Stupnjevi razvoja

Sviđala mi se dosetka mislim Marka Tvena – svi govore o vremenu, a niko ništa ne preduzima da se ono promeni. U međuvremenu je čovečanstvo unekoliko smanjilo svoju bespomoćnost naspram klime, uspelo je da zagreje planetu do zabrinjavajuće temperature o kojoj se na još uvek lepim i prijatnim mestima održavaju simpozijumi, polazi mu za rukom da ponegde protivgradnom zaštitom rastera ledonosne oblake, kadro je i vlasno da skijašku stazu prekrije veštačkim snegom, a najviše je uznapredovalo u prognoziranju, sportska prognoza nije ovoj vremenskoj ni prineti, pa opet, jutros me je probudilo Sunce (možda treba malim slovom? svečanije je ovako) i drago mi je što Hidrometeorološki zavod napokon nije u pravu.

Ima, zar ne, nečeg zastrašujućeg u dugoročnim i detaljnim prognozama? Istinabog, bolje je znati šta će biti, naročito tamo gde svaki čas naleti tornado, a nauka te može upozoriti da spaseš makar živu glavu i nešto gotovine, pa opet, ta naučna vidovitost zar ne podseća na proricanje sudbine koje na internetu dostiže vrhunac rubrikom „saznajte tačan datum svoje smrti“: ako i ne možete znati šta će vam u smrtovnici stajati kao uzrok upokojenja niti gde će se vaš lični samrtni ropac odigrati, znajte bar kad taj sve u svemu svečani trenutak pada!

Ima i neka mudrolija o vetru, o košavi, buri i šta ja znam, ako ne prestane istog dana onda će duvati još tri, ne utihne li po isteku sedamdeset drugog sata onda mora da duva tri nedelje, ako i po isteku tog roka ne umine… Nisam nikad imao strpljenja da te dane prebrojim, ili bi mi iskrslo da nekud odem, ili bih zaboravio kad je počelo da duva, te iako sam svedok i učesnik te meteorološke pojave ne mogu o njoj ništa da kažem.

&

Iz Crne nam Gore dođe Nebojša Medojević da se nađe oči u oči sa Jugoslavom Ćosićem, ama ga iz Ženeve oslovi i Stanko Subotić. I to ne preko skypea, jer se to može odasvud, nego baš sa kućnog fiksnog telefona koji pokazuje da je broj originalni, švajcarski! Ili je redakcija zvala dodatnog gosta? Bilo kako bilo, pripadniku dijaspore nije rečeno da se javi kasnije, jer je baš u toku emisija, nego domaćin tj. g. Ćosić fino pita gosta bi li voleo da mu g. Subotić upadne u reč, nije uobičajeno da u razgovor uključujemo treća lica, zato obavezno uvek pitamo gosta, mada nam je ovo prvi a možda i poslednji put, da li pristaje i da li se štaviše baš raduje razgovoru sa tim i tim… Medojević kud će, šta će, izjavi kako nema ništa protiv, naprotiv, te reč dobi građanin za kojim se doduše traga a koji iz svoje kuće, domaćinski, možda iz glave, možda sa nekog koncepta, muški Medojeviću u lice reče da laže, da je plaćenik tj. da je izvođač klevetničkih radova po nalogu dvojice bogataša koji ovde neka ostanu anonimni (mada nisu: Beko i Mišković – according to Subotić).

Gost se održao na nogama, do kraja asimetričnog, trostranog intervjua došao je k sebi i raspričao se, blaženo nesvestan da režija iznad njegove glave pušta kajron gde sa daktilografskim doduše greškama proudly ponavlja kako joj se bio obratio lično g. Subotić koji je još neotišavšeg redakcijskog gosta nazvao plaćenikom – pravo grupno fotografisanje gde ti dok se smešiš neko pravi uši.

&

Zašto emisiju ne promeniti u „Surprise!“? Lice iznenađenja, zovimo ga tako, o gostu govori šta god mu drago, a gledaoci natenane proučavaju kako to iznenađenome pada, ili lice iznenađenja predlaže vid borbe kakva dotad nije vođena: „Kolega Vasiću, sa nama je u studiju, iza ovog neuglednog paravana, gospodin Ulemek. Naš verujem najčuveniji osuđenik izrazio je želju da Vas lično upozna, upravnik mu je zbog primernog vladanja odobrio dvočasovno odsustvo, povečerje vam je tek u devet i petnaest?“ – dometnu voditelj malo glasnije obraćajući se paravanu. „Dakle, g. Legiju uključićemo u emisiju samo ako će to vas, g. Vasiću, učiniti srećnim i ako čvrsto verujete da će suočenje ići na Vašu da tako kažem vodenicu, dakle, ako najviše želite da se sučelite sa junakom Vaših tekstova ja ću mu sad otključati lisice, g. Ulemek mi je uoči emisije priznao da bi sa vama da obara ruku jer je jezik Vama u neku ruku struka dok je g. Ulemek, mada i sam književnik, ipak prevashodno biće prakse, skinite taj vaš novinarski sako, jer vam je protivnik u potkošulji, kao predsednik kad se vakcinisao…“

Dragi gledaoci, gost večerašnjeg „Iznenađenja“ je novinar „Vremena“ i doskorašnji dugogodišnji saradnik TV B92 Ljubomir Živkov koji se uprkos nesporazumnom raskidu i zavetu da u ovo zdanje neće kročiti odazvao mom pozivu, u pravu ste, u našem holu zaista nema Vaše slike, ali je zato ima i na naslovnoj strani i na poleđini Vaše knjige, kako beše „Pikardijska terca“, porazgovaraćemo na kraju i o tom ostvarenju koje kraj tolike Vaše fotogeničnosti izgleda nikako da se rasproda, ali vreme nam već teče tako da idem in medias što se kaže res: da li se plašite duhova? Ako ne zazirete od bestelesnih stvorenja, ako vam je um otvoren za onostrano, duh pokojnog predsednika Republike reći će šta misli o Vama i Vama sličnima… Znate zlatno pravilo da se mora čuti i druga strana, a gospodin Duh odnosno bivši pokojni predsednik je tek naknadno, ako se tako može reći, pročitao šta ste o njemu pisali, eto… Nije uobičajeno da naše goste dovodimo u blizak kontakt sa onostranim i ukoliko ne osećate blaženstvo, slobodno recite. Na vezi imamo osamsto čitalaca „Nove srpske političke misli“ koji su ušli u najuži izbor, konkurisalo je nešto više od šest hiljada, koji će što emailom što telefonom iskreno i naravno anonimno, jer strepe od Vaše osvetoljubivosti, saopštavati šta o Vama misle, šta, želite da vas ispreskaču i kolektivni i inokosni duh, odlično!