ORDEN BELOG ANĐELA OD VLADIKE FILRETA: Ivica Dačić… / foto: tanjug
Vladika na lošem glasu dao je orden dvojici arhijereja koji su takođe na lošem glasu, inače svojim prijateljima. Ali postavlja se pitanje dokle će Sinod, Sabor i sam patrijarh ćutati o svim optužbama koji se stavljaju na teret pomenutoj trojci. Ta tišina je ono što uznemirava javnost, vernike, a i veliki broj sveštenstva i monaštva unutar SPC-a
Osveštavanje najveće crkvenog zvona u Srbiji, teškog devet tona i 400.000 evra, daleko je odjeknulo. Naime, prilikom osveštavanja, a u slavu skorašnjeg jubileja Manastira Mileševa, Mileševska eparhija ustanovila je orden „Beli Anđeo.“ To samo po sebi ne bi bilo sporno da vladika pomenute eparhije nije episkop Filaret, a da se među dobitnicima nisu našli vladika Pahomije i vladika Vasilije Kačavenda. Orden su primili i mitropolit dabrobosanski Nikolaj, vladika bački Irinej, patrijarh Irinej, ali i ministar policije Ivica Dačić. Kriterijumi kojima se Eparhija mileševska vodila ostali su nepoznati pa nije jasno koje i kakve zasluge spajaju ministra policije, kontroverznog episkopa zvorničko-tuzlanskog i, recimo, Upravu carine iz Pljevalja, koja je takođe na listi nagrađenih.
„Ovo je bila odluka onih koji su dodeljivali orden, Mileševske eparhije“, prokomentarisao je patrijarh Irinej listu dobitnika. Sagovornici „Vremena“ iz crkvenih krugova su saglasni u tome da je eparhijski orden stvar eparhije koja ga dodeljuje. Tačnije, Sinod mora biti obavešten da određena eparhija ustanovljuje orden, a odabir dobitnika spada u domen te eparhije. Institucija eparhijskog ordena je donekle novijeg datuma pa se u crkvenim krugovima šale da je to uteha za one koji nisu dobili orden Svetog Save.
Odluku o nosiocima „Belog anđela“, dakle, doneo je vladika Filaret. Prema latinskoj similis simili gaudet, neki od odabranih arhijereja su oni oko kojih u javnosti postoji najviše optužbi.
VLADIKA KOJI SE (NE) KAJE: „U početku, bolelo me je kada o sebi svašta čujem ili pročitam, a onda sam sebi rekao: Filarete, o Hristosu su svašta govorili, a ko si ti da neće o tebi“, izjavio je 2001. vladika mileševski. Skoro deset godina pre toga celi svet obišla je njegova fotografija u mantiji, sa puškomitraljezom ispred tenka. Spisak njegovih medijskih „isticanja“ za vreme ratova je dugačak, a mnogi ga pamte kao čoveka koji je u rukama držao lobanju tvrdeći da je to zemni ostatak ubijenog dečaka. Mediji i čaršija su ga optuživali da se „nemarno“ odnosio prema humanitarnoj pomoći, da je završio Bogoslovski fakultet za dva meseca. Proterivao je ugledne monahe koji mu nisu bili po volji, a svojevremeno je nekoliko hiljada vernika njegove eparhije tražilo smenu svog vladike.
Pred izbore 2000, kazao je: „Kao što čovek nema rezervno srce, nema rezervne oči, ja nemam rezervnog predsednika svog, ja nemam rezervne vlade, ni otadžbine rezervne.“ Ova poetska podrška bila je upućena Slobodanu Miloševiću. Bio je i u vrlo bliskim odnosima sa Vojislavom Šešeljom koji je u svom testamentu iz Haga poručio da mu na sahranu „ako može, dođe vladika mileševski, gospodin Filaret.“ Osim pomenutih prijateljstava, bio je i pomoćnik savezne ministarke vera Leposave Milićević.
Vladiki Filaretu je zabranjeno da uđe na teritoriju Bosne i Hercegovine, a svojevremeno je štrajkovao glađu jer mu vlasti Crne Gore nisu dozvolile da pređe njihovu granicu. Štrajkovao je 12 dana, ubrzo je čitava stvar prerasla u državni spor pa je dogovor sklopljen na visokom političkom nivou. Episkop mileševski sada sme da uđe u susednu državu, ali pod pratnjom policije.
Na jesenjem zasedanju Svetog arhijerejskog sabora 2000. se pokajao zbog svojih (ne)dela i pokazivanja odanosti Slobodanu Miloševiću i zamolio za oproštaj. Ostao je na svom položaju. U poslednje vreme se primetno utišao u javnosti. To neprivlačenje pažnje ponegde je tumačeno kao strah da će, usled promena u SPC-u, on biti jedan od onih čijim će se slučajem Sabor baviti. Kao ostali kandidati za eventualnu lustraciju pominjani su vladika Vasilije Kačavenda i vladika Pahomije, sadašnji dobitnici ordena.
VLADIKA IZ ZAMKA: Kada je reč o episkopu zvorničko-tuzlanskom Vasiliju, slično je kao i za vladiku Filareta – ne može im se poreći neimarska strast. Obojica su obnovili i sagradili nemali broj crkava. Isto tako, nisu štedeli na sebi. O srpskom Versaju, vladičanskom domu vladike Vasilija, i, malo je reći, prenaglašenom luksuzu pisano je dosta. „To ništa nije moje. Kad umrem, to sigurno neću da nosim sa sobom u grob“, kazao je jednom prilikom.
Episkop zvorničko tuzlanski je moćan čovek, a važi i za vrlo opasnog. Verovatno da nema vladike o kome se toliko šapuće. Problem je, međutim, što je takvih optužbi „u četiri oka“ mnogo, ali onih koji bi zaista nešto javno i(li) na građanskom i(li)crkvenom sudu zamerili ovom vladiki izgleda da nema. Ili se nema hrabrosti. Njegov bivši đakon ga „proziva“ po tabloidima, nazivajući ga pedofilom i tvrdi da će ga uskoro tužiti, a vladika je jasan: „tužite me, pa ćemo videti ko je u pravu“. Striper Dejan Nestorović je u javnost izašao sa pričom da mu je vladika, iz sušte dobrote, poklonio 50.000 evra i još štošta, a mladić se i fotografisao u vladičanskom dvoru. Novine povremeno pišu o „mračnoj prošlosti episkopa Kačavende“, njegovim više nego sumnjivim prijateljima, a pojedini dnevni listovi u Beogradu tvrde da je on bivši saradnik Udbe poznat pod nadimkom Pablo. Ima određeni broj sveštenika koji su mu veoma odani, a važi i kao uticajan u Saboru. Mnogi su (pogrešno) predviđali da će on uspeti da progura nekog od „svojih“ kandidata za patrijarha. No, izbor sadašnjeg patrijarha odjeknuo je, na olakšanje određenog broja i vernika i sveštenstva, kao poraz „bosanskog lobija“ u Saboru.
Dnevni list „Blic“ je svojevremeno pisao da su česti gosti u njegovim dvorima, za vreme ratova, bili vladika mileševski Filaret i vranjski Pahomije.
(NE)VINI VLADIKA: Pre osam godina, 29.1. 2003. počelo je suđenje vladici Pahomiju u Opštinskom sudu u Vranju. Optužba je (bila) teška. Četvorica dečaka podneli su prijavu protiv vladike, tvrdeći da ih je seksualno zlostavljao. Prva dva puta, zbog bolesti, vladika Pahomije nije došao na suđenje, da bi kasnije izneo svoju odbranu. Aprila 2005. odlukom Vrhovnog suda predmet je premešten, zbog sporosti, u Niški sud. Dva od četiri krivična dela u međuvremenu su zastarela, za dva preostala je proglašen nevinim. Konačno, oktobra 2007. Vrhovni sud je utvrdio da je prilikom suđenja vladiki Pahomiju bilo određenih propusta. Inače, vladika Filaret bio je svedok na suđenju u korist episkopa Pahomija. Trojica sveštenika i sve monahinje koji su stali na stranu dečaka proterani su iz Eparhije vranjske. Vladika Pahomije je govorio da je nevin i da iza celog slučaja stoji „albanski lobi na jugu Srbije“, a da mu se advokat Aleksandar Stojković, preko čije kancelarije je podneta krivična prijava, sveti jer je 1993. smenjen s mesta predsednika Crkvene opštine Vranje zbog finansijskih propusta.
Ostao je gorak ukus, a vladika vranjski je često u javnosti proglašavan krivim. U Vikiliksovim depešama koje, istini za volju, makar kada je o SPC-u reč, imaju više netačnih procena i predviđanja nego prosečan internet forum, stoji: „Njegovo mentalno zdravlje je upitno; on je zatražio grant od Američkog demokratskog komiteta za medicinska istraživanja o gajenju stoke koja živi na crkvenoj zemlji i čiji genetski materijal, po njegovom mišljenju, može da izleči SIDU.“
No, ako novine nisu pravo mesto da se raspravlja o nečijoj krivici, a građanski sud zakaže, onda se postavlja pitanje zašto ćuti crkveni sud.
PREOSTALI: Kada se sve stavi na papir, evo šta se dogodilo pre neki dan. Vladika na lošem glasu dao je orden dvojici arhijereja koji su takođe na lošem glasu, inače svojim prijateljima.
Kada je Hana Arent, politički filozof i Jevrejka, prebegla u Sjedinjene Američke Države za vreme Drugog svetskog rata, pisala o onima koji su imali moć da nešto urade za vreme ratnih prilika, a nisu, skovala je termin guilt by silence ili, drugim rečima, kriv zato što je ćutao. Ma koliko kontekst bio potpuno neprimeren, sam izraz bi mogao da posluži. Patrijarh Irinej nije određivao ko će biti među dobitnicima „Belog anđela“, možda je i sam bio zatečen u kakvom se društvu našao. Prvi među jednakima u SPC-u se trudi da reši nagomilane probleme unutar crkve, što svakako zahteva vreme. Ali postavlja se pitanje dokle će Sinod, Sabor i sam patrijarh ćutati o svim optužbama koji se stavljaju na teret pomenutoj trojci. Ta tišina je ono što uznemirava javnost, vernike, a i veliki broj sveštenstva i monaštva unutar SPC-a.
Orden „Beli anđeo“ su, između ostalog, dobili i predstavnici Uprave carina, fabrike bakarnih cevi iz Majdanpeka, Mostogradnje iz Beograda, JP „Srbija vode“, ali i ministar policije Ivica Dačić. Da je Eparhija mileševska saopštila svoje kriterijume, bilo bi jasnije zašto on.
Na dodeli ordena episkop mileševski je saopštio: „Rekao sam među nama je jedan veliki čovek i on je mnogo štošta propatio u životu, al neka je, zato je političar, neka pati.. bolje on. Gospodin Ivica Dačić je dobio takođe ovo visoko odlikovanje Eparhije mileševske, i hoću javno da mu kažem: gospodine ministre, brate Ivice. Hvala vam na svemu što ste učinili i za svoju partiju, hvala vam što ste ovih dana osvetlali obraz Srbiji, kada su pokušali, neke demokrate Srbiju da prikuju za zid srama, kada su pokušali da se ulicama Beograda, a možda i šire, krv srpska lije, imali ste muškosti i hrabrosti da kažete DOSTA.“
Prošle godine je ministar Ivica Dačić prisustvovao slavi vladike Filareta. Tada ga je episkop mileševski bogato pohvalio rečima: „Ministar Ivica Dačić je mudar, mlad čovek, koga bi trebalo stalno da slušamo, a onda će Srbiji biti dobro“, a zatim je poručio da ministra poznaje „kao verujućeg čoveka, koji je uvek dobrodošao u Mileševsku eparhiju“.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
