"Ja ne govorim svetu da treba da gleda na nas pozitivno zato što smo muslimani, već samo da na nas ne gleda negativno zbog toga. Priča je jednostavna. Neki od nas rade nešto dobro. Neki nešto veoma loše. Mi više patimo zbog te nekolicine loših, kojih ima manje od jednog procenta...Nas pretresaju na aerodromima, na nas gledaju kao na kriminalce... Ali ovo što se danas dešava u Evropi je samo faza. Odbijanje, bes, prihvatanje. Evropa danas je refleksija tog besa. A kada se prašina slegne, ljudi će shvatiti da ne možeš sve muslimane svesti pod talibane"
U svetu je posle 11. septembra 2001. nastupila decenija straha i zastrašivanja. Islamski fundamentalisti su pokazali da je svaki cilj legitiman i da svako, bez obzira da li je nevin, može postati žrtva. Rat protiv terorizma, predvođen Sjedinjenim Američkim Državama, odneo je desetine hiljada nevinih života, a o njegovim posledicama verovatno će se tek govoriti kako godine budu prolazile. Opšta atmosfera išla je u prilog tome da su svi muslimani fundamentalisti. Nedavno je osvanuo članak, zasnovan na podacima Europola, o broju terorističkih akata i njihovim izvršiocima, s naslovom: „Svi teroristi su muslimani, samo što 99,6 odsto njih to nisu“.
„Hteo sam da napravim prozor kroz koji svet može da vidi kako muslimanska zajednica živi, da vidi da su muslimani obični ljudi koji imaju iste potrebe kao i ceo svet“, kaže Mohamed el Fatatri, dve godine zaredom uvršten na listu najuticajnijih muslimana na svetu. On je osnivač portala muxlim.com koji mesečno posećuju milioni i milioni korisnika, mahom muslimana, iz 190 zemalja.
Naš sagovornik je rođen u Egiptu. U Finsku je došao pre sedam godina, a portal je osvanuo pre šest godina.
„VREME„: Bliži se desetogodišnjica terorističkog napada od 11. septembra. Gde je svet danas u odnosu na muslimansku zajednicu?
Mohamed el Fatatri: Pred nama je veoma dugačak put. Napad 11. septembra stavio je muslimane u centar pažnje. Negativne, svakako. Posle početnog šoka započeo je razgovor. Prošle godine muslimani su želeli da izgrade islamski centar nekoliko stotina metara od mesta gde su se nekada nalazile kule bliznakinje (Ground zero). Američka javnost je burno protestovala i potom je krenula debata. Uključili su se i predsednik Obama i Majkl Blumberg. Na kraju se pokazalo da su ti muslimani koji žele da grade islamski centar dobri građani. Oni plaćaju porez, jednako su američki kao što je to američka pita i nemaju veze sa talibanima. Skupljen je novac i islamski centar ove godine otvara svoja vrata.
Ljudi prolaze kroz cikluse, poricanja, besa, prihvatanja. Važno je da dođemo do prihvatanja, a ja vidim da je konstruktivni razgovor počeo.
Ovo što vi govorite zvuči lepo. Međutim, postoji druga strana medalje. U Nemačkoj je knjiga Tila Saracena, koji jasno i oštro piše protiv muslimana, nedeljama najprodavanija i do sada ima milionske tiraže. Partije desnog krila doživljavaju uspeh u svim delovima Evrope. Problemi multikulturalizma i imigracije deluju preteško…
To je prirodno. Uvek imate dve suprotne strane. Mi sada počinjemo dijalog, neka mesta su otvorenija, neka ne. Ali to je proces koji zahteva vreme. Pogledajte koji su put prošli Afroamerikanci od ropstva pa sve do prvog od njih koji je postao predsednik SAD.
Ja ne govorim svetu da treba da gleda na nas pozitivno zato što smo muslimani, već samo da na nas ne gleda negativno zbog toga. Priča je jednostavna. Neki od nas rade nešto dobro. Neki nešto veoma loše. Mi više patimo zbog te nekolicine loših, kojih ima manje od jednog procenta… Nas pretresaju na aerodromima, na nas gledaju kao na kriminalce… Ali ovo pitanje se nadovezuje na ono što sam govorio o fazama… Odbijanje, bes, prihvatanje. Evropa danas je refleksija tog besa. A kada se prašina slegne, ljudi će shvatiti da ne mogu sve muslimane svesti pod talibane.
A do tada? Vi živite u Helsinkiju, kako gledate na to da je partija Pravi Finci, koja je i antievropska i antiemigrantska, najpopularnija u zemlji?
Uspon desnog krila je komplementaran sa mojom teorijom. Druga faza je bes. To nam samo govori da je Evropa nesigurna kada je reč o muslimanima.
Mene, recimo, uspon Pravih Finaca uopšte ne potresa. Oni danas predstavljaju najjaču partiju, podržava ih zaista veliki broj glasača. Znate šta bi bilo mnogo strašnije? Da tako velika grupa ljudi nema nikog ko bi na političkoj sceni zastupao njihove poglede, stavove. Bilo bi strašno da oni nemaju svoj politički glas. Ako smo zaista demokratsko društvo, onda svi treba da se čuju, i ako oni hoće da prikažu svoje argumente protiv imigranata, zašto da ne?
S druge strane, Finskoj trebaju imigranti. Nacija je stara i imigranti su važni zbog ekonomije. Važno je da ta tema dođe u centar pažnje. Donedavno su oni bili nepostojeći. Sada je situacija drugačija i ovo što se dešava je refleksija toga, brige i razmišljanja.
Konačno, reći ću vam, Pravi Finci su nova partija. Oni još nisu zaokružili svoj program, odlučili su da budu opozicija u prvo vreme, govoriće ono što treba da kažu. Ali tek ćemo videti kako će se oni ponašati kada dođu na vlast. A to kakav je njihov uticaj na finsko društvo biće jasno tek posle deset i više godina.
Da zaključim, pitanje imigranata je od ključnog značaja i ono mora da bude na dnevnom redu da bismo uopšte stvorili priliku da dođe do zdravog multikulturalizma.
Multikulturalizma za koji lideri Velike Britanije, Francuske i Nemačke kažu da je mrtav.
Pre svega, zemlje koje ste pomenuli su zemlje sa dugim nasleđem. Francuska i Engleska su bile velike kolonijalne sile. Finska, s druge strane, ima mogućnost za nov početak. Države koje ste naveli imaju dodatan problem, one moraju da se nose sa teretom tog nasleđa, sa društvom koje već „ne radi“ kako treba… Oni vuku za sobom veliki brod, dok Finska vuče mali čamac.
Mislim da je bitno to što njihove politike nisu tokom vremena išle u pravcu suštinske integracije, oni su izabrali samo put „odozgo ka dole“ (top down) a nama je potrebno i delovanje „odozdo ka gore“ (bottom up).
Neka svaki Finac pozove na kafu svog komšiju imigranta. Neka se podstiče preduzetništvo, pa će se na taj način smanjiti i nezaposlenost među imigrantima jer će zapošljavati jedni druge. Ima mnogo načina, a imigranti u tim zemljama treba da se osećaju kao kod kuće, a ne kao da su turisti.
Vi ste pokrenuli portal i malo je reći da ste vrlo dobro prihvaćeni, ne samo u Finskoj već i u svetu. Kolika je odgovornost muslimanske zajednice koja se drži „po strani„? Ima li ona priliku da se oglasi i da se čuje njen glas?
To je dobro i ključno pitanje. U martu ove godine, na jednom događaju (Islam expo), učestvovali su ministar imigracije i bivši premijer Finske… Svi su bili vrlo pokajnički raspoloženi prema muslimanima, govorili su kako se muslimani nepravedno i nefer prikazuju u medijima… Onda sam ja ustao i kazao da više krivice leži na nama, na muslimanima, jer smo nekako veoma lenji da se prikažemo svetu i tom pasivnošću dozvoljavamo da nas manjina, koja je kriminalna, predstavlja jer je ona najglasnija. Treba koristiti svu moć, društvene mreže, medije da pokažemo našu svakodnevicu… Da pokažemo da smo normalni ljudi, da imamo iste potrebe kao i ceo svet i da drugi nemaju zašto da se plaše nas.
Ipak, generalno mi se čini da muslimanska zajednica postaje aktivnija, počinje da poručuje svetu ko smo.
A arapsko proleće?
Da, ono je takođe promenilo perspektivu. Videlo se da je narod protiv korupcije, cenzure, da želi da se otvori prema svetu.
Galup je vršio istraživanje i nasuprot onome što američka administracija priča, da muslimani mrze Ameriku zato što je tako demokratska i otvorena, ono je pokazalo suprotno. Ono što muslimani najviše cene na Zapadu, na prvom mestu, jeste napredna tehnologija; na drugom mestu je otvoreno društvo, demokratija, sloboda govora, štampe. To je mit da su muslimani antidemokratski nastrojeni, jednostavno to nije istina.
Moram da vas pitam, živite u Finskoj već sedam godina i veoma ste uspešni a ne govorite finski. Meni je to pomalo čudno, vi to ne smatrate problematičnim na bilo koji način?
Ne, nije mi potrebno. Nikada nisam bio u situaciji da mi od toga nešto zavisi, pišem kolumnu u najtiražnijim novinama i da, ne govorim finski jezik. Mislim da se to pitanje jezika prenaglašava. Ubija se motivacija imigranata time što su skoro pa prinuđeni da odmah uče finski, a potom i švedski kao drugi zvanični jezik. Mi imamo zajednički jezik, to je engleski. A ja sam živi primer da se bez znanja jezika može uspeti.
Vaš portal muxlim.com je, kažete, način da svet vidi kako muslimanska zajednica živi. Mislite li da možete da napravite neku promenu i iznutra?
Iznutra može biti nekog uticaja da muslimani vide da ne moraš da praviš kompromis između identiteta i uspeha. Možeš da ih pomiriš. Znate, islam je religija koja još uvek nema svoj mainstream, još uvek se traži.
Šta time hoćete da kažete?
Ako poredimo islam i hrišćanstvo, hrišćanstvo je šest vekova starije. Pogledajte kakav je glavni tok hrišćanstva bio pre šest stotina godina. Sve traži vreme.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
