1. Molimo vas da navedete osnovne podatke o trenutnom stanju tržišta telekomunikacionih usluga u vašoj zemlji. Pokazatelji treba da budu izabrani tako da bude moguće predstavljanje srpskog tržišta na sličan način kao u redovnim izveštajima o sprovođenju regulatornog okvira EU za zemlje proširenja. Referentni datumi su 30. jun 2009. godine (za regulatorne podatke) ili kalendarska 2009. godina (za statističke podatke).
Posmatrano po broju korisnika, tržište telekomunikacija u Republici Srbiji raste za sve telekomunikacione usluge…
Uporedni prikaz broja pretplatnika telekomunikacionih usluga u poslednje tri godine. (Pogledati u Foto galeriju!)
2. Molimo vas da opišete postojeće tržište informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) navodeći osnovne podatke.
Na tržištu Republike Srbije pružaju se usluge fiksne telefonije, mobilne telefonije, interneta, distribucije medijskih sadržaja, VoIP usluge i usluge prenosa podataka. Prihodi od telekomunikacionih usluga su u 2009. procenjeni na 1,51 milijardu evra i učestvuju u društvenom bruto proizvodu sa oko 4,76 odsto. Prosečna godišnja stopa rasta prihoda sektora telekomunikacija u periodu od 2005 do 2009. je iznosila 13 odsto, čime se ovaj sektor svrstava među sektore sa najbržim rastom u privredi. Ukupne investicije u telekomunikacije u 2009. godini iznosile su oko 288 miliona evra…
Na telekomunikacionom tržištu Republike Srbije, u skladu sa Zakonom o telekomunikacijama („Službeni glasnik RS“, broj 44/03, 36/06 i 50/09-US), proglašena su dva operatora sa značajnim tržišnim udelom, i to 2006. Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbija a.d., za usluge javne fiksne telefonske mreže, i 2007. Serbia Broadband – Srpske kablovske mreže d.o.o., za uslugu distribucije radio i televizijskih programa preko kablovske distributivne mreže.
Saglasno članu 145. Zakona o elektronskim komunikacijama, do donošenja akata kojima se određuju relevantna tržišta, prethodnoj regulaciji podležu sledeća tržišta:
2) veleprodajno tržište originacije poziva u javnoj telefonskoj mreži;
3) veleprodajno tržište terminacije poziva u javnoj telefonskoj mreži;
4) veleprodajno tržište (fizičkog) pristupa elementima mreže i pripadajućim sredstvima (uključujući i deljeni i potpuni raščlanjeni pristup lokalnoj petlji);
5) veleprodajno tržište širokopojasnog pristupa;
6) veleprodajno tržište iznajmljenih linija;
7) veleprodajno tržište terminacije poziva u mobilnoj mreži (…)
19. U kojoj fazi je trenutno liberalizacija sektora? Molimo vas da za sve segmente tržišta (fiksnu telefoniju, mobilnu telefoniju, internet) navedete podatke o
a) infrastrukturi, uključujući sve „alternativne“ infrastrukture;
b) liberalizovanim uslugama.
a) Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. je do kraja 2009. bio jedini operator fiksne telefonije. RATEL je nakon sprovedenog postupka javnog nadmetanja kompaniji Telenor d.o.o. izdao licencu za javne fiksne telekomunikacione mreže i usluge za teritoriju Republike Srbije.
Takođe, u junu 2009, RATEL je izdao licence za javnu fiksnu bežičnu telekomunikacionu mrežu (FWA) u frekvencijskom opsegu 411,875-418,125/421,875-428,125 MHz i govorne usluge, prenos paketa podataka i istovremen prenos govora i podataka Preduzeću za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. i Orion telekomu d.o.o.
RATEL je izdao tri licence za javne mobilne telekomunikacione mreže i usluge javne mobilne telekomunikacione mreže u skladu sa GSM/GSM 1800 i UMTS/IMT-2000 standardom, i to Preduzeću za telekomunikacije Telekom Srbija a.d., kao i preduzećima Telenor d.o.o. i Vip mobile d.o.o., u periodu od jula do decembra 2006. godine (…)
Na dan 31. decembra 2009. registrovano je 199 internet provajdera.
b) Na dan 31. decembra 2009. bilo je registrovano 39 VoIP operatora.
20. Navedite broj operatora i vrste ovlašćenja…
a) javna govorna telefonija (javna komutirana telefonska mreža (PSTN), alternativne infrastrukture, npr. komunalna infrastruktura);
Imaoci Licence za javne fiksne telekomunikacione mreže su Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. i Telenor d.o.o.
Imaoci Licence za javnu fiksnu bežičnu telekomunikacionu mrežu (FWA) u frekvencijskom opsegu 411,875-418,125/421,875-428,125 MHz i govorne usluge, prenos paketa podataka i istovremeni prenos govora i podataka su Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. i Orion telekom d.o.o.
b) javne zemaljske mobilne komunikacije (analogni i digitalni sistemi koji ne potpadaju pod GSM (Globalni sistem za mobilne komunikacije), GSM, DCS 1800 (GSM koji radi na višim frekvencijama), UMTS (Digitalni mobilni sistem treće generacije), WiMAX (Globalna interoperabilnost za mikrotalasni pristup), pejdžing, itd.;
Imaoci Licence za javne mobilne telekomunikacione mreži i usluge javne mobilne telekomunikacione mreže u skladu sa GSM/GSM 1800 i UMTS/IMT-2000 standardom su Preduzeće za telekomunikacije Telekom Srbija a.d., Telenor d.o.o. i Vip mobile d.o.o. Licence su izdate za teritoriju Republike Srbije tokom 2006. godine, na period od deset godina, a posle tog perioda važnost licence se može produžiti na period od narednih deset godina.
c) privatne zemaljske mobilne telekomunikacije (npr. taksi službe, prevoz, službe za hitne slučajeve);
Pravo na korišćenje radio-frekvencija za privatne mobilne telekomunikacije stiče se na osnovu pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija, koju izdaje RATEL rešenjem, a na osnovu zahteva korisnika. Korisnici ovih opsega su: komunalne službe, hitna pomoć, vatrogasci, taksi, službe za obezbeđenje, transport, proizvodnja i distribucija vode, struje, gasa, rudnici, itd. Izdato je 28.178 dozvola za 598 korisnika, zaključno sa danom 30.11.2010. godine.
d) satelitska komunikacija;
Pravo na korišćenje radio-frekvencija za satelitske komunikacije stiče se na osnovu pojedinačne dozvole za korišćenje radio-frekvencija, koju RATEL izdaje rešenjem, a na osnovu zahteva korisnika. U fiksnoj i mobilnoj satelitskoj službi izdata je 101 dozvola za 17 korisnika, zaključno sa danom 30.11.2010. godine.
e) prenos podataka;
RATEL je izdao preko 200 odobrenja za pružanje internet usluga i odobrenja za pružanje usluga prenosa podataka.
f) kablovska televizija;
Na dan 31. decembra 2009. registrovano je 75 operatora za pružanje usluge distribucije radijskih i televizijskih programa preko kablovske distributivne mreže i IPTV, i tri operatora za pružanje usluge distribucije radijskih i televizijskih programa preko satelita (DTH).
(…)
21. Navedite proizvođače i proizvodne aktivnosti vezane za mrežnu opremu i terminale u vašoj zemlji.
Domaća industrija telekomunikacione mrežne i terminalne opreme je u Republici Srbiji slabo zastupljena. Proizvođači koji su prisutni na tržištu Republike Srbije imaju skromne asortimane, a njihova oprema često po ceni i/ili kvalitetu ne može da bude konkurentna odgovarajućoj opremi stranih proizvođača.
Najznačajniji proizvođači telekomunikacione opreme u Republici Srbiji su IMTEL, IRITEL i Pupin Telekom. (…)
22. Koji je (su) glavni javni telekomunikacioni operator(i)? (…)
a) vlasništvo i kontrolu nad operatorima, podaci na dan 30.11.2010. godine:
b) vrstu ovlašćenja, podaci 30.11.2010. godine:
c) povezana pravna lica 31.12.2009:
Povezana pravna lica operatora Telekom Srbija a.d. su:
Povezana pravna lica operatora SBB d.o.o. su:
d) prihod/neto dohodak, podaci, 31.12.2009:
e) broj zaposlenih, podaci na dan 31.12.2009.
f) broj glavnih linija:
Preduzeće Telekom Srbija a.d. je u 2009. godini prijavilo 3.105.728 glavnih linija u funkciji.
26. Opišite stanje u oblasti infrastrukturnog pristupa kablovima i kanalima, kao i trenutni stepen zajedničkog korišćenja infrastrukturnih objekata.
(…)
Takođe, RATEL je 2010. godine doneo odluku kojom je uredio međusobne odnose između operatora Preduzeća za telekomunikacije Telekom Srbija a.d. i Telenora d.o.o. Nakon proteka zakonom utvrđenog roka u kome operatori Telekom Srbija a.d. i Telenor d.o.o. nisu uspeli da dogovore uslove za interkonekciju svojih mreža, odnosno uslove za pristup telekomunikacionoj infrastrukturi Telekoma Srbija a.d., RATEL je doneo odluku kojom je utvrdio elemente kojima se, između ostalog, uređuje i ko-lokacija, korišćenje transportnih kapaciteta i zakup telekomunikacione kanalizacije.
(…)
Izvor: Odgovori Vlade Srbije na Upitnik Evropske komisije, Poglavlje 10: Informaciono društvo i mediji, januar 2010.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluka studenata da režimu upute zahtev za raspuštanje državnog parlamenta i raspisivanje vanrednih republičkih izbora nije pala s Marsa. O ovoj opciji se na plenumima već dugo žustro diskutovalo, a stvar je presečena onda kada je svima, ali baš svima, postalo jasno da vlast ne samo da ne želi da ispuni studentske zahteve nego na političku krizu odgovara sve jačom represijom i sve prljavijom propagandom. I kada više niko nije mogao da ospori činjenicu da je upravo režim generator svih društvenih i političkih anomalija, te da zahvaljujući njemu novosadska nadstrešnica svakom građaninu ove zemlje visi nad glavom
Kakvo je interesovanje među najvišim univerzitetskim radnicima za direktno učešće u politici, na “studentskoj listi”, ukoliko bi u Srbiji bili raspisani vanredni parlamentarni izbori
Poziv na raspisivanje izbora je poziv režimu, a trebalo bi da se vidi da li će postojati i studentski poziv svim ostalima na društveni dogovor o tome kako se suprotstaviti režimu na budućim izborima. Oni mogu biti raspisani neočekivano brzo, a možda ih i ne bude pre nekog “redovnog termina” ako ne bude izuzetno jakog pritiska na ulici
Možda je tačna verzija da je Aleksandru Vučiću pozlilo pa se zato vratio u zemlju. Ali i dalje cela stvar ostavlja mnogo otvorenih pitanja. Za početak, zašto je predsednik naše zemlje išao na donatorsko veče namenjeno unutarpolitičkim ciljevima druge zemlje? Zašto je išao na događaj na koji se ne može ući ako se ne donira novac? I ko ga je zvao? Ako se ova sapunska opera posmatra kao izolovan događaj, van domaćeg konteksta, zaista je reč o nečemu što izmiče zdravom razumu
Bez razumevanja zla koje je činjeno u našoj neposrednoj istoriji u poslednje tri, četiri decenije, to bi bilo parcijalno i licemerno. Zakasnilo se i za ono što se dogodilo pre šest meseci, sve sada je nadoknada. Ako ne dođemo do ozbiljnog suočavanja sa prošlošću, sa snažnim programom stvaranja nenasilnog društva, promene će imati kratak rok trajanja. A u toj promeni roditelji ubijene dece mogli bi da budu ambasadori procesa normalizacije ovog društva. Oni su spremni na tu ulogu i bilo bi dobro da ih i studenti uključe u svoje debate, da razumeju šta se dogodilo i koji su putevi suočavanja
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
