‘Načiii

‘Načiii je deformisano „znači“, koje zapravo ne znači ništa, a služi kao uzrečica u sve sažetijoj, sve šifrovanijoj i sve siromašnijoj verbalnoj komunikaciji Fejsbuk generacije. Nagoveštava i zaključak i pristanak i neslaganje i pretnju, i služi kao zvučna pauza, („dam im sečku“). Ta poštapalica je u svakodnevnom govoru malo manje rasprostranjena od „bre“ i „brate“, mada često ide u kombinaciji s njima. Sadržaj razgovora mogu razumeti samo oni koji u njemu učestvuju i retki od onih koji su dobro upućeni u njegov kontekst:

„‘Načiii, ljudi, šta se događa?“

„O’ladi!“

„Ma iskulirću, ali, sledi, ‘načiii, ‘hasta la vista, baby’“

„Opaa! ‘di me nađe, breee?!“

„Smaram, ‘načiii…“

„Jeael? Strašno…. ‘načiii, katastrofa…“

„Brateee, ‘načiii, ispoštuj me…“

„Do jaja!“

„‘Načiii, nije spornić?“

„Mis’im, ono, u principu, ‘načiii, može i tako, mada i ne mora…“

„‘Načiii, plakanje!“

„Ne znam š’a da ti kažem…“

„A buraz…“

„Mršte tamo! Ne može, ‘načiii, nekom samo krtina, nekom samo loj…“

„Bog te… Ne mogu, ‘načiii, da verujem.“

„‘Ajde, ćuti!“

„Haos… ‘načiii, vrh brate!“

„E pa sad!?“

„‘Načiii, strašno, u svakom slučaju…“

„‘Ćeš peške!?“

„Brate, kapiraš… Ubijaš me, ‘načiii, u pojam…“

„“Ma!““

„Čoveče! Bez-veze!“

„Ma daaaaj… Šab me gabri.“

„Konjino!“

„Naopako. Jeza. ‘Načiii, dža, ili bu?!“

Mislite da ovi o vladi pregovaraju na drugačiji način? U svakom slučaju ‘načiii je tu.

„Neophodne su ‘načiii, održive reforme za održivi razvoj. Dogovorena je, ‘načiii, rekonstrukcija Vlade Srbije koja će, ‘načiii, imati manje od 20 resora, ali će, ‘načiii, imati više od 20 članova… Potrebna je, ‘načiii, nova enerija i novi ljudi.“

Kod onih malo pretencioznijih, koji ponekad govore i za televiziju ‘načiii se završava još malo dužim „i“ – glasi ‘načiiii i upotrebljava se naročito blizu reči kojima se zamagluje značenje: „Radi stvaranja poduzetničke klime, ‘načiiii, neophodna je, ‘načiiii, fleksibilizacija radnog zakonodavstva i racionalizacija.“ (To jest lakše otpuštanje radnika i smanjivanja radničkih prava).

Ne verujete da i oni „na visini“ koriste uzrečice? Pa zar Karađorđu svaka druga reč nije bila „kojekude“, Milošu „po duši te“, a Pašiću „ovaj“?