Poštovana upravo poštovanog FK Crvena zvezda“,
pretpostavljam da imate svoje, meni nedostupne razloge da se zahvalite treneru Petroviću (koji vas je i nakon poraza od nas Kragujevčana ostavio na vrhu tabele), ali vaš ekspresni verdikt ima odjeka i u Kragujevcu, možda i drugde, ne završava se sve u krugu beogradske Autokomande. Da ne bih obilazio sad i ja kao kiša oko mog rodnog mesta: u vašem gnevu što je Zvezdu pobedio tim iz radničke varošice ima rasizma, ima one opake, ohole nadmoćnosti više sportske rase! Koja male – kakvi bi drugi tamo i mogli nići! – timove u unutrašnjosti gleda sa upravo uvredljive visine. Verujem, ponavljam, da protiv vašeg trenera imate nešto što ja ne znam, ali nećete osporiti da smo mi iz Kragujevca bili kap koja je prevršila meru.
Kao što se domaćinu jednih davnih, ali upravo zato možda i upamćenih olimpijskih igara činilo da crnac ne može, ne treba i ne sme da bude najbrži, tako se vama u Beogradu čini da tim iz unutrašnjosti nipošto ne bi ni jedan jedini put smeo da pobedi prvaka Evrope! (Uzgred, obuzme me čemer kad na SOS kanalu noću malo-malo pa vidim snimak finalne utakmice iz Barija, vi ste kao ostareli siromašak koji na zidu svoje straćare čuva sliku iz JNA, gde se u činu desetara slikao sa danas najbogatijim Srbinom, tada redovom). Vi na Marakani zaboravljate da je „Metalac“ punopravni član lige u kojoj igra i Zvezda, u jednom šampionatu su timovi kadri da (barem ponekad, pa neka bude i jedan jedini put!) pobede i proslavljene timove iz prestonice, gledate li vi uopšte Premijer ligu?! Tamo tim sa dna tabele igra bez strahopoštovanja sa vodećim i malo fali da pobedi, ponekad i pobedi!
Sumnjam da je iko u cenjenoj upravi razmišljao o poruci koju preki sud šalje kragujevačkoj omladini i uopšte mlađariji koja igra fudbal. Pobeda nad Crvenom zvezdom bila je podstrek i znak igračima „Metalca“ da su na dobrom putu, subotnji uspeh za sve njih bio je veliko nadahnuće, sve dok nisu kupili nedeljne novine u kojima su pročitali da je njihova pobeda hibris, greška, bezobrazluk, zabuna ili nečiji fijasko. Za koji neko mora da plati – u ovom slučaju slavni jugoslovenski reprezentativac.
U vašem poimanju sporta, uspeha i takmičenja ima nešto feudalno, ogrezli ste u predrasude svog staleža, ličite na vladara kome je praznično poslepodne pokvario anonimni takmičar – ne pripada plemstvu, provukao se nekako do polufinala a onda pobedio u gađanju srebrne jabuke postavljene na teme jednog paža!
Englezi, Francuzi, Španci, Holanđani (sve bivše kolonijalne sile jake su u fudbalu) ponekad moraju da izgube od svojih bivših kolonija, možda igrači i rukovodstva negdašnjih kolonijalnih sila u dnu duše pomisle „tako nam i treba, da nije bilo naše sve u svemu nepravedne i pohlepne vladavine ne bi ovi još uvek egzotični narodi ni znali šta je fudbal“, ali to niko neće reći, svet se menja, da ne kažem baš da napreduje, jedino vi smatrate idealnom ligu u kojoj će prva dva mesta naizmenično uzimati Partizan i Zvezda, a sve ostalo služi samo zato da bi prvenstvo imalo više od dva kola, i da bi se u unutrašnjosti ispilio neki talenat koji onda kupi jedan od dva beogradska tima da bi ga nakon petnaest minuta prodao kao belog roba (ropče će naravno trljati ruke od zadovoljstva, ali to je druga tema).
Pročitao sam listu grehova vašeg trenera: poraz od „Sparte“, Partizana i napokon od nas iz „Kragujevca“. To je krivulja vašeg sunovrata, sa međunarodnog nivoa, preko večitog derbija (kakav smešan izraz!), pa do bruke u bivšoj postojbini „Crvenog barjaka“. Mi koji se ubismo da napravimo što bolji klub ispadosmo dno života Crvene zvezde, priznajte kako bi vam bilo da ste pobedili „Barselonu“, ili da ste igrali nerešeno, a Gvardiola dobio otkaz još dok se čekirao na aerodromu „Nikola Tesla“! E, zato se igrači „Metalca“ nakon pobede osećaju kao da ih je neko ošamario, oni vam naravno neće pisati, ja ovo činim na svoju ruku i u svoje ime. Znam da niste hteli da omalovažite i oneraspoložite fudbalere provincijskog tima, isuviše su oni daleko od vaših kako rekoh feudalnih očiju, oni su bili katalizator ili puki lakmus koji je promenivši boju otpevao svoje, pokazao je šta je pokazao i koga je briga kako se lakmus nakon testa oseća!
Dalje, na listu grehova g. Petrovića upisali ste njegovu izjavu nakon utakmice da „poraz nije kraj sveta“, pokazali ste mu da poraz od Kragujevčana jeste kraj njegovog trenerskog sveta (barem onog u Zvezdi). Petrovićevu posve prihvatljivu izjavu, koja je opšte mesto, ali i opšta vrednost sporta, uzeli ste za zlo, pokazali ste da ne razumete i ne prihvatate suštinu takmičenja. Koje ne služi neprekidnom pokoravanju slabijih, nego služi odmeravanju snaga. Koje se menjaju. Možda žalite silesiju kladioničara koji su verujući u večitu premoć Zvezde bili neprijatno kao i vi iznenađeni? Utoliko je dobitak onih koji su se kladili na čudo, na iznenađenje, na krivdu-pravdu ili na ludu sreću kragujevačkih amatera bio veći!
Toliko za sada. Napisaću i pismo igračima „Metalca“, da ne budu neraspoloženi zbog vašeg rasizma, znam iz ličnog iskustva koliko je teško steći samopouzdanje, a koliko je lako izgubiti ga, citiraću im Ezru Paunda, iako je potonji mislio prevashodno na književne kritičare i pisce: „Nemojte previše uzimati k srcu mišljenje ljudi koji sami nisu ništa značajno stvorili.“
