Tranzicione muke »Pančevca«

List „Pančevac“ je institucija srpskog novinarstva. Regionalni list Pančeva osnovan je 1869. godine. Zanimljiv je i podatak da „Pančevac“ nije samo list sa tradicijom već i visokotiražni nedeljnik. Redakcija se sa puno prava ovim ponosi i zato na naslovnoj strani svakog broja objavljuje u koliko je primeraka štampan, a broj trenutno prelazi 13.000. „Pančevac“ ima format sličan „Politici“, njegov oglasni deo ne zaostaje mnogo za onim u našem najstarijem dnevnom listu, a slično je i sa čituljama. Pominjanje čitulja može izgledati morbidno, ali oni koji se razumeju u medije znaju da su čitulje dokaz čitanosti nekog lista, kao i da one predstavljaju značajan izvor prihoda. Po svemu navedenom, „Pančevcu“ većina regionalnih listova u Srbiji može da zavidi jer ima tradiciju, tiraž i prihode.

Zbog svega toga je redakcija „Pančevca“ bila zaprepašćena kada je saznala da je račun lista blokiran. Kada se vest o tome proširila Pančevom, građane su zanimale dve stvari: kako se moglo dogoditi da račun „Pančevca“ bude blokiran i da li će se u petak novi broj pojaviti na kioscima. „Pančevac“ se ipak pojavio na kioscima i to zahvaljujući štampariji „Politike“, koja je pristala da odštampa list.

Privatizacija „Pančevca“ 2008. godine bila je vest koja se pojavila i u nacionalnim medijima jer je list prodat za fantastičnu sumu od dva i po miliona evra iako je njegov osnovni kapital bio neznatan budući da redakcija nije imala ni svoje prostorije, već je radila u iznajmljenim. List je kupio konzorcijum fizičkih lica koje je predstavljala Cvijeta Đorđević. Posle dve godine, Agencija za privatizaciju raskinula je ugovor o privatizaciji jer je bila uplaćena samo prva rata od 300.000 evra.

Posle raskida ugovora o privatizaciji, za privremenog zastupnika državnog kapitala postavljen je Aleksandar Vučković, koji je trenutno i direktor „Pančevca“. Pošto je prekontrolisao rad firme, on je zbog nepravilnosti u radu podneo krivične prijave protiv odgovornih lica u periodu dok je „Pančevac“ bio privatno preduzeće.

„Zaključeno je više štetnih ugovora po list. Prostor koji je iznajmljen za potrebe redakcije, koja broji 15 novinara, imao je površinu od čak 290 kvadratnih metara, a pripadao je AD Tamišu, koji je u vlasništvu porodice Cvijete Đorđević. Zakupnina je plaćena avansno u iznosu od oko 50.000 evra, ali je potom naknadnim ugovorom cena zakupnine povećana. Knjigovodstvo je vođeno na takav način da su neka naša potraživanja zastarela. Predsednik Upravnog odbora tražio je da neke firme ne plate ono što nam duguju, a u pitanju su milioni dinara. Za redizajn lista, koji se sveo na promenu fonta, plaćena je tolika suma da je to proglašeno za poslovnu tajnu, a za uplaćeni novac nismo dobili ni povratnu fakturu jer se ta firma u međuvremenu ugasila. Advokat koji je savetovao firmu, a koga niko nikada nije video u redakciji, naplatio je za svoje usluge milion dinara, ali se iz njegove profakture ne vidi šta je tačno uradio za firmu. Potpisan je i ugovor o solidarnom jemstvu „Pančevca“ za preduzeće koje je u vlasništvu porodice Đorđević na kredit od 700.000 evra. Ugovor je bio zaključen kod Banke Inteza, ali je posle raskida privatizacije to jemstvo raskinuto i porodica Đorđević je platila dug banci“, kaže Aleksandar Vučković.

U trenutku raskida privatizacije „Pančevac“ je dugovao 15 miliona dinara, ali su ta dugovanja svedena na pet miliona dinara. Onda se ispostavilo da postoje dugovi za koje niko nije znao. Aleksandar Vučković objašnjava: „Račun ‘Pančevca’ je blokirala Erste banka na osnovu toga što je list, u vreme dok je pripadao Đorđevićima, bio solidaran jemac za kredit koji je podigao AD Tamiš, koji, kao što sam već rekao, pripada Đorđevićima. Mi smo sada opterećeni dugom od milion i dvesta hiljada evra za koji niko nije znao jer taj kredit nije bio registrovan u Kreditnom birou kao što je to bio slučaj sa onim kod Banke Inteza. Direktor Erste banke Milan Zenović mi je rekao da je prijava o ovom kreditu trebalo da bude upućena Kreditnom birou, ali se ona zagubila iz tehničkih razloga. Zatražio sam da nam pošalje dokaz da je Erste banka imala nameru da uputi prijavu Kreditnom birou, ali on to nije bio spreman da učini“.

Vučković je o svemu obavestio policiju i tužilaštvo, ali i Agenciju za privatizaciju. Prema njegovim rečima, pravna služba Agencije za privatizaciju smatra da je ugovor o jemstvu ništavan jer ne postoji odluka Upravnog odbora i Skupštine akcionara o jemstvu, a ona je u ovakvom slučaju neophodna jer iznos jemstva višestruko prevazilazi osnovni kapital „Pančevca“. Pokrenut je i postupak za poništavanje ugovora o jemstvu kod Privrednog suda u Novom Sadu.

Menice za ovaj kredit potpisao je Zoran Spremo, novinar „Pančevca“, koji je, u vreme dok je list pripadao Đorđevićima, bio direktor preduzeća. Vučković je suspendovao Sprema, a prema njegovim rečima Spremo mu je kazao da se ne seća da je potpisao te menice. Pozvali smo Zorana Sprema, ali on nije želeo da nam da izjavu o svemu ovome.

Vest o blokadi računa „Pančevca“ postala je udarna tema u gradu na Tamišu. U zaključku koji su jednoglasno doneli svi gradski odbornici, konstatovano je da je potrebno hitno rešavanje problema u kojima se list našao i da u slučaju da se blokada računa nastavi postoji mogućnost da list bude ugašen, iako je „od izuzetnog značaja ne samo za grad Pančevo“.

U trenutku pisanja ovog teksta (utorak), račun „Pančevca“ je bio deblokiran.

Prema rečima Aleksandra Vučkovića, Erste banka je deblokirala račun sa objašnjenjem da je dobila dokumente koji su je uverili da će kredit biti vraćen i zato smatra da nema potrebe da više blokira račun lista.

Građani Pančeva misle da bi u pitanju moglo biti i nešto drugo. Naime, pošto su događanja oko „Pančevca“ postala predmet razgovora u celom gradu, bilo je onih koji su se zapitali da li se može verovati banci kojoj se dogodi da Kreditnom birou ne prijavi kredit od milion i dvesta hiljada evra. Deblokadu računa oni objašnjavaju time da bi nepojavljivanje „Pančevca“ na kioscima izazvalo toliki skandal da bi i ugled Erste banke bio ugrožen.

Aleksandar Vučković nam je rekao da su ga posle deblokade računa posetili i predstavnici AD Tamiša i rekli mu da će listu biti vraćen novac koji mu je skinut sa računa tokom blokade.

U ovom trenutku opstanak „Pančevca“ nije ugrožen, ali Vučković smatra da je njegova budućnost i dalje neizvesna. „Jedna privatizacija je raskinuta, ali list mora da bude privatizovan jer zakon to nalaže. Ukoliko se već jednom dogodilo da je list bio opterećen jemstvom za koje niko nije znao, niko ne može biti siguran da li postoji još neki kredit za koji smo mi jemci. Plašim se da niko ozbiljan više neće hteti da kupi ovaj list i izloži se riziku da kupi mačku u džaku.“

Ipak, postoji neko ko je zainteresovan za ovaj list, a to je Pančevo. Opštinski pravnici pokušavaju da nađu način koja bi omogućio da grad kupi ovaj list. Jedno od rešenja koje se pominje predstavlja i mogućnost da list kupi neko od javnih preduzeća. Grad je već jednom pokušao da kupi Staklaru, ali mu to nije pošlo za rukom. Pouka iz ovog neuspeha verovatno će doprineti da se u slučaju „Pančevca“ greška ne ponovi. Sve partije u Pančevu su saglasne da list treba da bude u gradskom vlasništvu, a pošto je uvek bio profitabilan, ne postoji opasnost da će završiti na gradskim jaslama. Cela afera oko „Pančevca“ pokazala je i da ga građani cene. Zbog toga, sve što se dogodilo „Pančevcu“ možda i ima svoju dobru stranu jer je mogućnost da ovaj list završi u pogrešnim rukama sada manja nego pre.