Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Upisivanjem u jaslice ili obdanište roditelji svoju decu prvi put „ubacuju u sistem“. Svako sebi tom prilikom postavlja pitanja: Kako će predškolska institucija uticati na njegovo dete/decu, kako se zapravo sprovodi proces socijalizacije, čemu ih tamo uče, da li su to iste vrednosti kojima ih učimo kod kuće, na koji način ih vrtići „pripremaju za život“? I nijednom roditelju nije svejedno kada vidi kako mu se deca menjaju pod tuđim uticajem.
U beogradskom vrtiću „Terazije“ odlučili su da odmalena kod dece razvijaju i društvenu svest i saosećajnost za one kojima nije tako dobro. I to na način na koji deca najbolje shvataju: praktičnim radom. Tako deca već devet godina pred Uskrs u okviru humanitarne akcije prave raznorazne šarene stvarčice od papira i kartona pa ih za štandom postavljenim ispred vrtića na adresi Kralja Milana 4 prodaju prolaznicima. Vaspitačice deci objašnjavaju da se prikupljeni novac daje onima kojima je potrebna pomoć, a dečica s puno entuzijazma učestvuju u igri, odgovaraju zainteresovanima na pitanja i kažu im koliko šta košta.
„Svake godine prikupljamo sredstva za nešto drugo“, objašnjava rukovodilac „Terazija“ Olivera Marković. Jednom je to bilo za Hilandar, drugi put za neka prihvatlišta za nezbrinutu decu, treći put opet za dečka Ognjena Pavlovića, kome je bila potrebna pomoć da se opremi za polazak u školu. Naravno da su sredstva koje vrtić uspe da prikupi simbolična, ali akcije u kojima na prometnoj ulici učestvuju „ah, tako slatka dečica“ podsticale su i druge da pomognu.
Ove godine novac se prikuplja za 28-godišnju Aleksandru Mitrović, kojoj je neophodna transplatacija bubrega. Bubreg koji joj je donirao otac njen organizam je odbacio. Operacija kojom se neutrališu antitela u Srbiji ne može da se izvede, a u inostranstvu košta najmanje 100.000 evra. Zbog, kako kažu, neadekvatne terapije Aleksandra ima i oštećen sluh. I pored toga je učestvovala u emisiji „Plesom do snova“ ne bi li došla do dela novca za operaciju. Do sada su njeni roditelji uspeli da prikupe oko 20.000 evra.
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
