Katastrofalni zemljotres na Haitiju ponovo je potvrdio neverovatnu elastičnost i izdržljivost bežičnih komunikacija u kombinaciji sa internet servisima. U trenutku kada se sve raspadalo, kada je zemlja ostala bez struje i fiksne telefonije, sve neophodne komunikacije (a bile su i te kako neophodne) obavljale su se mobilnom telefonijom. To je moguće jer repetitori mobilne telefonije imaju rezervno napajanje koje se aktivira kada nestane struje. Nije smišljeno zbog zemljotresa, ali se pokazalo korisnim u sličnim situacijama.
Mobilna mreža je prilično stabilna i u stanju je da izdrži velike pritiske. Sporije se dobija veza, ali se ne zagušuje. Propusna moć je porasla poslednjih godina te se njome mogu prometati i veći fajlovi, i-mejl više nije neki izazov.
Tu je na scenu stupio Tviter, u ovakvim situacijama moćno sredstvo komunikacije. Nešto poput SMS-a, ali okačenog o oglasnu tablu, sa sve slikom. Tako da su prve informacije došle sa Tvitera, kao i prva svedočanstva o strahotama u kojima se Haiti našao. Samo pre pet godina prve slike bi stigle sa zakašnjenjem od nekoliko sati, setite se cunamija, recimo. Ovde se vreme svelo na nekoliko minuta, koliko je bilo potrebno prvim pribranim korisnicima Tvitera da pošalju poruku, bolje reći – vapaj u svet.
Prvo što su humanitarne misije donele bila je komunikaciona oprema, tačnije mobilne stanice, kako bi se održale veze. U prošlosti su se koristile radio-stanice i slična vojna sredstva veze, dok se danas postavljaju bazne stanice za mobilnu telefoniju čime se komunikacija omasovljuje, a istovremeno se ne umanjuje povezanost humanitaraca. U ovakvim situacijama dovoljno je da imate mobilni telefon, bilo kakav, i pustiće vas u mrežu, odnosno moći ćete da date podatke o sebi ili drugima koji mogu biti od presudne važnosti za spasavanje života. Ima primera da su iz ruševina izvučeni ljudi koji su se spasiocima javljali telefonima to jest SMS porukama. Jer spasioci mogu da pošalju SMS-ove svim telefonima koje je mreža registrovala i osoba kojoj je pomoć potrebna treba samo da odgovori i da neku informaciju o svom položaju. Tako da je poput Lekara bez granica nastala i organizacija Komunikacije bez granica, koja do izražaja dolazi baš u ovakvim situacijama.
Konačno, videli smo da smo sa srpskim humanitarcima mogli da komuniciramo preko Skajpa. I to je do pre nekoliko godina bilo nezamislivo jer takvi servisi nisu široko korišćeni. A upravo činjenica da bezmalo svaki kompjuter danas ima Skajp nalog i da je dovoljno da se poveže na malo bržu vezu pa da se sa njim komunicira, omogućuje da se ti kontakti ostvaruju bez većih problema i dramatizacije. Samo oni koji su za nekog strepeli znaju koliko ta vrsta kontakta znači.
Konačno, tehnologija nam omogućuje da se uključimo u humanitarne akcije, bilo da šaljemo SMS-ove u tu svrhu ili da prikupljamo sredstva za pomoć koristeći internet. To znači da se i globalna akcija može sprovesti mimo neke glomazne organizacije, ma bio to i Crveni krst. Jutjub je ovih dana pun takvih akcija, baš kao i Fejsbuk, da spomenemo samo dva najpopularnija sajta. Nažalost, ima i onih koji koriste priliku da organizuju lažne humanitarne akcije, baš na Fejsbuku, tek da nas podsete da je mreža dobra onoliko koliko su dobri njeni korisnici.
