foto: milovan milenković
U vreme kada je sve dizajnirano, fotošopovano, botoksirano, "umiveno", ono što je ekspresivno i iskreno doživljava se kao neka nova poetika. Momci iz foto-kolektiva Belgrade Raw pozvani su da se priključe umetnicima koji predstavljaju Srbiju na manifestaciji "Donumenta 2011", koja počinje 15. septembra u Regenzburgu
„Mi se ne bavimo onim što je suprotno od uobičajene predstave ‘lepog grada’, ne tražimo ružan grad. Jednostavno, mi lepotu grada vidimo na drugi način, vidimo je u onome što je svakodnevica, a to je uglavnom potisnuto duboko ispod ‘šminke’ klasične turističke fotografije“, kaže za „Vreme“ Nemanja Knežević, fotograf, jedan od petorice članova foto-kolektiva Belgrade Raw.
U vreme kada je „slanje pozitivne slike u svet“ i „pozitivne poruke“ postao imperativ u javnom govoru, a i pripadajućem stvaralaštvu, u vreme kada je sve dizajnirano, fotošopovano, botoksirano, „umiveno“, ono što je ekspresivno i iskreno doživljava se kao neka nova poetika. Petorica beogradskih fotografa, Nemanja Knežević, Andrej Filev, Luka Knežević Strika, Darko Stanimirović i Milovan Milenković, fotoreporter nedeljnika „Vreme“, okupili su se oko zajedničke ideje fotografisanja grada u kom žive. Našli su se na internetu, izlažu na Flickru, fotografišu u Beogradu i sebe zovu Belgrade Raw (Sirovi Beograd).
Organizovali su se kao fotografski kolektiv pre dve godine sa željom da život Beograda predstave baš onakvim kakav on jeste. „Za nas svakodnevni život, koji možda nekome ne izgleda naročito atraktivno, predstavlja duh vremena u kome živimo, i upravo je to ono što mi pokušavamo da zabeležimo“, kaže Nemanja Knežević. Iako se ne ograničavaju samo na uličnu fotografiju, ona ipak predstavlja najveći deo njihovog opusa. Slikaju sve što im privuče pažnju, ljude, ulice, ptice, fasade. Ulaze u klubove, parkove, kafane, kao i svi koji konzumiraju život u gradu. Autori koji čine ovaj kolektiv su nezavisni u odabiru teme, zajednički im je jedino Beograd. Do sada su objavili nekoliko stotina fotografija, a ono što ih čini posebno zanimljivom grupom jeste poziv svima koji su zainteresovani da grad fotografišu „svojim očima“ da se uključe u aktivno dokumentovanje svakodnevice.
Da iskrenost koju Belgrade Raw potencira u izrazu, fotografišući prizore koji nisu uvek laki za oko, i nije tako nepoželjna, dokazuje njihovo prisustvo u medijima. Do sada su gostovali u nekoliko televizijskih emisija i dali intervjue za najtiražnije dnevne listove. Ovog leta su izlagali u Lajpcigu, Malmeu i Herceg Novom.
Polovinom septembra u Regenzuburgu počinje godišnja manifestacija „Donumenta“, a selektor Miroslav Karić, kustos umetničke asocijacije Remont, pored mnogobrojnih umetnika koji predstavljaju Srbiju odlučio se i za Belgrade raw. U razgovoru za „Vreme“, kaže da se za ove mlade beogradske fotografe zainteresovao čim je saznao za njihov rad: „Zaintrigirao me pre svega njihov model delovanja, kao i način na koji su odlučili da prezentuju svoju fotografsku aktivnost, ali i da druge uključe u dokumentovanje svakodnevnog života naše prestonice. Njihov potencijal je u svežem, autentičnom, iskrenom pristupu u beleženju i dočaravanju urbanog ambijenta i identiteta jedne sredine, sa svim njenim kompleksnostima i paradoksima. Hteo sam da publici predstavim nekog ko se bavi nepatvorenim iskustvom života u Beogradu.“ Srbija će na „Donumentu“ predstaviti rezime stanja na umetničkoj sceni, a prema rečima kustosa, Belgrade Raw su se „našli u selekciji kao mlade snage koje kroz formu udruživanja i samoorganizovanja krče sebi put na sceni i pronalaze način da aktivno participiraju u društvenom životu“.
Radovi Belgrade rawa mogu se videti na adresama www.belgraderaw.com i http://twitter.com/#!/belgraderaw, a oni koji žele da svojim fotografijama predstave doživljaj grada, slike mogu da šalju na www.flickr.com/groups/belgraderaw.
„Donumenta“ je godišnji događaj na kome se predstavlja umetnost i kultura zemalja Dunavskog regiona i održava se od 2003. godine u nemačkom gradu Regenzburgu. U saradnji sa selektorima zemlje-gosta na „Donumentu“ se prezentuju aktuelne produkcije iz oblasti likovne umetnosti, muzike, književnosti, savremenog plesa, teatra, filma. Od 2003. godine na ovoj manifestaciji su učestvovale: Ukrajina, Moldavija, Bugarska, Austrija, Rumunija, Hrvatska, Slovačka, Mađarska. Ove godine zemlja koja se predstavlja je Srbija, a selektor je Miroslav Karić, kustos umetničke asocijacije Remont. Predstavljanjem domaće recentne umetničke i kulturne produkcije Srbija postaje deo međunarodne platforme za kulturnu razmenu podunavskih i zemalja jugoistočne Evrope.
Selektor Miroslav Karić kaže za „Vreme“ da će predstaviti neke od protagonista i pojava koje su na domaćoj umetničkoj sceni u poslednjih deset godina, vodeći računa da predstavi autore i grupe različitih generacija, senzibiliteta, poetika, pristupa, u gotovo svim medijima umetničkog izražavanja. Zajedničko za autore iz Srbije jesu jasne, konzistentne prakse, aktivna prisutnost na sceni, relevantnost njihovog rada, i kada govorimo o dešavanjima u internacionalnim okvirima. Njihove teme obuhvataju goruća pitanja u srpskom društvu, promišljanja različitih aspekata savremenog globalnog trenutka, do intimnih priča i ličnih zaokupljenosti.
Izložba se održava u nekoliko izlagačkih prostora u Regenzburgu, a umetnici koji su odabrani su: Aleksandar Dimitrijević, Aleksandrija Ajduković, Ana Adamović, Biljana Đurđević, Dorijan Kolundžija, Dubravka Sekulić, Dušica Dražić, Ivan Grubanov, Ivan Petrović, Jamesdin, Katarina Zdjelar, Mileta Prodanović, Milica Tomić, Nikola Džafo, Siniša Ilić, Slavimir Futro, Škart, Uroš Đurić, VacuumPack, Vladimir Nikolić, Žolt Kovač i Belgrade Raw.
Međunarodni savet za spomenike i spomeničke celine ICOMOS poslao je pismo predsedniku Vučiću i raznim ministarstvima, u kojima ih podseća da su prema Deklaraciji o nasleđu dužni da sačuvaju i Generalštab i Beogradski sajam
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
