foto: a. anđić
20 godina Tempusa
Predsednik Srbije Boris Tadić i evropski komesar za proširenje Štefan File istakli su u utorak u Beogradu na otvaranju konferencije o međunarodnoj saradnji u visokom obrazovanju da je ono ključno za sveukupan razvoj društva. „Najbrži i najlakši način da se smanje razlike u razvijenosti jeste investicija u obrazovanje“, rekao je Tadić na otvaranju skupa povodom 20 godina Tempus programa Evropske unije za saradnju u visokom obrazovanju. Tadić je rekao da se u „središtu razvoja civilizacije nalazi obrazovanje, a u središtu tog razvoja nalazi se nauka“ i istakao da je „obrazovanje suštinski najznačajniji resurs naše civilizacije“. File je rekao da je obrazovanje „ključni činilac za društveni i ekonomski razvoj“. On je kazao da je Tempus program jedinstven instrument razvoja i najstariji program EU za saradnju u obrazovanju, kao i da je fokusiran na dugoročni razvoj.
Novac za inkluziju
Školama u Srbiji u ponedeljak 28. marta uručena su sredstva za razvoj i primenu „inkluzivnog obrazovanja“, koncipiranog tako da se u školski program ravnopravno uključe i deca sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom. Predstavnici 151 osnovne i srednje škole potpisali su sa Ministarstvom prosvete i nauke ugovore o korišćenju sredstava od po 4000 evra za realizaciju „inkluzivnog“ obrazovanja. Inkluzivno obrazovanje je projekat koji je pokrenut kako bi se deca sa smetnjama u razvoju, sa invaliditetom i teškoćama u učenju ravnopravno uključila u obrazovni sistem. Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete i nauke Tinde Kovač-Cerović izrazila je nadu da će taj projekat biti proširen na čitavu Srbiju i da će omogućiti kvalitetnije i pristupačnije obrazovanje za svu decu.
Posao na Fejsbuku
Petoro studenata Računarskog fakulteta, Igor Kabiljo, Srećko Toroman, Relja Petrović, Maja Kabiljo i Slavko Fodor dobilo je ponude za programerski posao od društvene mreže Fejsbuk, javio je časopis „Mikro“. Neki od njih zaputiće se u Palo Alto, u blizini San Franciska, gde se nalazi sedište Fejsbuka, već za nekoliko meseci, dok druge posao čeka kada diplomiraju. Ovih petoro studenata i stipendista postizali su velike uspehe na međunarodnim takmičenjima od 2006. godine i uvek su bili među desetak najboljih. Igor Kabiljo, student doktorskih studija i saradnik u nastavi na Računarskom fakultetu, ističe da su presrećni što su dobili priliku da rade za Fejsbuk: „Ova kompanija u odnosu na broj korisnika ima malo programera i svaki od njih ima dosta uticaja. Očekujem da ćemo se svi vrlo brzo snaći i pokazati znanje i sposobnosti.“ Srećko Toroman je, osim posla u Fejsbuku, dobio i ponude iz kompanija Gugl i Majkrosoft. „Smatram da je Fejsbuk trenutno najpoželjnije mesto za rad programera, jer je u punom zamahu i još se razvija. Gugl je to bio pre nekoliko godina, nudio je dosta mogućnosti zaposlenima, a oni bi uglavnom radili neko vreme, dobijali određeni procenat od akcija kompanije, koje su prodavali i zarađivali milione. Sada Fejsbuk nudi sve te mogućnosti“, ističe Srećko Toroman. Studentkinja treće godine Maja Kabiljo pridružiće se svojim kolegama u Fejsbuku kad diplomira. „U početku je sve delovalo prilično neverovatno, zato što je Fejsbuk veliko ime, ali polako se privikavamo“, rekla je ona.
Biblioteka za doktorate
Naučnoistraživačka organizacija Centar za proučavanje religije i versku toleranciju iz Beograda, koja je prva u svetu izdala časopis posvećen politikologiji religije, pokrenula je 2011. godine naučnu biblioteku „Srpska politikologija religije“. Biblioteka ima za cilj da objavljuje doktorske, magistarske i specijalističke radove iz ove oblasti. Do sada su objavljene dve naučne monografije, Političke orijentacije u delima Nikolaja Velimirovića Ksenije Mrativnović i Albansko pitanje i religija Miroljuba Jevtića. U štampi su još monografije Violete Talović Islam kao izvor političke ideologije u Čečeniji, Dragane Anđelković Petrušić Srpska pravoslavna crkva i nosioci političke moći u Srbiji 1990–2006. godine i Biljane Ribić Položaj žena u normama hinduizma. Glavni i odgovorni urednik i pokretač biblioteke je dr Miroljub Jevtić, profesor politikologije religije na Fakultetu političkih nauka.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
