Govoreći o projektu koji ima za cilj obrazovanje onih iznad 15 godina koji nemaju ni osnovnu školu, Vensan Dežer, šef delegacije Evropske unije u Srbiji, sažeo je njegove koristi na sledeći način: oni koji nisu završili školovanje dobiće drugu šansu da ga završe i da unaprede kvalitet svog života, vlasti će imati manje izdataka kada je reč o socijalnim davanjima, a korist za društvo će biti jačanje socijalne inkluzije
Zabrinjavajuć je podatak da je u Srbiji u školskoj 2008/09. godini šest odsto dece napustilo redovnu školu, kazao je pre nekoliko nedelja Vensan Dežer na skupu u Sava centru. Povod je bio predstavljanje projekta „Druga šansa – razvoj sistema funkcionalnog obrazovanja odraslih u Srbiji“, kojim se predviđa već ranije najavljeno doškolovavanje starijih od 15 godina.
Kako je mnogo puta isticano, i o čemu je „Vreme“ pisalo, obrazovanje odraslih je ovdašnja „slaba tačka“. Još nije donesen zakon o obrazovanju odraslih, što nas svrstava među retke u regionu koji nisu regulisali ovu oblast obrazovanja. Nacrt zakona je, prema najavama iz Ministarstva prosvete i nauke, „praktično gotov“.
Visok nivo nepismenih i nekvalifikovanih, nemali procenat onih koji su završili samo osnovnu školu, 23 odsto stanovništva starijeg od 15 godina koje nema ni osnovno obrazovanje jesu činjenice koje veoma koče Srbiju. Takođe, bitno je napomenuti i da 61 odsto Roma nema završenu osnovnu školu.
PORAZNI BROJEVI: Na pomenutom skupu u Sava centru bio je prisutan i pomoćnik prosvete i nauke Bogoljub Lazarević. On se osvrnuo na mračnu statistiku obrazovne strukture prema polu. „Žene su u gradovima tri puta nepismenije od muškaraca, a u selima četiri puta. Bez osnovne škole je 72.381 osoba od 15 do 29 godina, a Srbija ima 1.387.526 nepismenih.“
Program „Druga šansa“ obuhvata 4000 polaznika bez završene osnovne škole i ikakve stručne osposobljenosti. Na taj način će se podići opšti nivo pismenosti što povlači za sobom veću upošljivost, potom smanjenje siromaštva, a i socijalno-ekonomski razvitak zemlje. Program će se sprovesti u 80 osnovnih i 75 srednjih škola u Srbiji, a osim programa osnovnog obrazovanja, slediće i obuka za 30 zanimanja, prvenstveno traženih zanata. Zanati su ponuđeni shodno potrebama tržišta rada, a polaznici će birati koji im najviše odgovara.
Uključeno je 1300 nastavnika, a nastava će se odvijati u večernjim časovima. Predviđeno je da u prvoj godini polaznici završe četiri razreda, u drugoj peti i šesti, a poslednje godine sedmi i osmi. Odabrane škole (Ministarstvo je još ranije raspisalo konkurs) trebalo bi da imaju po 75 „odraslih učenika“ raspoređenih u tri odeljenja. Oni će, istovremeno, birati zanate. Ako odluče da nastave školovanje, biće im priznat i deo srednje škole zavisno od odabranog zanata. U Ministarstvu nauke i prosvete je objašnjeno da će prioritet imati nezaposleni, pripadnici etničkih manjina (pogotovo Romi), žene, ruralno stanovništvo i radnici koji su postali tehnološki višak.
Suvišno je reći da su nekvalifikovanost i nepismenost problem kako za pojedinca tako i za društvo i državu. Vensan Dežer je to sažeo na sledeći način: oni koji nisu završili školovanje dobiće drugu šansu da je završe i unaprede kvalitet svog života, vlasti će imati manje izdataka kada je reč o socijalnim davanjima, a korist za društvo će biti jačanje socijalne inkluzije. Iz fondova Evropske unije stigla je bespovratna pomoć od četiri miliona, dok se iz budžeta Ministarstva izdvaja tri i po miliona evra.
Problem je i ubrzano starenje stanovništva jer je 22 odsto populacije starije od 60 godina, a samo osam odsto čine deca (popis iz 2002).
Otud potreba da se način obrazovanja koji se pruža u „Drugoj šansi“ sprovede kao trajno rešenje. U jednim dnevnim novinama su pomenuli da bi, ako bi se pratio dosadašnji tempo obuke za one koji su bez kvalifikacija (s obzirom na to da ih ima milion i po), bilo potrebno 150 godina samo za njihovo opismenjavanje.
Konsultant projekta Miomir Despotović je izjavio da je obuka koja se organizuje preko „Druge šanse“ još uvek malog obima, ali da je to dovoljno za testiranje svih mehanizama jednog sistema obrazovanja. Prema rečima Bogoljuba Lazarevića, projekat neće biti uspešan ukoliko ne bude imao kuntinuitet i ukoliko država i sve institucije koje treba da sarađuju ne budu radile na prevazilaženju problema obrazovanja odraslih ljudi.
U petak, 1. avgusta, navršava se devet meseci od pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Kako će, kada i gde stradalima biti odata pošta
Uključio sam radio, neku hrvatsku stanicu – Franjo Tuđman je upravo slao poruku Srbima da ostanu u svojim kućama, jer je počela akcija “Oluja”. U tom trenutku, a bilo je 5:02, 4. avgusta, započela je kanonada i nestalo struje, tako da Tuđmanovu poruku nisam saslušao do kraja. Jaka eksplozija odjeknula je u blizini – ležeći na podu, video sam kroz prozor da je pogođena zgrada u komšiluku poznata kao S-13, najviša u Kninu. Nigde u blizini nije bilo ni jednog jedinog vojnog objekta
Moji roditelji nikada nisu dozvolili da odlazak u Knin i Hrvatsku preraste u nedostižnu nostalgiju – na čemu sam im ja izrazito zahvalan – već se zadržavao u granicama posjete onima koji su se vratili. O ratu nikada nisu i ne pričaju mnogo, već su se uvijek vodili sjećanjima na predratni period života. Samo na moje veliko insistiranje počeo sam da kroz godine dobijam svjedočenja iz ratnih godina
Osim što su zaduženi da usmeravaju i legitimišu Vučićevu samovolju, to su ljudi kojima građani dolaze pod prozore da im zvižde. Po zemlji u kojoj se ministri kreću u tajnosti, poput razbojnika, sastaju sa lokalnim jatacima, pa brzo beže natrag. U Knjaževcu ih je čuvala Žandarmerija kada su obeležavali sto dana rada. Zato – poslednja Vučićeva vlada. Teško da će naći još voljnih da ih on ponižava, a građani preziru
U Srbiji su legalizovani lažni izbori, ona po tome nije izuzetak, ali ako je ikada postojala živa volja u narodu za promenom, taj moment se upravo događa. Ljudi kao da osećaju da ako to ne bude sada, predaja je potpisana i ostatku Srbije sledi ono što se dogodilo Srbima na KiM: sporo ali sigurno odumiranje zajednice koja nema nikakvu budućnost
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
