Kopovi u Kostolcu. foto: m. milenković
Elektroenergetska postrojenja Elektroprivrede Srbije u Kostolcu u poslednje tri godine doživljavaju pravu renesansu. U privrednom društvu "Termoelektrane i kopovi Kostolac" godišnje se ulaže više desetina miliona evra u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnih kapaciteta. Zahvaljujući tome, u ovim pogonima na istoku Srbije, uz reku Mlavu, blizu njenog ušća u Dunav, povećan je nivo zaštite životne sredine, ali se stalno beleže i novi rekordi u proizvodnji – sada se ovde godišnje proizvodi oko sedam miliona tona uglja i oko pet milijardi kilovat-časova električne energije. Tako se, posle godina propadanja, Kostolac punom snagom vratio na mapu balkanskih proizvođača energije. Tradicija organizovane proizvodnje uglja u kostolačkom basenu izuzetno je duga – prva iskopavanja su počela još 1870. godine, dok se struja organizovano proizvodi od 1947. Danas privredno društvo "Termoelektrane i kopovi Kostolac" čine površinski kopovi Ćirikovac i Drmno, kao i blokovi termoelektrana Kostolac A u gradu i Kostolac B kod sela Drmna, ukupne instalisane snage od 921 megavat
Kopovi
Prva organizovana iskopavanja uglja započela su u jami Stari Kostolac pre 139 godina, a kasnije i u jami Klenovik, da bi uz rudnike potom niklo i stambeno naselje. Jedini vlasnik tadašnjih kostolačkih rudnika od 1881. godine postao je čuveni privrednik Đorđe Vajfert, koji je mnogo doprineo istraživanju rudnog bogatstva ovog kraja Srbije. Danas se, posle četrdeset godina iskopavanja, kop Ćirikovac nalazi pred zatvaranjem, kao prvi površinski kop koji se zatvara u Srbiji. U privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ u toku su opsežne pripreme za sanaciju tog terena, postavljanje humusa i biološke rekultivacije tako da posle kopanja ne ostanu nikakve ugljene jame i oštećena područja. Sa druge strane, privredno društvo stvorilo je uslove da u kopu Drmno podigne proizvodnju na devet miliona tona, dok se sad proizvodi više od sedam miliona tona uglja. Samo prošlog meseca proizvedeno je 711.996 tona, prosečne kalorične vrednosti od 8272 KJ/kg. „U Kostolcu na kopu Drmno, koji je sad u fazi eksploatacije, eksploatacionih rezervi ima oko 600 miliona tona“, kaže Dragan Jovanović, direktor Privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, dodajući da to znači da će, sa strategijom razvoja i uvećanjem kapaciteta, rezerve potrajati bar još 60 godina. „Zapadno od Morave postoji novo nalazište u kome je geološkim ispitivanjem utvrđeno da ima još oko pola milijarde tona uglja“, objašnjava Jovanović.
Novi bager
Nedavno su, posle 22 meseca montaže, rudari na površinskom kopu Drmno u proizvodni proces uključili jedan od „najsavremenijih rudarskih sistema u Evropi“ – takozvani peti BTO sistem. Njega čini džinovski bager SrS 2000 izvanrednih performansi, kao i 17.000 tona opreme – odlagač ARs 2000, transportni sistem B2000 i trafo-stanica „Rudnik 3“ 110/6 kilovolti. Sistem je koštao više od 62 miliona evra, njegova nabavka je plaćena sopstvenim sredstvima Elektroprivrede Srbije, a na montaži su radile uglavnom domaće firme. Kako kažu u Kostolcu, „realizacijom projekta montaže stvoreni su uslovi za otkopavanje više od 40 miliona kubika jalovine (otkrivke) i devet miliona tona uglja godišnje“.
Nalazišta
U blizini kopa Drmno nalaze se dva izuzetno značajna arheološka nalazišta. Pre dve hiljade godina, na ovom mestu je svoj utvrđeni logor, castrum, podigla Sedma rimska legija koja je vekovima čuvala granicu Rimske imperije na Dunavu. Tu je potom podignut i čitav rimski grad, kasnije kolonija Viminacijum, središte provincije Gornje Mezije. Danas je u neposrednoj blizini oboda kopa, podignut arheološki park Viminacijum. Nedavno je, prilikom redovnih radova, na toj strani kopa došlo do još jednog značajnog otkrića – pronađen je mamut star milion godina. Mamut, koga je otkrila bagerska kašika, pripadao je vrsti Mammuthus meridionalis i predstavlja jednog od najdrevnijih stanovnika Evrope među sisarima.
Termoelektrane
Proizvodnja električne energije u kostolačkim termoelektranama dostiže skoro 14 odsto ukupne proizvodnje električne energije u sistemu Elektroprivrede Srbije. Blokovi termoelektrana u Kostolcu, sa ukupno 921 MW instalisane snage rade zahvaljujući uglju sa kopova Ćirikovac i Drmno. U varoši Kostolac nalazi se TE Kostolac A, poznata i samo kao Kostolac, koja ima dva bloka ukupne snage 281 MW i proizvodnju od 716 GWh, dok se TE Kostolac B, poznata i kao Drmno, nalazi kod sela i kopa Drmno i Viminacijuma, sa ukupnom snagom od 640 MW i proizvodnjom od 3027 GWh. Posle poslednjih remonta, proizvodnja stalno dostiže nove rekorde i sve češće prelazi 5000 MW godišnje. Samo prošlog meseca, proizvedeno je 470.600 MWh, čime je ostvareno čak 103,6 odsto planirane proizvodnje.
Toplota
Termoelektrane privrednog društva „Termoelektrane i kopovi Kostolac“, pored električne, obezbeđuju i toplotnu energiju za grejanje više naselja u okolini. Posle nedavnih rekonstrukcija turbina, elektrane obezbeđuju dovoljno toplote za toplifikacione sisteme Kostolca, Požarevca i Starog Kostolca. Kako kažu u ovom privrednom društvu, rekonstruisane turbine blokova termoelektrane Kostolac A mogu da obezbede „dovoljne količine toplotne energije za dalje širenje toplifikacionih sistema na području opštine Požarevac“.
Ekologija
U privrednom društvu „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ posebna pažnja se poklanja ekologiji. „Kao i ukupno Elektroprivreda Srbije, ovo preduzeće značajne investicije ulaže u projekte životne sredine“, kaže Dragan Jovanović, direktor ovog privrednog društva. „Uradili smo rekonstrukciju elektrofiltra u termoelektrani Kostolac, a trenutno pripremamo rekonstrukciju, odnosno zamenu elektrofiltra u termoelektrani Drmno. Radimo na rekonstrukciji sistema otpepeljivanja TE Drmno, tu je stalna aktivnost na rekultivaciji kopa Drmno, a u planu su veliki investicioni zahvati na projektima odsumporavanja dimnih gasova takođe u termoelektrani Drmno, kao i rekonstrukcija transporta šljake i pepela u Kostolcu“, objašnjava Jovanović.
Veliko čišćenje
Prošlog vikenda organizovana je velika akcija čišćenja gradske plaže Topoljar u Kostolcu, u kojoj su učestvovali profesionalni ronioci, komunalni radnici, ali i obični građani koji su nosili majice sa amblemom akcije i crtežom novootkrivenog kostolačkog mamuta. U akciju su se u pratnji vaspitačica uključila i deca iz kostolačkog vrtića. Ovu akciju je pokrenulo Privredno društvo „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ koje je bilo organizator i pokrovitelj uređenja plaže u saradnji sa privrednim društvom „Rekultivacija i ozelenjavanje zemljišta“ (RIO). „Ovo što danas radimo, u sklopu je ukupne aktivnosti Privrednog društva na zaštiti i očuvanju životne sredine“, rekao je na Topoljaru generalni direktor Dragan Jovanović, dodajući da je to deo aktivnosti i na rešavanju problema grada Kostolca i njegovih građana.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
