foto: jovan erakovićZa razliku od naših krajeva, gde se bicikl uglavnom koristi za rekreaciju ili kao nužno prevozno sredstvo, u zemljama Zapadne Evrope je veliki broj onih koji provode odmor putujući na dva točka. Dunavska biciklistička ruta, čiji jedan deo prolazi i kroz Srbiju, jedan je od najpopularnijih biciklističkih pravaca u Evropi.
Cikloturistima su neophodni siguran i miran put, dobra mapa i dobar sistem označavanja. Putnici na dva točka koji prate tok Dunava kroz Srbiju koriste komplet karata pod nazivom Dunavska biciklistička ruta, sastavljen od osam odvojenih delova, koji detaljno prikazuju dunavski region od Budimpešte do Crnog mora. Na tim kartama su označena sva značajna mesta koja bi mogla biti od koristi onima koji će putovati biciklom – sve bitne raskrsnice, servisi za bicikle, mesta za prenoćište, restorani, mesta sa lepim pogledom. Karte sadrže glavne rute koje vode najlepšim i najmirnijim putevima uz obalu (bez obzira na to da li su asfaltirani ili ne), alternativne rute (detur), uvek po asfaltnim putevima, i preporučene lokalne vožnje koje cikloturistu raspoloženog za otkrivanje novog vode kroz lepe pejzaže ili na zanimljiva mesta izvan same rute.
Karte za deo Dunavske rute kroz Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku i Rumuniju rezultat su međunarodnog projekta sprovedenog od strane Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GTZ). Dunavsku rutu kroz Srbiju istražili su i trasirali Nebojša Matijašević iz beogradske centrale GTZ-a, glavni menadžer projekta za Srbiju, i Jovan Eraković Jone iz udruženja Ciklonaut, strasni cikloturista, koji je na biciklu stigao u sve uglove naše zemlje, ali i do Anadolije, Himalaja, Mongolije. Karte su urađene za rekordna tri meseca u beogradskom uredu nemačke kartografske kuće „Huber“, a rezultat su u Nemačkoj ocenili kao izvanredan. Detaljan veb vodič se može videti na veb adresama www.Danube–info.org i www.ciklonaut.com.
(Kraj feljtona)
Prvo kolo ABA lige nije odigrano, a sada je pod znakom pitanja i drugo. Spor između čelnika lige i sudija oko naknada i dalje traje. Mogli bi da se nađu na 700 evra po utakmici
Grci više ne moraju da se zadovoljavaju samo sećanjem na evropsku titulu iz 2004. Sistemski rad Saveza, ulaganja klubova i generacija novih fudbalera sada daju rezultate. Uz Ivana Jovanovića na klupi, srpski treneri i fudbaleri imaju važnu ulogu u preporodu grčkog fudbala
Film Wyznanie Vaclava Marhoula je o staljinističkim progonima, i to nije bio razlog što ga je češki reditelj Vaclav Marhoul snimao u tajnosti. A šta jeste bio, saznalo se ovih dana, pred Filmski festival u Varšavi
Žene danas mogu i imaju pravo da budu i Marte i Marije. I konzervativne i progresivne istovremeno. I stručnjakinje, akademkinje, umetnice i supruge i majke. Ali – moraju li? Mogu li, jednostavno, da – izaberu? Setimo se Glorije Stajnem, ikone feminizma
Paskvale Frizenda je jedan od najpoštovanijih crtača italijanske škole stripa novije generacije. Nedavno je objavljen portfolio njegovih radova, što je uglavnom rezervisano za velikane
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
