane priče.
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve