Islamisti ante portas

Za „Vreme“ iz Kaira

Egipatski islamisti, stranke Sloboda i pravda Muslimanske braće i Svetlost ultrakonzervativnih salafista, pobedili su u prvoj rundi parlamentarnih izbora i tako obezbedili sebi 60 odsto mesta u novom parlamentu i vladavinu višemilionskom zemljom na Nilu. Doduše, konačna slika egipatske političke scene neće biti poznata do idućeg meseca, ali pobednici prvog kruga glasanja ni najmanje ne strahuju od moguće promene raspoloženja birača i zadovoljno trljaju ruke. Muslimanska braća, koja su na ovu priliku čekala 90 godina, govore vrlo malo i uz mnogo opreza, dok salafisti, sa bradama do pupka i obrijanih brkova (neko im je rekao da je takvu bradu imao prorok Muhamed), pričaju na sav glas i svojim izjavama plaše i stanovnike Egipta i strance.

Ugledni salafisti Hazam Salah Abu Ismail iz Aleksandrije, gde je ova stranka i rođena pre 40 godina, inače kandidat za šefa države na predsedničkim izborima u junu iduće godine, požurio je da objavi kako će vladati zemljom: „Muškarci i žene ubuduće će raditi samo u odvojenim prostorijama, dok će bilo kakvo ispoljavanje osećanja na javnim mestima biti zabranjeno. Odmah ćemo zabraniti prodaju i proizvodnju alkoholnih pića, a ženama neće biti dozvoljeno da rade na rukovodećim mestima. Biće zabranjena svaka vrsta umetnosti i literature koje nisu islamske. Najstrože se zabranjuju mešovite plaže, a žene će se kupati pokrivene od glave do pete“, poručuje Abu Ismail, uopšte ne brinući što će time ubiti turizam i zemlji uskratiti prihod od 12 milijardi dolara godišnje.

U predvečerje slavlja islamista, na katarskoj televiziji „Al Džazira“ gost je bio ugledni američki advokat i političar republikanske stranke Džon Robert Bolton, koji je u emisiji „Frost“ o najnovijim događajima u Egiptu rekao i ovo: „Pitanje nije hoće li ili neće biti demokratije u Egiptu, već da li su se u toj zemlji stekli uslovi za tako nešto i da li su Egipćani sazreli i došli u fazu kada su u stanju da se koriste demokratijom, odnosno da uživaju u njenim plodovima. Drugim rečima, da misle i da se ponašaju demokratski!“

MORALNI FILMOVI: U dvodnevnoj izbornoj bici najveći pobednik, smatraju posmatrači, bio je vladajući Vrhovni savet oružanih snaga (SCAF), koji se pokazao sposobnim da organizuje izbore na „disciplinovan“ način, tako da su sve u svemu protekli u redu. A politička istorija modernog sveta ne pamti ovakve izbore. Tri roda egipatske vojske – pešadija, mornarica i vazduhoplovstvo – obezbeđivala su i čuvala sva izborna mesta u zemlji, a često i pomagala starijim glasačima da stignu do kutije. Slika vojnika koji niz strme stepenice nosi u naručju dedu sve do glasačke kutije učinila je da se nacija smeška i zadovoljno klima glavom. Sve što su vojnici radili urađeno je sa mnogo uspeha i šarma kojima je doprinosio i „armijski stajling“ – besprekorno čiste i ispeglane uniforme, cokule izglancane tako da šljašte. Još jednom je vojska potvrdila da je dika i ponos nacije.

Od oko 50 miliona birača glasalo je skoro 80 odsto i činili su to strpljivo, čekajući u redu. Svako je glasao za kandidata iz jedne od 42 stranke, ali svi su glasali uz osmeh i reči: „Glasao sam za novi Egipat.“ Stizali su na birališta u vedrom raspoloženju, koje ih nije napuštalo bez obzira na to koliko su dugo čekali da bi stigli do izborne komisije i kutije. Među njima je u Kairu glasala i popularna glumica i seks bomba Ola Ganem, koja kaže da je glasala „za bolju budućnost svoje zemlje“. Ona, međutim, nije skrivala zabrinutost u slučaju da islamisti pobede, što se i dogodilo. „Strahujem da bih jednoga dana morala da se zabradim i igram uloge koje mi oni (islamisti) biraju. Ukoliko pobede – pakujem se i odoh! Želim da se oblačim onako kako ja hoću, onda kada ja to poželim i gde ja to želim. Ne želim da mi bilo ko brlja po životu.“ Posle svega, ostalo nam je još jedino da Oli poželimo srećan put.

Pre nekoliko meseci, grupa biznismena-islamista poručila je da formira sopstvenu filmsku kompaniju koja će lansirati isključivo „moralne“ filmove. „Snimaćemo jedino filmove u kojima neće biti nemoralnih scena“, poručuju oni. Naravno, ovim „puritancima“ koji bi da svima određuju sudbinu nimalo ne smeta da se žene devojčicama koje još nisu prošle ni pubertet, niti da se voze najskupljim automobilima proizvedenim na Zapadu i nose odela italijanskih ili francuskih kreatora.

HVALA ALAHU NA KIŠI: Visok odziv birača pokazuje da se SCAF-u veruje, a još više da se poštuje način na koji je vojska uspela da izoluje bundžije na Tahriru, doduše uz malu božiju pomoć. U nedelju uveče, uoči izbora, prolomilo se nebo nad Kairom i pala je kiša koja je oduševila strance iz ovih krajeva koji kišu vole, za razliku od Egipćana koji mrze kišu i strahuju od nje. Većina buntovnika sa trga pobegla je kućama, ostavljajući iza sebe gomile kamenja, motke, pajsere i mokre, prljave šatore. Za to vreme, vojnici i policajci su hvalili ime Alahovo zato što im je poslao kišu i tako ih ratosiljao protivnika koji, inače, nisu nameravali da odustanu od borbe za „demokratski“ i „revolucionarni“ Egipat.

O ovom „mokrom“ porazu i ekspresnom povlačenju „ratnika“ koje je iznedrilo „arapsko proleće“, BBC, „Al Džazira“ i drugi mediji nisu javljali ništa, verovatno zato što nisu imali srca da govore o begu svojih štićenika. „Oni su lenštine i dokoličari koji su otišli u demonstrante jer nisu imali šta drugo da rade. Ja po podne demonstriram na Tahriru, a pre podne radim“, kaže moj berberin, inače stopostotni salafista.

Ovi izbori su pokazali da u Egiptu mogu i moraju da vladaju red i mir, a da su Egipćani narod koji to više voli od tuče, nereda i urlikanja onih koji zagovaraju „jednu revoluciju po glavi stanovnika“. Sve u svemu, može se reći da nacija na Nilu počinje da shvata da treba još mnogo da uči i da se menja i da na putu uspeha i demokratije vojska mora da bude prisutna i nezaobilazna, jer je u Egiptu sve u haotičnom stanju.

Tome doprinose i neke loše navike ljudi. Da bi se te navike iskorenile – a to se želi – treba još dosta vremena, truda i samokritike. Na tom putu „pokajanja i popravljanja“ veliku ulogu mogu da odigraju Muslimanska braća, poznata po striktnom poštovanju Kurana koji nalaže da se ne krade i ne podvaljuje, da se živi i radi pošteno. Ovde se stalno insistira na tome „da stranci poštuju islam“, ali niko ne postavlja to pitanje domaćim muslimanima koji kao dokaz tog poštovanja uglavnom vole da pokazuju poveću čvorugu nasred čela ili plavu belegu, koji označavaju da predano udaraju glavom o zemlju dok se svakodnevno mole po pet puta.

Novi mandatar Kamal al Ganzuri i njegovi saradnici još uvek se samo zagrevaju, pokušavajući da naprave kakvu-takvu vladu. Pritom, najviše strahuju od tima „američkih štićenika“ koje predvodi Egipćanin sa američkim državljanstvom Mohamad el Baradej, bivši šef Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Baradej za sebe kaže da bi mu „najviše odgovarala uloga premijera zbog koje je spreman da se odrekne kandidature za šefa države“. A kada mu je SCAF ponudio da formira vladu nacionalnog spasa, Baradej je tvrdio „da se ne oseća baš najbolje“ i da ne može da se prihvati posla „spasavanja naroda preko vlade“.

U takvoj situaciji nimalo ne čudi što se za reč javio dr Mohamed Nasr, koji ima stalnu rubriku u kairskom dnevniku „Idžipšn gazet“. On savetuje sve poslenike domaće političke scene da se obrate za pomoć psihijatru koji će ih posavetovati „šta da rade i govore kada se obraćaju narodu, ali i jedan drugome“.

Foto: Vreme