„NEMA DRUGOG NAČINA“: Protest studenata u Beogradu
Protesti studenata simbolično su počeli petog oktobra. Tada je oko hiljadu studenata otišlo do Vlade Srbije, nakratko blokiralo Nemanjinu ulicu i predalo svoje zahteve, a iz Ministarstva prosvete je rečeno da će pregovori početi tog popodneva. Jedna od parola je bila i "Ajmo, ajde, svi na budžet". Skoro dva meseca kasnije, uz mnogo muka, nađeno je rešenje, ali ni ono nije zadovoljilo sve strane
Jedan deo studenata prihvatio je ponudu Vlade Srbije, tačnije Vlada Srbije je prihvatila sve zahteve sem jednog koji drugi deo smatra ključnim i oni će nastaviti sa protestima.
Zahtevi su od samog početka glasili: da se svima koji ostvaruju uslove za zbirni upis u narednu školsku godinu plati školarina, da se onima koji imaju više od 48 bodova, a nisu ušli u budžetsko proširenje, takođe plati školarina, da se fakultetima odobri proširenje budžetskih kvota za master studije, da se iste propišu za doktorske studije i konačno da fakulteti grejanje ne plaćaju kao pravna već kao fizička lica.
Ministarstvo prosvete je u početku izašlo sa predlogom da onima koji imaju od 48 do 59 bodova, a nisu na budžetu, država plati 20 odsto školarine, a po 40 odsto se „na ravne časti“ podeli između fakulteta i akademaca. Takav predlog je od strane studenata ocenjen kao neprihvatljiv i protesti su ponovo počeli 23. novembra, s tim što su sada bili masovniji i svakodnevni.
Studentima Beogradskog univerziteta (BU) pridružili su se studenti Univerziteta umetnosti u Beogradu, koji su nekoliko nedelja ranije započeli štrajk jer je veliki broj njih spao na samofinansiranje zbog izmenjenih pravila o kojima nisu bili obavešteni. Studenti Fakulteta primenjenih umetnosti i Fakulteta likovnih umetnosti su u prvoj polovini novembra kao jedan od vidova protesta blokirali i zgradu Rektorata na Kosančićevom vencu.
U okviru zajedničkog protesta, ispred Vlade je organizovan performans „Bolonijada 2009“, pa su studentske ekipe igrale mali fudbal, pikado, ragbi.
Predstavnici studenata uskoro su se sreli sa predstavnicima Ministarstva prosvete. Kako je tada izjavio Jovan Ličina, jedan od članova studentske delegacije, oni su insistirali na tome da Ministarstvo prihvati sve zahteve, a predstavnici Ministarstva nisu bili spremni da pregovaraju o celom „paketu“ tako da kompromis nije pronađen.
U međuvremenu, Beograd je bio paralisan, u sredu, 25. novembra, toliko da su i taksisti pričali da ne pamte takav kolaps.
U protestnoj šetnji studenti su se okupili ispred zagrade Vlade Srbije. Zatim su blokirali raskrsnicu Nemanjine ulice i Ulice kneza Miloša, a onda je usledio prelazak na beogradske mostove. Prvo Brankov i njegova blokada u popodnevnim satima, a potom Stari savski most.
To je bio trenutak kada je vest o studentskim protestima dospela na naslovne strane i „došla“ među prve informacije u dnevnicima, a studenti verovatno izgubili simpatije mnogih Beograđana. Organizatori protesta su se izvinili građanima zbog takve „protestne žurke“, kako su je nazvali sami studenti, ali su napomenuli da „nažalost, nema drugog načina za borbu“.
Krajem radne nedelje usledio je sastanak studenata i predstavnika Vlade i delovalo je da je sve u redu. Naime, Vlada je odlučila da izađe u susret svim zahtevima studenata, osim onom o zbirnom upisu godine. Takođe, obavezala se da će prilikom izrade budžeta za sledeću godinu uvažiti zahteve za većim izdvajanjem sredstava za obrazovanje. I konačno, na predlog Ministarstva prosvete, biće formirano radno telo sastavljeno od predstavnika univerziteta, studenata, Ministarstva i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, čiji će zadatak biti da prati proces reforme obrazovanja i predlaže mere za unapređenje istog. Međutim, zahtev za zbirni upis godine nije ispunjen i to je bila tačka spoticanja među studentima. Prema rečima Vladimira Smuđe, jednog od organizatora protesta, Vlada je, dok je još trajala protestna šetnja, na razgovore pozvala, umesto šestočlani tim, samo Jovana Ličinu, predstavnika Studentskog parlamenta BU-a.
Zbirni upis koji je sporna tačka, podrazumeva sabiranje bodova iz celokupnog školovanja, što je do sada bila praksa, ne samo iz prethodne godine. Kako objašnjavaju studenti, dolazi se u situaciju da neko ko ima pet ispita ne može da studira na budžetu, dok njegov kolega sa tridesetak bodova manje može. Rektor BU-a Branko Kovačević izjavio je da su „moguće paradoksalne situacije koje studenti spominju, ali zakon i ne može da obuhvati sve. Reforme jesu spore i bolne, ali mislim da smo na dobrom putu.“
Epilog je sledeći: studenti Fakulteta organizacionih nauka, Fakulteta političkih nauka, Geografije i Bezbednosti vraćaju se sa ulice u svoje učionice i amfiteatre, većinom zadovoljni jer su na budžetu. Ostali nastavljaju sa protestima, s tim što su obećali da neće biti blokade saobraćaja. Ovoga puta oni će izražavati svoj protest performansima ispred pojedinih stranih ambasada (pominju se Kuba i Australija).
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
