Meridijani

Vašington: Krizni paket

Na prvoj konferenciji za novinare održanoj u Beloj kući predsednik SAD Barak Obama pozvao je Kongres da deluje bez odlaganja u narednih nekoliko nedelja i da prevaziđe nesuglasice oko njegovog plana za ekonomski oporavak zemlje. Ovom izjavom američki predsednik dao je „zeleno svetlo“ za usvajanje stimulativnog paketa mera za podsticanje ekonomije vrednog 827 milijardi dolara. Pred televizijskim kamerama predsednik Obama je u primetime terminu rekao da je „federalna vlada jedino preostalo telo koje ima sredstva da našu ekonomiju vrati u život“ budući da je „privatni sektor oslabljen recesijom“. Na pitanje kako će se i za šta trošiti novac iz paketa, Obama je izložio svoju viziju oporavka u tri faze: prva je „kreiranje ili očuvanje četiri miliona radnih mesta“, sledi „normalizacija kreditnog tržišta“, a treći efekat bio bi oporavak „tržišta stanova, odnosno kuća“. Kada je reč o spoljnoj politici, predsednik Obama je govorio o Avganistanu i Iranu najavljujući reviziju odnosa sa Kabulom i Teheranom, odnosno „diplomatsku inicijativu“ u pregovorima sa Iranom. Takođe je upozorio da se „stvari neće promeniti preko noći zato što Iran nastavlja da podržava ekstremističke grupe, nastoji da dođe do nuklearnog oružja i podstiče nestabilnost na Bliskom istoku“. Kada je reč o nuklearnom naoružanju, predsednik Obama smatra da Amerika i Rusija treba da budu lideri u prevenciji uvećavanja nuklearnog naoružanja i da obnove pregovore o redukciji svojih atomskih arsenala.

Stokholm: Atomske centrale

Vlada Švedske je posle 30 godina odlučila da ponovo gradi atomske centrale, s tim što će se o ukidanju zabrana izgradnje nuklearnih postrojenja izjašnjavati parlament. Šveđani su 1980. godine referendumom potvrdili odluku o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana i njihovom postepenom zatvaranju, ali se ispostavilo da se skoro polovina energije dobija upravo iz atomskih izvora. Vlada u Stokholmu je odlučila da nove nuklearne reaktore zameni starim, odnosno da ukine zabranu izgradnje istih. „Vlada je donela istorijsku odluku kada je reč o razvoju, zaštiti klime i energetskoj politici“, smatra premijer Fredrik Rajnfeld. Prema njegovom mišljenju, osim Švedske profitiraće i druge zemlje: „Ta odluka obezbediće radna mesta, osigurati razvoj zemlje, dugoročno privući investitore, jer mi nudimo stabilnost u snabdevanju energijom. Time se takođe oslobađamo negativnih posledica koje sa sobom nosi emisija ugljen-dioksida.“ Najavljeno je da će izgradnja atomskih centrala biti finansirana iz privatnih izvora, a ne od poreza građana, kao i da će pred izvođače radova biti postavljena stroga bezbednosna pravila. Za sada, protiv te odluke izričito su se izjasnili Zeleni i Levica. Vlada Švedske takođe je odlučila da bi do 2030. godine automobilska industrija trebalo da prestane da proizvodi vozila koja kao pogonsko sredstvo koriste naftu, odnosno benzin.

Teheran: Hatamijeva kandidatura

Mohamed Hatami, vođa iranskih reformista, potvrdio je svoju kandidaturu na junskim predsedničkim izborima kada će se suočiti sa protivkandidatom Mahmudom Ahmadinežadom, aktuelnim predsednikom koji se bori za drugi mandat. Analitičari ocenjuju da je Hatamijeva najava učešća u izbornoj trci za predsednika „dobra vest“ koja može da dovede do značajne promene u odnosima sa SAD. Poznavaoci prilika u Iranu takođe smatraju da će junsko nadmetanje biti „dramatično“, a birači će moći da se opredele između kandidata koji promoviše liberalizaciju „kod kuće“, kompromis sa Zapadom i izlazak iz izolacije, s jedne strane, i konzervativnog kandidata sa poznatim stavovima i izvesnim pooštravanjem međunarodnih sankcija, s druge strane. Mohamed Hatami (65) nije čovek bez predsedničkog iskustva – dva puta je bio predsednik u periodu od 1997. do 2005. tokom tzv. Teheranskog proleća. Hatami je okončao višemesečna nagađanja o njegovoj kandidaturi rekavši pred novinarima: „Da li je moguće ostati indiferentan prema sudbini revolucije i pobeći od učešća na izborima?“ , ističući da je važno da izbori budu slobodni. Bivši ministar Irana Mustafa Tažad kaže da je razlika između Hatamija i Ahmadinežada „veća nego razlika između Obame i Mekejna“, i da će rezultati iranskih izbora uticati na ceo svet. Analitičari i diplomate podeljenog su mišljenja oko mogućnosti njegove pobede nad Ahmadinežadom, koji je do sada uživao snažnu podršku ajatolaha Alija Hamneija, donosioca svih ključnih odluka u zemlji. Muhamed Atrajanfar, blizak Hatamijev saradnik smatra da on može da pobedi. „Instiktivno osećamo da je narod reformistički raspoložen, naročito posle tako loše vlade kakva je Ahmadinežadova. Siromasi koje je Ahmadinežad koristio za podršku, sada su se okrenuli protiv njega.“ Nezvanično ispitivanje javnog mnjenja govori o Hatamijevoj popularnosti. Sin uglednog ajatolaha iz Jazda, Hatami je važio za najliberalnijeg predsednika od uspostavljanja islamske vlasti 1979. godine koji se zalagao za dijalog sa Zapadom, a to se nije dopadalo vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju.

Cirih: Približavanje EU

Prema preliminarnim rezultatima referenduma održanog minulog vikenda u Švajcarskoj, oko 59,6 odsto građana iz 26 kantona prihvatilo je produženje takozvanih bilateralnih ugovora sa EU, definisanih u Paketu jedan. Aktom u šest tačaka reguliše se pravo građana EU na slobodno kretanje, naseljavanje i rad u Švajcarskoj, dok se Švajcarcima bilateralnim odredbama garantuju ista prava u zemljama EU. Glasači ciriškog regiona takođe su izglasali ukidanje poreske olakšice bogatim strancima koji žive na njihovoj teritoriji. Ishod referenduma nije bio toliko neočekivan, ali se zbog negativnog raspoloženja Švajcaraca prema „najmlađim Evropljanima“ (Rumunima i Bugarima) očekivao nešto manji procenat građana koji će pozitivno glasati. Naime, građani Švajcarske nisu bili oduševljeni idejom da Rumuni i Bugari imaju isto pravo na naseljavanje i rad unutar EU zbog straha od moguće najezde stanovnika iz tih zemalja. Protiv usvajanja bilateralnih ugovora sa EU većinski su glasili žitelji italijanske Švajcarske iz kantona Tičino i stanovnici tri planinska nemačka kantona „stare Švajcarske“. Presudilo je valjda „pismo iz Brisela“ – iz sedišta EU pre održavanja referenduma stizale su poruke da bi „ne“ značilo raskid postojećih sporazuma kojima se Švajcarcima omogućava privilegovan status u EU.