Odluka suda u Budimpešti da oslobodi Šandora Kepira (97) od optužbi po kojima je odgovoran za smrt najmanje 35 ljudi koji su stradali 1942. godine tokom Novosadske racije, izazvala je brojne ogorčene i ljutite reakcije, a Društvo za očuvanje sećanja na holokaust organizovalo je 24. jula u Beogradu i Novom Sadu protest „Kriv je!“. I dok su okupljeni na beogradskom Trgu Republike uzvikivali „Kriv je!“, zahtevajući da se Kepiru ponovo sudi, građani okupljeni na centralnom novosadskom Trgu slobode su poručivali: „Stop fašizmu.“ Skup u Novom Sadu završio se, kako je ranije i najavljeno, povorkom do zgrade Sokolskog doma, gde su 1942. godine građani Novog Sada bili zatočeni pre odvođenja na streljanje kraj Dunava.
Prema optužnici, Kepiro je kao kapetan mađarske žandarmerije učestvovao u raciji u Novom Sadu i okolnim naseljima, nakon koje je pod led bačeno najmanje 1200 Srba, Jevreja i Roma. Novija istraživanja ukazuju na mogućnost da je u raciji stradalo 4000 ljudi. Krajem Drugog svetskog rata, Kepiro je u Mađarskoj dvaput osuđivan na zatvorske kazne od 10, odnosno 14 godina zbog pomenutih zločina, ali je uspeo da pobegne najpre u Austriju, a u leto 1948. godine pobegao je u Argentinu. U Mađarsku se vratio 1996. godine da „u domovini provede poslednje dane života“, a uspeo je čak i da dobije penziju od države. U Budimpešti ga je 2006. godine pronašao direktor Centra „Simon Vizental“.
Oslobađajuća presuda (zbog nedostatka dokaza) pozdravljena je burnim aplauzom većeg dela publike u sudnici, koju su očito činili mađarski desničari. Povremeno su prekidali i čitanje presude, pa ih je sudija opominjao.
Koristeći pravo na završnu reč na suđenju, Kepiro je rekao: „Nevin sam, nikada nikog nisam ubio niti pokrao, već sam samo služio svojoj domovini. U Mađarsku sam se vratio (1996) jer van nje za mene nema života.“ Kepiro je posle petnaestak minuta, uz saglasnost sudije Bele Varge, napustio sudnicu i vratio se u bolnicu. U sudnici je sedeo u kolicima priključen na infuziju, sa ćebetom preko kolena i slušalicama za pojačavanje sluha na ušima. Njegove reči grupa prisutnih je pozdravila aplauzom i uzvikujući „Živeo!“, pa je sudija zatražio od svih da se uzdrže od izražavanja emocija i odredio pauzu.
Odmah pošto su čuli presudu, predstavnici delegacije iz Srbije i Vojvodine, među kojima i tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, direktor Centra „Simon Vizental“ Efraim Zurof i predstavnici jevrejskih udruženja, iz revolta su napustili sudnicu. Sa druge strane, pristalice mađarske ekstremne desnice koji su pratili suđenje odluku su pozdravili burnim aplauzom. Prema tvrdnjama prisutnih u sudnici, sudsko veće je odluku donelo svega sedam minuta nakon završnih reči optužbe i branioca, a nadležno tužilaštvo najavilo je da će uložiti žalbu na oslobađajuću presudu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić odao se vojnim temama, a to obično znači da mu trebaju popularne reči i još popularnija obećanja
Ako se akcije brzopoteznog postavljanja barikada i blokada istovremeno na mnogo lokacija i povlačenja kada dođe policija nastave, režim je nagrabusio
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
