Koliko su studentima u Srbiji poznata njihova prava i na koji način mogu da ih zaštite i odbrane, vidi se po tome koliko se njih obraća za pomoć studentskom ombudsmanu. Zaštitnici studentskih prava kažu da im se javljaju samo najsmeliji, a da i oni to rade stidljivo i oprezno. Prava studenata predstavljaju posebnu vrstu prava. Najvažnija među njima utvrđena su Zakonom o visokom obrazovanju. To su pravo na upis, kvalitetno školovanje i objektivno ocenjivanje, blagovremeno i tačno informisanje o svim pitanjima koja se odnose na studije, aktivno učestvovanje u donošenju odluka, različitost i zaštitu od diskriminacije, samoorganizovanje i izražavanje sopstvenog mišljenja, povlastice koje su studentu zagarantovane njegovim statusom, podjednako kvalitetne uslove studija za sve studente, obrazovanje na jezicima nacionalnih manjina, to da bira i da bude biran u studentski parlament i druge organe univerziteta i fakulteta.
Od izuzetnog značaja je korektan i profesionalan odnos nastavnika i saradnika prema studentima u toku nastavnog procesa, prilikom provere znanja i ocenjivanja.
Studenti moraju biti zaštićeni od diskriminacije prema bilo kojem osnovu kao što su pol, rasa, seksualna orijentacija, bračni status, boja kože, vera, jezik, političko ili drugo mišljenje, nacionalno, etničko ili socijalno poreklo, povezanost sa nekom nacionalnom zajednicom, status stečen rođenjem, postojanje senzornog ili motornog hendikepa ili imovinsko stanje. Studentima sa posebnim potrebama treba obezbediti adekvatne uslove za studiranje. Potrebno je obezbediti slobodu govora, organizacije i okupljanja studenata, u skladu sa zakonom.
Krajem prošle godine, ombudsman Univerziteta u Beogradu profesor Branko Rakić završio je Nacrt povelje prava i obaveza studenata Univerziteta u Beogradu i uskoro će biti objavljen za javnu raspravu. Posle javne rasprave trebalo bi da povelju usvoji Savet Univerziteta u Beogradu. Ovakvi dokumenti skoro da i ne postoje na univerzitetima u Evropi, a i van Evrope su retkost, sa izuzetkom Kanade. Institucija univerzitetskog ombudsmana je inače potpuno nova za Srbiju. Rakić je izabran na ovo mesto u aprilu 2009. godine, a kako se vidi iz njegovih izjava za medije, dosadašnji rad se uglavnom svodio na stvaranje uslova da bi uopšte mogao da radi. Njegov posao je da konstatuje da li postoji kršenje nekog prava, a onda da utiče da se taj problem prevaziđe.
Iako Nacrt povelje još nije dostupan javnosti, za sada je poznato da u njemu piše da su studenti buduća intelektualna elita Srbije i da se u odnosu sa njima ne sme polaziti od pretpostavljenih negativnih svojstava kao što su lenjost, neznanje, nepoštenje, sklonost ka pribegavanju nedozvoljenim sredstvima i slično, već upravo suprotno. Istovremeno, pravo na ravnopravan tretman studente ne oslobađa dužnosti poštovanja starijeg, poštovanja nastavnika i saradnika i poštovanja tuđeg zvanja i službenog položaja. Znatan deo povelje posvećen je pravu studenata na kvalitetno i zdravo obrazovanje, što znači da obrazovni proces mora da bude usmeren u pravcu otkrivanja, podsticanja i razvijanja potencijala studenata. Nastavnici i saradnici su dužni da podstiču izgradnju i izražavanje mišljenja i stavova studenata, a student ne sme da trpi štetne posledice zbog izražavanja mišljenja ili stavova sa kojima nastavnik ili saradnik nije saglasan. Neuspeh u studiranju ne sme se tretirati samo kao neuspeh studenta, već kao zajednički neuspeh i studenta i nastavnika i saradnika koji su sa studentom radili na predmetima o kojima je reč i koji su ga ocenjivali. Ponovljeni neuspeh studenta pri ocenjivanju znači i obavezu profesora da pomogne tom akademcu tako što će mu posvetiti dodatnu pažnju.
Osim što će se naći među malobrojnim zemljama koje imaju Povelju o pravima studenata, Srbija je među prvima u regionu uvela i instituciju studentskog ombudsmana. Ova institucija postoji na Univerzitetu u Novom Sadu još od 2006. godine, kada je ustanovljena na inicijativu Saveza studenata Univerziteta u Novom Sadu, koji je okupio tim studenata Pravnog fakulteta.