Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Anonimne prijave
Hajka i na tužioca
Biće skoro izbora, čim je vlast rešila da se opošteni.
Ovde se poslednjih nedelja ponovo gnjezdi reč konkurs, umesto novogovorskih tendera, aukcija, licitacija, intervjua… Konkursom, navodno – a ne po partiokratskom ključu – zapošljavaće se direktori i upravni odbori javnih preduzeća.
Iskustva većine onih koji su se pre tri-četiri decenije zapošljavali „preko konkursa“ sumorno su jednolična. Na pedesetak, stotinak ili dve-tri stotine prijava sa biografijom, diplomom, uverenjima („regulisan vojni rok“ češće se traži od obećanja da kandidatkinja u narednih nekoliko godina neće ići na porodiljsko odsustvo) dolazilo je uvr’ glave nekoliko poziva na razgovor ili test za ulaz u „uži izbor“. Testovi su bili zabavni ali, kao i „intervjui“, uglavnom samo način da se konkursu nabaci maska nepristrasnog, dakle izbora stvarno najboljeg, a ne kandidata zbog koga je konkurs i raspisivan.
O sudbini kandidata odlučivali su često „kadrovi“ kojima je višestruko učešće na radnim akcijama priznato kao srednja, udarničke značke kao viša, a kursevi za traktoriste-padobrance kao visoka stručna sprema.
Današnji gledaoci državne, paradržavnih i svih ostalih televizija, čak i oni sa nešto dužim pamćenjem, uglavnom ne znaju da je nekada – uz odgovarajuće škole – presudan uslov za pojavljivanje na malom ekranu bio prethodno položen audio-vizuelni test. Prosto rečeno, izgled i govor na izvesnom stupnju pismenosti: to su morale da ispunjavaju čak i ljubavnice članova komisija za prijem. Poslednje ostatke tih prevaziđenih običaja rasturilo je Miloševićevo „rekonstruisanje redakcija“ 1987/88. godine: od tada do danas, broj padeža u srpskom jeziku govornih (elektronskih) medija opada obrnuto srazmerno umnožavanju i pokretljivosti akcenata, a dominantna intonacija svedena je na histeričnu i/ili bukačko-dramatičnu uverljivost.
Diogen je, kažu, usred bela dana hodao s upaljenom svetiljkom u ruci, tražeći čoveka. Konkurs nije mogao da raspiše: njegovi ondašnji sugrađani, Atinjani, državne funkcije delili su kockom, dok su za ozbiljne i odgovorne poslove čuvanja javnog reda ili vaspitanja dece držali – robove.
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Svi su na keca poverovali da će Iva Štrljić biti direktorka Drame Narodnog pozorišta iako vest nije bila potvrđena – ne bez razloga. Glavni je: živimo u Srbiji
Snežana C. je posle povređivanja nožem profesorke Natalije Jovanović dokazala da je upila teoriju i praksu Vučića i Informera. Ukratko – kada napadaš izigravaj žrtvu i nikada nemoj priznati ličnu odgovornost. Sada kaže da joj je žao zbog svega
Istraživanje NSPM: Većina Srbije protiv Vučićevog režima (1)
Najgore je iza nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
