Srpski vazduhoplovci već u Evropi

Evropska unija i Srbija potpisale su 9. juna 2006. u Briselu multilateralni sporazum o zajedničkom evropskom vazdušnom prostoru (ECAA), odnosno „otvorenom nebu“, a krajem prošle godine naš parlament je konačno ratifikovao ovaj sporazum. Ciljevi sporazuma su da se spreči diskriminacija, slobodan pristup tržištu, slobodno osnivanje preduzeća, konkurencija pod jednakim uslovima, zajednička pravila o sigurnosti i bezbednosti, usklađeno upravljanje vazdušnim saobraćajem, rešavanje socijalnih pitanja i zaštita životne sredine. Zajedničko nebo daće podstrek bržem ulasku Srbije u Evropsku uniju.

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić podsetio je da se ove godine navršava sto godina od prvog javnog leta u Srbiji, a vek srpske avijacije obeležavamo najvećim napretkom srpskog vazduhoplovstva u prethodnih 40 godina.

„Ovo potvrđuje izveštaj o napretku u procesu evropskih integracija koji prepoznaje napore vazduhoplovnih vlasti da dovedu ovu oblast do najvišeg nivoa. Vodeći se željom da srpsko nebo pridružimo EU nekoliko ključnih stvari smo postigli u prethodnom periodu. Usvojili smo generalni master plan o saobraćaju u dogovoru sa EU, koji ima cilj da doprinese boljoj i savremenijoj saobraćajnoj mreži u Srbiji. Takva mreža aerodromske infrastrukture treba da poboljša kvalitet saobraćajne privrede, omogući upravljanje razvojem Srbije, poveća trgovinsku razmenu i doprinese poboljšanju odnosa sa susednim zemljama. Doneli smo moderan i efikasan zakon o vazdušnom saobraćaju koji predstavlja osnov za uvođenje i primenu standarda EU, ali i ostalih svetskih standarda i preporučene prakse.

U toku je sprovođenje projekta za sveobuhvatnu modernizaciju sistema za upravljanje vazdušnim saobraćajem koja će omogućiti maksimalnu bezbednost i najsavremeniji pristup pružanju usluga u vazdušnom saobraćaju. Nedavno smo otvorili novu zgradu oblasne kontrole letenja u Beogradu, koja će omogućiti implementaciju najnovijih tehnoloških sistema na svetu. Iako je sporazum otvorenog neba nad Srbijom jedna od najznačajnijih stvari koju smo postigli u vazdušnom saobraćaju, moj utisak je da je najveći napredak Ministarstva za infrastrukturu i Vlade Srbije stvaranje jedinstva između vazduhoplovnih institucija. Sve smo postigli zahvaljujući saradnji Ministarstva sa Direktoratom civilnog vazduhoplovstva, Agencijom za kontrolu letenja, JAT ervejzom, Jat tehnikom, Aerodromom ‘Nikola Tesla’“.

Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, ocenio je da direktnih letova za Beograd nema dovoljno, njihov broj je daleko ispod onog što je glavnom gradu Srbije potrebno.

„S napretkom u evropskim integracijama javiće se potreba i za više direktnih letova. Jat mora da nađe strateškog partnera, ne samo zbog trenutne situacije već i zbog svoje budućnosti i razvoja šire ekonomije u Srbiji. Evropska komisija je objavila izveštaj o napretku zemalja koje su na putu ka članstvu u EU. Srbiji je u vezi sa vazdušnim saobraćajem priznat vidan napredak. Vazdušni prostor i tržište Srbije su otvoreni za nove operatere. Zakon o civilnom vazduhoplovstvu koji implementira prvu fazu ECAA je usvojen i time rešava mnoga pitanja na području bezbednosti. Pohvaljeno je stvaranje funkcionalnog bloka vazdušnog prostora sa Crnom Gorom, ali to nije dovoljno. Važno je da ispunjavanjem odredbi vazdušni saobraćaj u Srbiji uzme maha. Novi zakon predstavlja odlučujući korak ka liberalizaciji civilnog vazduhoplovstva i primeni ECAA sporazuma. To je bilo potrebno i u Sloveniji i u većini članica EU, ali biće potrebno da se zakon dodatno ispravi, jer ovo je priča koja se nikada ne završava. Srbiju čeka dug put i u ovim reformama nema mesta preuranjenom zadovoljstvu zbog obavljenog posla. Već sutra standardi mogu biti ponovo unapređeni.“

Reforma vazdušnog transporta je ključni deo integracije Srbije u EU, istakao je Adrijano Martins, zamenik šefa delegacije EU u Srbiji.

„Pre dva dana Evropska komisija usvojila je godišnji izveštaj o proširenju koji uključuje i izveštaj o napretku Srbije, u kome je ocenjeno da je vazdušni saobraćaj zabeležio značajan napredak u poslednjih 12 meseci. Ljudi bi trebalo da putuju bezbedno, bez odlaganja i po pristupačnim cenama. To je i konačni cilj programa „otvoreno nebo“ i ECAA sporazuma između EU i Zapadnog Balkana. Koliko je avionski transport bitan za građane, govori podatak da je u 2008. prevezeno 800 miliona građana EU. Vazdušni transport je takođe važan kao izvor zapošljavanja u Uniji. Uključujući indirektno vezane poslove, ovaj sektor zapošljava 3,5 miliona ljudi, a u 2008. prihodi avio-kompanija i aerodroma iznosili su 135 miliona evra. Ovi brojevi će se udvostručiti do 2020. godine. Saobraćaj između EU i Zapadnog Balkana takođe je zabeležio značajan rast od 150 odsto od 2001. godine. Prognoze predviđaju rast vazdušnog saobraćaja u regionu za više od šest odsto godišnje u narednim godinama. Evropska komisija pozdravlja otvaranje tržišta koje je sprovela Srbija. Posebno dobar napredak predstavlja novi zakon o vazdušnom saobraćaju, kao i brojnim propisima, pre svega u vezi sa bezbednošću i sigurnošću.“

Miodrag Miljković, državni sekretar Ministarstva za infrastrukturu, istakao je da otvaranje neba za Srbiju ima veliki značaj, jer se time ispunjava uslov za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.

„Time se uvode standardi i propisi EU, kao i međunarodna praksa i kroz liberalizaciju tržišta građanima se omogućavaju niže cene karata i veći izbor avio-kompanija. Srbija već drugu godinu na administrativnom nivou primenjuje multilateralni sporazum o uspostavljanju zajedničkog evropskog vazdušnog područja. Pozitivni efekti otvaranja neba su dolazak niskobudžetnih kompanija, smanjenje cene usluga i poboljšanje njegovog kvaliteta. Tu je i povećanje broja putnika, broja letova na aerodromima i povećanje broja preleta u vazdušnom prostoru. Takođe, očekuju se nove investicije i razvoj vazduhoplovne industrije, kao i uobličavanje srpskih privrednih subjekata da posluju po tržišnim principima. Sistemi upravljanja vazdušnim saobraćajem će jačati.“

foto: vreme

Nebojša Starčević, direktor Direktorata civilnog vazduhoplovstva, istakao je pozitivne i negativne strane primene ECAA sporazuma:

„ECAA ima politički značaj za Srbiju, jer se opredelila za evropske integracije, a ECAA je jedan korak bliže tome. Značaj je ekonomski i industrijsko-razvojni. Dolaskom novih kompanija i novih putnika razvijaju se ketering, tehnika, restorani, hotelijerstvo. Negativni elementi ECAA za Srbiju su ograničavanje zakonodavnih aktivnosti. Kada pravite zakone, u startu ste ograničeni međunarodnim sporazumom koji ima veću pravnu snagu od nacionalnog zakona. Drugi minus je ograničenost u pravljenju bilateralnih sporazuma sa trećim zemljama poput Rusije ili arapskih zemalja. Treći nedostatak je gubitak koji doživljava nacionalni avio-prevoznik. Jat je nacionalna avio-kompanija i svaki gubitak koji oni naprave je i gubitak Republike Srbije. Za putnike ECAA ima samo pozitivne efekte, jer povećava ponudu, donosi više destinacija, niže cene i veću bezbednost.“

Od sporazuma o otvorenom nebu najviše koristi imali su putnici, slaže se i Velimir Radosavljavić, direktor Aerodroma „Nikola Tesla“.

„Ovo je godina oporavka vazdušnog saobraćaja u Evropi. Prosečan porast ove godine iznosi pet do šest odsto. Ostali aerodromi u okruženju koji konkurišu beogradskom poslovali su oko pozitivne nule. Ove godine smo imali dve državne kompanije koje su saobraćale sa Aerodroma „Nikola Tesla“. Jat ervejz, bez obzira na sve teškoće, značajno je povećao broj putnika u redovnom saobraćaju, a nakon nekoliko godina Aviogeneks je prevezao blizu 80.000 putnika u čarter saobraćaju. U narednoj godini beogradski aerodrom će proširiti pristanišnu zgradu, tzv. tranzit zonu, i omogućiti putnicima veći komfor. Takođe će biti proširena platforma C aerodroma, betoniraće se prostor veličine dva fudbalska igrališta, omogućiće se parkiranje većeg broja aviona, a C platforma će se rasteretiti za moguće interkontinentalne letove. Imamo stalno komunikaciju sa avio-kompanijama i aerodromima. Trenutno smo procenili da je najveći potencijal u liniji Beograd–Split i direktoru splitskog aerodroma uputili smo pismo sa željom da o tome razgovaramo.“

Par Erikson, zamenik generalnog direktora švedske kompanije LFV aviešen konsalting, koja u ime Evropske komisije radi na harmonizaciji propisa u Srbiji, opisao je dešavanja u švedskom avio-saobraćaju poslednjih desetak godina.

„Pre mnogo vremena imali smo švedsko telo koje je obuhvatalo regulaciju, pružanje usluga, državne aerodrome i kontrolu vazdušnog saobraćaja. Kasnije je razdvojena regulacija od pružanja usluga i ustanovljene su dve nezavisne ustanove saobraćajne vlasti. U poslednje vreme svi oblici transporta ujedinjeni su u jedno državno regulatorno telo. Ono reguliše avio-saobraćaj, puteve, prugu, pa čak i more. Na strani pružanja usluga postoji državna kompanija koja radi na državnim aerodromima. Pre 20 godina tržište domaćih letova je otvoreno za konkurenciju. Na međunarodnim letovima stvari su malo komplikovanije zbog postojanja kompanije SAS koja je u vlasništvu tri države: Švedske, Danske i Norveške.

Poenta je da su promene ključna stvar i morate biti spremni da se prilagođavate. Izazovi su na nebu, ali i na zemlji, da se unapređuju usluge kako bi se zadovoljile potrebe avio-prevoznika. Važan faktor reformi je odvajanje političkog uticaja od profesionalnog posla.“

Branko Lučovnik, tim lider LFV aviešen konsalting, ocenio je da je moguće da Srbija uđe u EU pre nego što projekat otvorenog neba bude doveden do kraja, kao što se to desilo sa 12 zemalja koje su posle 2000. ušle u Evropsku Uniju.

„Za taj projekat je izdvojeno 1,7 miliona evra, a još 300.000 evra je potrošeno za bezbedonosnu opremu aerodroma u Nišu i Beogradu. Radimo na sigurnosti, bezbednosti, kontroli letenja, regulativi i aerodromima. Najvažniji partneri su nam Direktorat i Ministarstvo infrastrukture. Radimo na seminarima, treninzima, konsaltingu i izradi dokumenata. Imamo još šest meseci do kraja projekta. Pomogli smo kod otvaranja neba i zakona, ali bez rada vazduhoplovnih vlasti, Srbija nikada dovde ne bi došla.“

Izvršni direktor Centra oblasne kontrole leta Beograd Bruno Genal, napomenuo je da novi zakon o vazdušnom saobraćaju obezbeđuje Agenciji za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore, kao pružaocu usluga vazdušne plovidbe, pre svega poslovanje u skladu sa međunarodnim propisima i standardima i predstavlja korak ka usklađivanju sa zakonodavstvom EU.

„U oblasti bezbednosti vazduhoplovstva zakon je omogućio usklađivanje sa standardima i preporučenom praksom međunarodne asocijacije civilnog vazduhoplovstva, regulativom jedinstvenog evropskog neba i zahtevima evropske agencije za bezbednost vazduhoplovstva. Strategiju bezbednosti vazduhoplovstva donosi vlada na predlog nadležnog ministra. Ovakvom podelom nadležnosti, oblast bezbednosti je uređena i usklađena sa međunarodnim propisima. U Zakonu o vazdušnom saobraćaju ugrađena je obavezna sertifikacija u skladu sa regulativom jedinstvenog evropskog neba, kao i kontinuiran nadzor u cilju obezbeđenja visokog kvaliteta i standardizacije te usluge. Nosilac sertifikata, Agencija za kontrolu letenja, prepoznat je u celoj Evropi, što nam omogućava pružanje usluga i van granica matične države. Kod organizacije vazdušnog prostora postoje dva koncepta. Prvi je koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora, a drugi je reorganizacija vazdušnog prostora u funkcionalne blokove. Agencija za kontrolu letenja već pruža usluge vazdušne plovidbe u Srbiji, Crnoj Gori i 55 odsto gornjeg vazdušnog prostora Bosne i Hercegovine.“

Nenad Vojnović, direktor Direkcije za pravne poslove Jat ervejza, istakao je da je problem sa sporazumom „otvorenog neba“ što još nije stupio na snagu, pa se domaći nacionalni prevoznik nalazi u podređenom položaju u odnosu na evropske.

„Postoji još jedan značajan propis koji reguliše vazdušni saobraćaj, a to je propis EU, uredba 1008, koja je već liberalizovala tržište, ali samo na teritoriji Unije. Sada imamo situaciju da će Srbija primenjivati ‘otvoreno nebo’, ali Jat ne može da organizuje let između Minhena i Štutgarta. Nadamo se da će postupci naše države uticati i na druge zemlje potpisnice konvencije da i one počnu da primenjuju propise, pa će Jat ervejz uskoro imati mogućnosti otvaranja tržišta.

U svim državama postoje i nacionalni avio-prevoznici i niskotarifne kompanije i nisu jedni drugima prava konkurencija. Niskotarifne kompanije uglavnom razvijaju turizam, a nacionalni avio-prevoznici sve ostale grane. Da bi putnik leteo po ceni koju oglašavaju niskotarifne kompanije, mora da rezerviše kartu i po nekoliko meseci unapred. S druge strane, razlika je da li ćete u podne sleteti na aerodrom Hitrou ili u pola noći na aerodrom Luton, 60 kilometara od Londona, pa da platite i prevoz, a uz cenu karte niskotarifne kompanije morate da platite i svaki kilogram prtljaga, ketering, a u nekim slučajevima čak i korišćenje toaleta. Niskotarifne kompanije neće ugroziti poslovanje Jat ervejza.“

Dragan Bugarinović, direktor Aerodroma „Konstantin Veliki“ iz Niša kazao je da lokacija ovog aerodroma ima potencijal zbog blizine Koridoru 10.

„Niški aerodrom daje niske cene aerodromskih usluga i kratko vreme rotacije, koje doprinosi smanjenju kašnjenja. Opslužno područje aerodroma ima dva miliona stanovnika, sa tendencijom širenja. Putnički potencijal aerodroma predstavlja srpska dijaspora. Međutim, iz Niša nedeljno za Austriju i Nemačku polazi više od 70 autobusa. Iz Centralne Srbije potiče 83 odsto emigranata iz Srbije, a iz opslužnog područja Niša 38 odsto ukupnih iseljenika. Potencijal je i turizam, ali nažalost, nije se daleko odmaklo u realizaciji potencijala. Treća prednost koja trenutno nije značajna, ali je budućnost, jeste to što je Niš centar industrije jugoistočne Srbije sa već prisutnim kompanijama. U momentu liberalizacije tržišta, mnogi aerodromi u Evropi su beležili značajan rast putnika, ali to je vezano i za velika ulaganja u infrastrukturu i njihovo osavremenjavanje. To je pratio dolazak jedne avio-kompanije koja je razrađivala saobraćaj sa tih aerodroma.