Brain drain

Kristina Zaharijeva ima velike planove. „Sledeće godine volela bih da odem u Belgiju i da tamo napravim svoj master o međunarodnim odnosima.“ Ima dvadeset godina, dugu, svetlokestenjastu kosu i sa svojim otvorenim pogledom deluje prijemčivo, za svoje godine možda i suviše ozbiljno i kao da već zna sve. Ima dobre šanse da ode u neku od zemalja Beneluksa. Ta mlada žena u bugarskom glavnom gradu Sofiji već drugu godinu studira političke nauke na Novom sofijskom univerzitetu – jednoj privatnoj visokoškolskoj ustanovi. Posebnost njenih studija je što se svi predmeti bez izuzetka predaju na francuskom jeziku. U Bugarskoj uobičajni fenomeni kao što su prepune učionice, nedovoljno zbrinjavanje studenata i oskudne biblioteke ovde su zasad nepoznati. Svake godine se prima maksimalno 30 studenata, Kristinino godište čak broji samo 20 upisnika. Svakog semestra valja uplatiti 1050 leva za studije (oko 520 evra) – što pri prosečnim mesečnim platama iste visine i nije baš sitnica. A da bi se uopšte upisali na ovaj univerzitet, studenti moraju da imaju prosek ocena najmanje 5,5 od maksimalnih 6.

Kristina i njene kolege upravo bubaju osnove istorije, prava, politike i ekonomije, pri čemu je težište na Francuskoj. Ona je odlučila da svoju bačelor diplomu dobije za tri godine, iako je za to inače potrebno osam semestara.

„Obukom ovde veoma sam zadovoljna“, kaže Kristina. Visoka škola je veoma dobro opremljena, visok je i nivo nastavnika, koji većinom dolaze iz Belgije. Ima utisak da je na odgovarajući način pripremaju za buduće profesionalne zadatke. Prošlog januara studenti su u nekoliko bugarskih gradova sa ostalim stanovništvom, nedeljno organizovali proteste i zahtevali ostavku vlade. Kristina nije sa njima bila na ulici. Ona kaže: „To ništa neće promeniti!“ Da bi zemlja zaista napredovala potrebni su mladi ljudi, obrazovani u inostranstvu. Ako sve bude u redu sa Belgijom, posle mastera želi da se vrati u Bugarsku. „Mislim“, kaže, „da ću u budućnosti i ovde imati mogućnosti da ostvarim sebe.“

Takav optimizam ne dele mnogi predstavnici mlade generacije u Bugarskoj, koja je od 1. januara 2007. godine punopravna članica Evropske unije. Samo u Nemačkoj živi oko 15.000 bugarskih studenata, što je najveća grupa stranih akademskih građanina posle Kineza. Većina njih preduzima sve da se posle završetka studija ne vrati u domovinu.

LOŠI USLOVI: I Orlin Spasov je već osetio taj brain drain. On vodi katedru za elektronske medije na fakultetu za novinarstvo Državnog univerziteta „Sveti Kliment Ohridski“ u Sofiji. Ovde se oko 2000 studenata obučava u oblastima novinarstva, odnosa sa javnošću i izdavaštva. „Najbolji studenti više uopšte i ne dolaze kod nas, oko 90 odsto apsolvenata specijalne gimnazije ne upisuju se u bugarske visoke škole, već odlaze pravo u inostranstvo. Gubitnici su bugarski univerziteti“, kaže Spasov. A tehnička oprema je u međuvremenu vrlo dobra, objašnjava profesor i pokazuje nam nekoliko prostorija visoke škole, u kojima se upravo postavljaju moderni studiji za radio i televiziju. U toku prošle dve godine fakultet je od države dobio oko dva miliona leva (gotovo milion evra) za potrebne rekonstrukcije. Da bi se postigli evropski standardi u okviru univerzitetskih procesa utvrđeni u Barseloni, uređenje univerziteta se u tehničkom pogledu već sada nalazi na dobrom putu. Spasova brine jedan drugi problem. „Što se tiče sadržajnog apsketa nastave, mi smo još uvek u zaostatku“, kaže on. Većina od 37 nastavnika na fakultetu pripada starijoj generaciji. Mesta koja se oslobađaju zbog starosti, ne popunjavaju se. Radni uslovi na državnom univerzitetu nisu takvi da bi motivisali mlađe ljude da se opredele za univerzitetsku karijeru. Dobiti mesto redovnog profesora nije moguće pre nego što se napuni pedeset godina života, a taj dugogodišnji, akademski maraton na kraju donosi platu od 1000 do 1400 leva (oko 500 do 700 evra). To mnoge primorava da se bave i drugim poslovima.

Zbog nedostatka novca biblioteke jedva da kupuju knjige iz inostranstva, iz istih razloga nema pristupa velikim i važnim bankama podataka. Ko želi da učestvuje na nekoj konferenciji u inostranstvu sam mora da nađe potrebna sredstva. „Mi smo u međunarodnom pogledu prilično izolovani“, kaže Orlin Spasov. Zbog toga nimalo ne iznenađuje, što sve više univerzitetskih nastavnika napušta Bugarsku. Istovremeno raste pritisak studenata na profesore. „Oni sada putuju u inostranstvo i mogu da uporede uslove. Tim, sve većim zahtevima mi još nismo dorasli“, kaže Spasov. „Država svakako mora više da investira.“

EKSPANZIJA MEDIJA: Za razliku od studenata drugih fakulteta, apsolventi novinarstva u Bugarskoj svi nalaze radno mesto. Medijsko tržište se širi. Izdavačka preduzeća, radio i televizijske stanice kupuju novinare već za vreme studija.

Dvadesetšestogodišnji Georgi Mitov, koji je upravo završio studije novinarstva, pet puta nedeljno uređuje „Jutarnju kafanu“ na univerzitetskoj radio-stanici Alma Mater – Klasika FM. Sa preračunatih 250 evra mesečno u Sofiji taman nekako izlazi na kraj. Uprkos tome, raduje se svom prvom poslu. „Naravno da sam razočaran što je posle dvogodišnjeg članstva u EU materijalna situacija još teška. U tom pogledu se još uvek nije mnogo promenilo.“ Ipak, trenutno ne razmišlja da napusti Bugarsku. „Moja je profesionalna orijentacija i suviše specifična, a osim toga sam patriota“, kaže i smeje se. „Još uvek verujem da mi, mladi ljudi, ovde imamo budućnost.“

Kriza civilnog društva

(Slika – PRITISAK NA VLADU: Protest studenata u Sofiji)

Razgovor sa diplomiranim filozofom Georgijem Losanovom (50), profesorom na Fakultetu za novinarstvo i masovne komunikacije na Univerzitetu “Sveti Kliment Ohridski” u Sofiji. Tamo vodi katedru za štampu i izdavaštvo.

“VREME”: Ovog leta će se u Bugarskoj održati parlamentarni izbori. Kakav bilans možete da izvedete nakon četiri godine koalicione vlade pod vođstvom socijalista?

GEORGI LOSANOV: Koalicija tri partije napravljena je da bi se pristupilo Evropskoj uniji. U tu svrhu bio je neophodan kompromis. A šta je rezultat? Da li je Bugarska postala punopravna članica EU? Odgovor bez sumnje glasi da nije. Jer da bi se to postiglo, trebalo je da društvo počne da funkcioniše prema određenim principima, pre svega u odnosu na ukidanje korupcije i pravnog sistema koji treba da radi transparentno. Do svega toga nije došlo, naprotiv. Naši evropski partneri sada nas posmatraju kao da smo ih prevarili, jer ne želimo da prihvatimo principe te zajednice. Blizu je pameti sumnja da je ova koalicija imala samo jedan cilj, a to je da dođe na vlast. Januarske demonstracije organizovane su zbog tih laži političara.

Međutim, protesti nisu trajali dugo, a nisu ni pokrenuli mnogo ljudi. Da li su ipak nešto postigli?

Protesti su za nas bili veoma važni, jer je bugarsko društvo zastalo u neokonformizmu, pogotovu posle pristupanja EU. Počeli smo da se ponašamo kao da smo normalno evropsko društvo koje samo ima svoje posebnosti. Nastao je mit da je završena faza tranzicije. Ali to nije tačno, jer što se tiče shvatanja vrednosti, mi još nismo stigli u demokratsko okruženje. Svejedno, posle deset godina studenti su opet izašli na ulice. Možda je najvažnije bilo što su protesti bili organizovani preko interneta.

Kakvu ulogu, po vašem mišljenju, igra internet?

Internet je jedini prostor slobodan od svake zavisnosti. To je razlika u odnosu na druge medije, na koje politika i privreda mogu da utiču. Na internetu se ljudi mogu povezati neposredno. Dok se protest odvijao virtuelno, nalazio se u svojoj najboljoj formi. Čim su ljudi izašli na ulice, ponovo su se pojavili posrednici, koji su pokušali da njima manipulišu i time su upropastili proteste. Uprkos tome, protesti su na internetu pokazali da bugarsko društvo ima potencijal da se suprotstavi kompromitovanim posrednicima. Društvo je formulisalo svoje zahteve, a to uliva nadu.

Kako procenjujete stanje civilnog društva u Bugarskoj?

Civilno društvo se nalazilo u dubokoj krizi, jer je napustilo svoje kritičke funkcije u odnosu na državnu vlast. Ali sada se umešala omladina, koja, što se tiče kompromisa, nema nikakvu predistoriju. To otvara mogućnost da civilno društvo ponovo oživi.

Ali opozicija trenutno pokazuje dezolatnu sliku. Zbog čega?

Opozicija se za vreme tranzicije poslužila antikomunističkim diskursom. To je bio moralistički diskurs, na čijim je temeljima pokušavano razgraničenje od prošlosti, kao i stvaranje društva na osnovu drugačijih vrednosti. Ali taj diskurs se izgubio u praznini zbog toga što je izgubio svoje moralne kvalitete, pa je umesto toga zloupotrebljen u partijske svrhe. Tako je i sama opozicija izvrgnuta sumnji da je takođe deo politički korumpirane elite. Društvo joj sada ne daje nikakvo pravo na moralistički diskurs. Opozicija se slomila pod teretom velikih očekivanja od njene istorijske misije. Trenutno u Bugarskoj nema opozicije.

Kakva je vaša prognoza u vezi sa predstojećim izborima?

Politička elita Bugarske, koja je izgubila poverenje EU, sasvim je kompromitovana. Zbog toga mislim da igrači izvan sistema, kao što su populistička partija GERB i nacionalistička partija Ataka, mogu da dobiju više glasova nego ranije. Dobićemo veoma razuđen parlament koji neće pružati bazu za neku koaliciju. Ako predsednik GERB-a i gradonačelnik Sofije Bojko Borisov, kao što je najavljeno, ne bude ušao u koaliciju sa socijalistima i Atakom, došlo bi do ponovljenih izbora u Bugarskoj. Onda bi regularni izbori mogli da postanu nešto kao katarza za Bugarsku.

Zašto?

Zato što će samo tako Bugarska biti prinuđena da primi k znanju realnu političku situaciju u zemlji. Osim toga, ponovljeni izbori pružili bi šansu za novi ugovor između političke elite i društva. A to nam je hitno potrebno.

Georgi Losanov (50) završio je filozofiju i sada radi na Fakultetu za novinarstvo i masovne komunikacije na Univerzitetu “Sveti Kliment Ohridski” u Sofiji. Tamo vodi katedru za štampu i izdavaštvo.