Visok nivo nepismenih, 730.000 nezaposlenih, oko 40 odsto nezaposlenih su nekvalifikovani ili polukvalifikovani, 24 odsto punoletnih građana završilo je samo osnovnu školu, a 16 odsto nije završilo ni osam razreda osnovne škole, zatim (još) neusvojen zakon za obrazovanje odraslih koji se najavljuje godinama – tako zvuči tamna strana obrazovanja i (ne)zapošljivosti u Srbiji.
Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije u procesu evrointegracija za prošlu godinu navela kao problem razliku između ponude i potražnje za kvalifikovanom radnom snagom na tržištu, što predstavlja kočnicu razvoju privrede i dolasku direktnih, stranih investicija.
Obrazovanje odraslih predstavlja jedan od načina da se pristupi problemu. U tekstu „Strateški pravci razvoja obrazovanja odraslih“, koji su 2001. napisali članovi Komisije za obrazovanje odraslih i doživotno obrazovanje, ističe se da ono predstavlja uslov opstanka i razvoja modernih društava, u čemu je Vlada Srbije imala zastoj. Naime, 2006. usvojena je Strategija za obrazovanje odraslih, ali se sa Zakonom kasni. (Većina država regiona usvojila je pomenuti Zakon.) U Strategiji se navodi da je jedan od ključnih problema nedostatak sistemskog pristupa u razvoju obrazovanja odraslih (strategija, legislativa, institucije, kadrovi i finansijska sredstva).
U javnosti se često prenebregavaju ekonomska i društvena komponenta ovog problema, a učenje u odraslom dobu tretira se kao lični interes i ambicija.
U Srbiji je, kako su istakli u pomenutom tekstu, sedamdesetih godina delovalo nekoliko desetina škola za osnovno obrazovanje odraslih. Pre nešto više od dve decenije u Jugoslaviji je postojalo 200 institucija kao što su radnički, otvoreni univerziteti. Danas ih je znatno manje. Početkom dvadesetog veka (2001. godine) škola za osnovno obrazovanje odraslih bilo je samo 19 i njih su uglavnom pohađali adolescenti sa teškoćama u učenju i ponašanju. I neformalni sektor obrazovanja koji obuhvata obučavanje za određene veštine (kao što je korišćenje kompjutera), kurseve krojenja ili stranih jezika nije standardizovan i uglavnom je „van države“. U Italiji, na primer, ljudi dobijaju od države vaučer i biraju program koji će pohađati besplatno.
Konferencija UNESCO-a je 1976. godine koncept obrazovanja definisala tako da uključuje skup svih obrazovnih procesa, sadržaja, metoda, bez obzira na to da li neko nastavlja obrazovanje, menja oblast učenja koju je započeo, razvija svoje sposobnosti ili poboljšava različite tehničke i stručne kvalifikacije. Drugim rečima, svakome se pruža mogućnost da se, bez obzira na godine, obučava za nešto za šta ranije nije imao vremena ili da se usavršava u svojoj oblasti.
Obrazovanje odraslih uključuje sve oblike obrazovanja ljudi starijih od 15 godina.
ŠANSA ZA UKLJUČIVANJE: S obzirom na stanje u zemlji posebno raduje konkurs Ministarstva prosvete „Druga šansa“. Cilj projekta je da se uspostavi sistem za osnovnoškolsko obrazovanje odraslih koji su napustili školovanje. Oni će imati šansu da završe započeto, kao i da nastave dalje školovanje u srednjem obrazovanju. Oni koji završe sedmi i osmi razred pohađaće i stručnu obuku pa će na taj način steći sertifikat što otvara vrata eventualnom radnom mestu. Program će se sprovesti u 80 osnovnih škola u Srbiji i 75 srednjih stručnih škola. Predviđena je i obuka za nastavnike, kao i angažovanje 80 asistenata u programima za odrasle. Uključivanje škola počeće u martu ove godine. Školske 2011/2012. odrasli će ponovo sesti u klupe. Finansijska sredstva su obezbeđena kroz Instrument za pretpristupnu pomoć Evropske unije.
Evropska asocijacija za obrazovanje odraslih ima dva slogana „Nikada nije kasno za učenje“ i „Uvek je pravo vreme za učenje“. Pogotovo kada je ono nužda i način da se izađe iz začaranog kruga u kojem oni koji nemaju ne mogu da se zaposle jer nisu završili škole.