Čukarički rukavac
Pomor ribe fekalijama
Saobraćaj
Mračna strana trotineta
Naš pretraživač kaže da se u 505 članaka objavljenih u „Vremenu“ pominje ta reč, ili neka njena izvedenica – u tekstovima o rokenrolu, o automobilima, o pozorištu, o televiziji, o retro štimungu, o stripu, o muzici, o baletu, o stilu, o izgledu, o retro ikonografiji, o oglašavanju, o marketingu, o garderobi, o postmodernoj umetnosti, o erotici, o retro kiču, o urbanističkom haosu, o neredima u Britaniji, o privatizaciji, o koalicionim pregovorima, o srpskoj vladi, o retrogradnim političkim idejama (naravno)…
Retro može da označi i nešto staromodno, ali sada najčešće opisuje oživljavanje nečega iz prošlosti, što više nije moderno, ali može biti in. Neki to ironično oživljavanje ishabanih stilova nazivaju i „nesentimentalnom nostalgijom“. Latinsko retro (unazad, u prošlim vremenima) tako slika duh našeg vremena kao nekakvu retrofiliju.
Retro može da označi i tehnološko zastarevanje (pisaće mašine, registar kase, glomaznog mobilnog telefona). Sve češće, međutim, retro obeležava dizajnersko oživljavanje starih marki (automobila, telefona).
Ima zanimljivih kulturoloških eseja na temu retro – kultura preporoda. Govori se o retro roku, retro stilu i retro modi.
Poneko pominje, retro pogled na život, a neki tom rečju obeležavaju i socijalni konzervatizam, ali tu smo već na terenu dalekosežnih kontroverzi, jer mnogi borbeni antikonzervativni elementi neguju retro stil, retro luk, a teže i retro šiku.
U jeziku današnjih mlađih generacija retro, kako izgleda, češće ima pozitivnu nego negativnu konotaciju – za razliku od nekadašnjeg doba kada je reč retro pripadala komitetima i ideološkim komisijama i kada seminari, simpozijumi, savetovanja i kongresi nisu prolazili bez pretećih reči: retrogradni reakcionar, mračnjak koji vuče natrag, starim narodnim izrazom rečeno, nazadguz, nazadnjak (onaj koji nije za napredne misli i napredan život). U Leksikonu bezbednosti Obrena Đorđevića (Partizanska knjiga, Beograd, 1986) neki od tih izraza se povezuju i s rečju reakcija: „lat. re+agere, suprotno raditi, nazadnjaštvo, mračnjaštvo, kontrarevolucija…“
U starom uličnom žargonu nije bilo reči retro – moderno je bilo modiš, konzervativac je bio konzerva, i to je bilo sve.
I, šta čovek na kraju da misli: da li je ta retrofilja retrogradna, ili vodi preporodu?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
