Retko koji gradonačelnik je u skladu sa proklamovanim principima štednje u kriznoj 2009. primao manju platu od one iz polukrizne 2008. godine, i ona nije padala ispod magične cifre od hiljadu evra
Gradonačelnici u Srbiji u proseku su ove godine primali sto hiljada dinara mesečno, ili 1085 evra, u rasponu od 900 do 1500 evra, što su, prema dostavljenim podacima, bile njihove neto zarade sa uključenim minulim radom. Ovo pokazuju podaci nedavno realizovanog projekta „Istraživanje rada lokalnih samouprava“, Centra za istraživačko novinarstvo NUNS-a (www.cins.org.rs), koji je obuhvatio prikupljanje javnih i skrivenih podataka o radu lokalnih samouprava u Srbiji.
Tako Saša Vučinić, kadar subotičkih demokrata i u prošlom mandatu predsednik Skupštine grada, prima zvanično najveću gradonačelničku platu u Srbiji od tačno 137.893,92 dinara, ili oko 1500 evra. Da bi on obavljao posao prvog čoveka grada, svaki Subotičanin simbolično mesečno treba da izdvoji 1,20 dinara od poreskog novca za neto platu Vučiniću. Gradonačelnik Subotice objašnjava da je platu nasledio od prethodnika a da, bez obzira na predočene podatke, za sebe tvrdi da je i dalje najškrtiji gradonačelnik Subotice do sada i da zaposleni u upravi to od prvog dana znaju.
„Priča da imam veliku platu ide od septembra prošle godine, a od tada se nije povećavala. Za posao koji obavljam i odgovornost koju imam, mislim da je plata zadovoljavajuća“, izjavio je Vučinić, kada je gledajući u rezultate istraživanja posumnjao da su drugi gradonačelnici malo „ulepšali“ svoje zvanične zarade. Kako je to moguće, govori primer iz Niša, gde gradonačelnik Miloš Simonović, prema zvaničnom odgovoru gradske uprave Niša, prima tek 85.652,52 dinara, uz napomenu da postoji „mogućnost korekcije do 30 odsto na osnovu odluke Administrativnog odbora, a u skladu sa Pravilnikom o platama izabranih i postavljenih lica u organima i službama Grada Niša“. Iz toga sledi da je moguće da Simović primi i 111.348,00 dinara mesečno, ali pošto uvid u kopiju obračunske liste gradonačelnika Niša nismo dobili, ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da plata nije i veća. Odmah za Vučinićem je Miroljub Stojčić, gradonačelnik Vranja, sa mesečnom platom od 130.277,48 dinara, ili 1400 evra. Za njegovu neto platu Vranjanci mesečno treba da izdvoje čak 1,49 dinara, što budžet ovoga grada, koji je gotovo tri puta manji od budžeta grada Subotice, teško može da podnese.
Treći na listi je Igor Pavličić, gradonačelnik Novog Sada, takođe demokrata, sa mesečnom platom od 127.545,00 dinara, kome je nedavno budžetski inspektor Ministarstva finansija našao da ima nezakonito uvećan koeficijent (na 11,50), što je više od zakonskog maksimuma (9,40), koliko ima predsednik Narodne skupštine! Novosađani za svog gradonačelnika po glavi izdvajaju 0,43 dinara budžetskog novca, ali Pavličićev kabinet ovih dana nije želeo da komentariše ni rešenje budžetskog inspektora, kao ni zaradu gradonačelnika.
Četvrti na ovoj top-listi je Mileta Mihajlov, gradonačelnik Zrenjanina, ponovo demokrata, koji mesečno prima 123.373,88 dinara (1327 evra), dok Zrenjaninci izdvajaju po 0,93 dinara. I, na petom mestu je Simonović iz Niša sa 1197 evra, sa uračunatim dodatkom od 30 odsto. Na dnu lestvice zarada nalaze se plate Desimira Pavlovića, gradonačelnika Kruševca, koji mesečno zarađuje 84.119,00, i Vidoja Petrovića, gradonačelnika Loznice, sa zaradom od 85.652,00.
Đorđe Padejski, Centar za istraživačko novinarstvo NUNS-a
Gradonačelničke plate
Među najplaćenijim gradonačelnicima u Srbiji nalaze se četvorica iz DS-a i jedan iz SPS-a: 1. Saša Vučinić (DS) Subotica – 1483 evra, 2. Miroljub Stojčić (SPS) Vranje – 1400 evra, 3. Igor Pavličić (DS) Novi Sad – 1371 evro, 4. Mileta Mihajlov (DS) Zrenjanin – 1327 evra i 5. Miloš Simonović (DS) Niš – 1197 evra.
Plate predsednika SG
Predsednici skupština gradova po pravilu imaju nešto niže zarade od gradonačelnika, ali Jene Maglai (SVM), predsednik Skupštine grada Subotice, ne zaostaje mnogo za Vučinićem, jer je njegova plata za samo desetak hiljada dinara manja i iznosi 120.381,33 dinara. Vranjanski predsednik skupštine Slobodan Stamenković je, kao i njegov gradonačelnik, na drugom mestu, s platom od 113.575,24 dinara, dok je Zrenjaninac Aleksandar Marton (LSV) sa platom od 113.575,24 dinara zauzeo treće mesto. Četvrti je Aleksandar Jovanović (LSV), predsednik Skupštine Novog Sada sa platom od 112.239,87, a peti somborski spiker Nemanja Delić (DS) sa platom od 110.000,00 dinara.
Skoro svi iznosi su osnovice sa minulim radom na koje se po zakonu može dodati još poneka hiljada za rad na državni praznik, dežurstvo, prekovremeni ili noćni rad, a nije nepoznato da se funkcioneri finansiraju i uzimanjem dnevnica za službena putovanja u zemlji i inostranstvu. Prema podacima za 2008. godinu iz završnih računa gradova, Niš je potrošio najviše na dnevnice u zemlji (3.794.534,74 dinara), što znači da su prosečno svakog dana u Nišu bile isplaćivane dnevnice u iznosu od oko 13.000 dinara. Iza Niša su Leskovac sa potrošenih 3,6 miliona dinara na domaće dnevnice, i Čačak sa 3,1 milion dinara. Opština Bor, grad Zrenjanin i grad Beograd potrošili su najviše prošle godine u Srbiji na dnevnice za inostranstvo. U Boru je u dinarima isplaćeno 1.783.381,00 za dnevnice u inostranstvu, ili prosečno svakog radnog dana preko šest hiljada dinara na ime deviznih dnevnica, dok je Zrenjanin potrošio 1,7 miliona, a grad Beograd 1,4 miliona dinara. Po pravilu, najveći deo novca od dnevnica završio je u rukama gradonačelnika i predsednika skupština.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
