OBRATI PAŽNJU: „Stari“ TSS, Milka Forcan pre transfera u Uniju profesionalaca / foto: tanjug
Sveznajuća beogradska čaršija već priča da novoosnovana unija teniskih profesionalaca lobira gde treba i prijateljski ubeđuje određeni svet da se ovako ili onako pridruži akciji promena u Teniskom savezu Srbije. Odmah posle prošlonedeljne skupštine Milan Jerinkić, predsednik Teniskog saveza Vojvodine, izjavio je da je došlo do kompromisa i da će posle meča naše Dejvis kup reprezentacije sa Argentinom na čelo TSS-a doći Vuk Jeremić. To još niko nije potvrdio
Tenis je trenutno sport broj jedan u Srbiji. Nacija obožava naše tenisere i ta ljubav je uzvraćena. Idilično stanje u srpskom tenisu jedino kvari sukob u Teniskom savezu Srbije (TSS) u kome se dve struje bore za prevlast. Sve je počelo u januaru ove godine na Skupštini TSS-a na kojoj je za novog predsednika ponovo izabran Slobodan Živojinović. Njegov protivkandidat, Srđan Đoković, otac Novaka Đokovića, zajedno sa grupom delegata koji su ga podržavali, napustio je Skupštinu uz konstataciju da je Statut TSS-a, koji je usvojen na toj skupštini, nezakonit. Đokovićeve pristalice su posle toga potražile pravdu na sudu. Dok se čekala odluka Ustavnog suda, osnovali su Uniju teniskih profesionalaca Srbije, koja je u javnosti prepoznata kao organizacija pristalica Srđana Đokovića i konkurencija TSS-u.
Na čelu Unije nalazi se Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije. U medijima su počele da se pojavljuju vesti o tome ko je sve pristupio Uniji. Tako je, kao senzacija, odjeknula vest da je član postala Milka Forcan, koja je pre toga bila predsednica Upravnog odbora TSS-a, a ovaj događaj bio je okarakterisan kao „teniski transfer godine“. Ubrzo su počele i špekulacije oko toga da je sve što se događa u vezi sa Teniskim savezom Srbije zapravo politička bitka između G17 plus i Demokratske stranke. Prema mišljenju dela javnosti, Demokratska stranka preko Vuka Jeremića pokušava da pod svoju kontrolu stavi TSS, koji je navodno, pod prevelikim uticajem Snežane Samardžić-Marković, članice G17 plus i ministarke sporta i omladine. Kao argument koji govori u prilog teze da je u pitanju politička bitka, navođena je i rasprava Snežane Samardžić-Marković i Vuka Jeremića. Naime, ministarka sporta pitala je ministra spoljnih poslova na osnovu kojih kriterijuma je njegovo ministarstvo dodelilo pet diplomatskih pasoša teniserima. U podtekstu je lako čitati pitanje ravnopravnosti srpskih sportista u njihovom poslu „najboljih ambasadora“.
Kada je Ustavni sud presudio da je neustavna tačka 37. Statuta TSS-a po kojoj odluke sa Skupštine stupaju na snagu odmah, a ne pošto postanu pravosnažne, dakle, za osam dana, Đokovićeve pristalice su ovu presudu protumačile kao dokaz da je i izbor Slobodana Živojinovića za predsednika TSS-a bio nezakonit i da moraju biti održani novi izbori za čelnog čoveka Saveza.
Prošle nedelje održana je Skupština TSS-a na kojoj je samo izmenjen osporeni član Statuta, ali nisu održani izbori za organe koji rukovode Savezom. Ovakav ishod Skupštine bio je i očekivan jer je iz TSS-a bilo saopšteno da je Ustavni sud u svojoj presudi konstatovao da je član 37. statuta nezakonit, da on mora biti promenjen, kao i da će to biti učinjeno na Skupštini. Iako je izgledalo da će se strasti smiriti, to se nije dogodilo. Odmah posle Skupštine TSS-a na kojoj je izmenjen osporeni član statuta, Milan Jerinkić, predsednik Teniskog saveza Vojvodine, izjavio je da je došlo do kompromisa i da će posle meča naše Dejvis kup reprezentacije sa Argentinom na čelo TSS-a doći Vuk Jeremić.
U razgovoru za „Vreme“ Milan Jerinkić je objasnio da je njegova izjava rezultat dogovora koji je postignut posle pregovora koji su vođeni u TSS-u.
„Sukob do koga je došlo nipošto nije ličan, već je koncepcijske prirode. Svi želimo da se napredak srpskog tenisa nastavi i da se ovo ‘tenisko čudo’ pretvori u trajan proces. Uloga TSS-a u održavanju visokog kvaliteta srpskog tenisa je presudna, jer on mora da obezbedi uslove za razvoj teniskog podmlatka“, kaže Jerinkić. „Smatramo da je Slobodan Živojinović previše komotan kao predsednik TSS-a i da mi zbog toga, iako je on na čelu Saveza već devet godina, još nemamo Nacionalni teniski centar. Teniski savez Vojvodine, na čijem sam čelu, izgradio je kompleks Prve srpske teniske akademije, koja predstavlja regionalni centar za razvoj tenisa. Stoga mislim da je neophodno da sličnu ustanovu imamo i na nacionalnom nivou.“
U javnosti su se čuli i glasovi onih koji misle da je neobično da se na čelu TSS-a nađe političar koji se tenisom bavi samo rekreativno. Jerinkić objašnjava da bi Jeremićevim dolaskom na čelo TSS-a bili na dobitku i tenis i država. „Ono što naši teniseri rade u svetu ima isti efekat kao i delovanje deset ambasadora odjednom. Vuk Jeremić, budući da je ministar spoljnih poslova, najbolje može da iskoristi uticaj koji naši teniseri imaju u svetu. Sa druge strane, u okvirima naše zemlje, Vuk Jeremić će svojim ugledom moći da pomogne daljem razvoju tenisa.“
Na pitanje da li su oni koji sada podržavaju dolazak Vuka Jeremića na čelo TSS-a svojevremeno pružili podršku Srđanu Đokoviću prilikom kandidature, Jerinkić je odgovorio da su u pitanju isti ljudi. Dodao je i da je njihova svojevremena podrška Srđanu Đokoviću proistekla iz uverenja da Novakov otac može da unapredi srpski tenis.
Toplica Spasojević, predsednik Upravnog odbora TSS-a kaže da, ukoliko su pregovori o smeni predsednika TSS-a i vođeni, „ljudi koji su te pregovore vodili nisu imali ovlašćenja da to čine“.
„Institucije koje sada rukovode Savezom su demokratski izabrane. Delegati koji su izabrali ova tela mogu menjati njihov sastav, ali to mogu uraditi samo na Skupštini TSS-a. Drugi način da do smene dođe jeste ostavka nekog od čelnih ljudi iz TSS-a. Bilo koji drugi način smene rukovodećih ljudi TSS-a, osim ovih koje sam naveo, iluzoran je“, objašnjava Toplica Spasojević.
Na zamerke da Nacionalni teniski centar nije sagrađen, Spasojević odgovara: „Pripreme za izgradnju Centra su uveliko odmakle. Trenutno je u toku promena Detaljnog urbanističkog plana i uveren sam da će početkom sledeće godine biti postavljen kamen temeljac, a krajem sledeće godine Centar će biti u potpunosti završen.“
Uzdržanost koju su u svojim izjavama pokazali Jerinkić i Spasojević pokazuje da nijedna od sukobljenih strana ne želi da se rasprava svede na pijačni nivo. Ovakav stav nailazi na podršku u teniskim krugovima, ali postavlja se pitanje šta o svemu što se događa misli teniski vox populi.
Oni koji su svojevremeno podržavali Srđana Đokovića kažu da su to učinili jer smatraju da je on bio presudan za Novakov uspeh, pa će zato moći i da pomogne razvoj tenisa u Srbiji. Njihovi oponenti smatraju da Novaka ne bi bilo bez Jelene Genčić i Nikole Pilića, koji su ga trenirali. O dolasku Vuka Jeremića na čelo TSS-a takođe postoje oprečna mišljenja. Jedni smatraju da država treba da iskoristi popularnost naših tenisera u svetu, a drugi objašnjavaju da je posao tenisera samo da igraju tenis.
Postoji nešto u čemu se svi slažu – nije dobro što se tenis u Srbiji doživljava kao stvar od nacionalnog značaja. Kao argument za takvo razmišljanje navodi se fudbal koji je nekada imao taj status, a danas se, baš zbog toga, nalazi na niskim granama.
Tvrdnja da tenis kod nas ipak ne bi trebalo da bude shvaćen kao nacionalno pitanje, zaslužuje da se o njoj razmisli. Ovaj problem je važniji od toga ko će biti na čelu TSS-a jer se tiče budućnosti ovog sporta u Srbiji. Tenis je individualan sport. Svaka nacija se ponosi svojim velikim teniserima, ali njihovi uspesi se u svetskim okvirima doživljavaju kao njihovo lično dostignuće. Uostalom, da li smo se mi divili Rodžeru Federeru ili Švajcarcima? Ana Ivanović je više puta proglašavana za najlepšu teniserku na svetu, ali to ne znači da su i Srpkinje najlepše na svetu. Ni mi nismo mislili da su Ruskinje najlepše na svetu u vreme kada je najlepša teniserka bila Ana Kurnjikova.
U neveseloj svakodnevici, Srbi žele da čuju lepe vesti. Naši teniseri su gotovo jedini izvor takvih vesti i nacija na tome treba da im bude zahvalna. Ukoliko želimo da se uspeh u ovom sportu nastavi, reket možda ne mora biti prepušten teniserima, ali ga svakako treba sačuvati od mešetarenja bogom danih.
„Velika mi je čast i zadovoljstvo da na ovaj način promovišem diplomatsku službu i uručim pasoše ljudima koji su dali veliki doprinos srpskom tenisu. Naša zemlja i naš narod su prošli kroz izuzetno težak period. Posledice tog perioda se i dalje osećaju. Kao rezultat tog doba u jednom delu sveta ostala je izuzetno loša slika, loš glas i predrasude o nama. Najefikasniji način borbe protiv toga su energija istrajnost, ljubav prema sopstvenoj zemlji, osmeh i dobra volja. Mislim da nema nikoga na svetu ko ne bi mogao da kaže da vi niste apsolutni šampioni u svim tim kategorijama“.
„Ne postoji ideja, niti ambicija da se kandidujem za mesto predsednika, niti za bilo koju drugu funkciju u Teniskom savezu Srbije.“
„Zar mislite da u Srbiji nije moguće organizovati egzibiciju u kojoj će učestvovati Nadal ili Mari? Moguće je, i te kako. Mogao sam da dovedem Nadala, ali nisam hteo.“
„Tokom sedam godina vladavine sadašnjeg rukovodstva TSS-a srpski tenis nije imao nikakav napredak. Klubovi su osiromašeni i razjedinjeni, trenerska organizacija je u katastrofalnom stanju, odnosi sa igračima i njihovim porodicama su jako loši, a infrastruktura je ista kao pre sedam godina. Upravo to su razlozi zbog kojih promene u Savez treba uneti odmah.“
„U neverici sam. Ne mogu da shvatim da vi delegati podržavate Đorđa Antelja, Slobodana Živojinovića, Dušana Orlandića. Ovde je nerad, a vrh Teniskog saveza Srbije samo se kiti tuđim perjem. Dejvis kup su osvojili igrači. Da li je moguće da ste protiv prvaka sveta? Ništa niste uradili za njihov napredak, za napredak dece, novih talenata koji dolaze. Što se tiče Antelja i Živojinovića, oni sami znaju kako su se ponašali ranije prema Novaku. Antelj ga je izbacio pre nekoliko godina iz kluba (Gemaks), dok je Živojinović u četvrtfinalu Vimbldona pre dve godine, kada je Novak igrao protiv Hasa, navijao za Nemca. Imam svedoke koji su ga tom prilikom čuli.“
„Kandidovaću se za sledeći mandat jer želim da ono što sam započeo i završim, a to je Nacionalni teniski centar, koji je neophodan za razvoj i budućnost tenisa u Srbiji.“
„Jedva čekam da se održi Skupština na kojoj će napokon delegati i predstavnici klubova iz cele Srbije reći ono što imaju da kažu. Posle toga će se mediji okrenuti drugim temama, jer u činjenici da je Boba Živojinović po treći put predsednik TSS-a nema nikakve senzacije.“
„Najteži izbori do sada, sigurno. Trebalo je da slavimo uspeh naših igrača, a mi smo došli u situaciju da samo nekoliko dana posle toga niko i ne priča o Dejvis kupu.“
„Neću da komentarišem moguće opstrukcije. Svi koji žele dobro tenisu, a ima ih takvih, bez obzira što se ne slažemo u svemu, uvek su dobrodošli.“
„Apsolutno stojim iza ideje tenisera koji smatraju da su našem savezu potrebne promene. Ne vidim nijedan razlog zbog kojeg igrači ne bi nastupali za Srbiju. Mislim da oni prvo igraju za sebe, pa za državu, nebitno je ko vodi tenisku organizaciju. Već smo uspostavili neke kontakte, i nadam se da ćemo i ove godine biti uspešni u Dejvis kupu kao i prethodne.“
„Nema razloga da neko dobije otkaz zato što je podržavao neku drugu ideju. Mi smo ovde iz jednog razloga, a to je da tenis u Srbiji podignemo na viši nivo.“
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
