Moskva sumnjama ne veruje

Posle parlamentarnih izbora u Rusiji u nedelju 4. decembra, opozicija je tvrdila da je Putinova Jedinstvena Rusija 49,45 odsto glasova birača osvojila izbornom krađom i krenula da protestuje zahtevajući „poštene izbore“.

U ponedeljak, 5. decembra uveče, demonstranti u Moskvi su se sukobili s policijom kada su pokušali da organizuju šetnju ka trgu Ljubjanka. Organizatori pripadaju pokretu čiji je lider Ilja Jašin, koji je uhapšen, kao i 300 drugih demonstranata te večeri, i osuđen na 15 dana zatvora zbog toga što se suprotstavljao policiji, a ista kazna je stigla i blogera Alekseja Navaljnog, na koga posebnu pažnju obraćaju i ruski i zapadni mediji (vidi okvir).

Na regularnost izbora primedbe su izneli i posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, koji tek treba da podnesu izveštaj. Organizacija Golos tvrdila je da je dobila oko 5000 prijava o nepravilnostima. U Centralnu izbornu komisiju je stiglo daleko manje žalbi (1559) i ona tvrdi da je 99 odsto njih rešeno u korist političkih partija, da pojedinačne nepravilnosti čine samo 0,5 odsto ukupnog broja glasova.

KONTROLA: Preko društvenih mreža („ruska fejsbuk revolucija“) aktivisti NVO su širili video-snimke o haosu na izbornim mestima i o kršenju izbornih pravila koje su mobilnim telefonima pravili aktivisti nevladinog sektora i novinari. Navodno greškom na jednom tele-ekranu izašao i podatak da zbir glasova svih stranaka na nekim lokalima iznosi 146 odsto, pa su demonstranti kasnije nosili parolu „Izbori pošteni 146 odsto!“

Gorbačovljeva „Novaja gazeta“ u internet izdanju u četvrtak u rubrici „Ja učesnik falsifikovanja izbora 2011“ objavljuje navodno pismo studentkinje Julije Astanjuk izbornom štabu Jedinstvene Rusije u kome tvrdi da je „na sopstveni strah i rizik“ (tri-četiri godine robije) s grupom svojih kolega, učesnika takozvanog „karusela“, glasala 12 puta na devet punktova u Tverskoj, dva puta u Južnoj i jedanput u ulici Truda u Petrogradu za nekog Aleksandra Salajeva. „Vi ne mislite da ste zahvaljujući nama pobedili, mać vašu? Zašto vi, koji, ja sam uverena, imate automobil i stan (i mašinu i kvartiru) i daču na Kanarima, zašto vi ne možete isplatiti te pare (obećanih 3200 rubalja) bednoj studentkinji…“, napisala je Astanjukova.

Poslednji predsednik SSSR Mihail Gorbačov izjavljuje agenciji Interfaks da vlasti mogu da donesu samo jednu odluku – da ponište rezultate izbora i organizuju nove, pošto „ignorisanje javnog mnjenja diskredituje vlasti i destabilizuje situaciju“. Na neregularnosti na izborima ukazali su i lideri sve tri preostale parlamentarne stranke – Komunističke partije, Pravedne Rusije i Liberalno-demokratske partije. Po oceni šefa Instituta za strategijske procene Aleksandra Konovalova, te parlamentarne partije su protestovale, ali su bile manje aktivne u uličnim demonstracijama, pošto su u odnosu na prethodne izbore ojačale svoju zastupljenost u Dumi. Jedan od osnivača neparlamentarne partije Jabloko Grigorij Javljinski predložio je pak partijama koje su ušle u parlament da napuste Dumu. I „eser“ Gudkov je predložio KPRF-u i LDPR-u da vrate mandate, a rukovodilac frakcije LDPR-a u Dumi, Igor Lebedev, odgovara: „Ako je Gudkov takav prvoborac, neka da primer. U toku kampanje bila je igra za birače, a sad – igra za publiku…“

Bitka za verifikaciju izbora je tekla u izbornoj komisiji i na ulicama. Na Trijumfalnuju Manježnuju i Revolucionarnuju plošćadi u Moskvi je 6. decembra oko 10.000 pripadnika organizacije Naši izašlo da proslavi pobedu i da demonstrira u korist Putina. Na drugom mestu demonstriralo je oko 2000 opozicionara koji su vikali: „Rusija bez Putina!“, „Pošteni izbori!“ i „Ovi izbori su farsa!“ Završilo se intervencijom policijskih snaga OMON. Policija je uhapsila 569 ljudi…

„U utorak uveče je na Trijumfalnoj bilo kao na fudbalskom meču. S jedne strane stotine ‘našista’ u zelenim, belim i crvenim jaknama, koji mašu zastavama, udaraju u bubnjeve, i viču: ‘Rusija! Putin! Medvedev!’ S druge strane, vikale su stotine demonstranata: ‘Putinu pozor! Slobodu!’. Naši su stajali na ivicama trga zajedno s policijom i pripadnicima OMON-a i pomagali im u održavanju reda. Policajci ih nisu dirali i nisu obraćali pažnju na njihove krike. Zato su svakog opozicionara koji bi viknuo vadili iz mase i odvodili do obližnjeg policijskog autobusa. Tih autobusa je bilo mnogo, a neki su već oko 19 sati uveče na početku mitinga bili „puni uhapšenih“ pišu „Moskovske novosti“. Sledećeg dana u manjim demonstracijama među pritvorenima je bio i lider neregistrovane opozicione stranke „Druga Rusija“, Edvard Limonov.

ZNAK HILARI KLINTON: Na skupu OEBS-a u Berlinu Hilari Klinton je osudila izborne nepravilnosti u Rusiji, na šta joj je ruski ministar spoljnih poslova grubo odgovorio da taj sastanak nije Hajd Park, niti Trijumfalnaja plošćad, da je primedbe trebalo da iznese u međudržavnim kontaktima. Putin joj odgovara 7. decembra: „Svi vi ovde i ja odrasli smo ljudi i takođe znamo da u našoj zemlji ljudi ne žele razvoj situacije kao u Kirgiziji, ili kao nedavno u Ukrajini. Haos niko neće… Pogledao sam prve reakcije naših američkih partnera: prva stvar koju je državna sekretarka rekla jeste da su izbori nepošteni i nepravedni, mada još nije dobila materijale posmatrača OEBS-a. Njen ton je dao signal nekim našim liderima u zemlji, oni su čuli podršku američkog Stejt departmenta i počeli aktivno da rade…“

Putin je pre izbora dao izjavu da je upliv stranog novca u ruski izborni proces nedopustiv: “ Bolje bi bilo da su taj novac iskoristili da plate nacionalni dug i da prestanu da troše novac na neefikasnu i skupu spoljnu politiku…“ Posle izbora, nakon tvrdnje jednog ruskog funkcionera da su SAD na ove ruske izbore potrošile devet miliona dolara, Putin je rekao: „Više. Tamo se stotine miliona dolara odvajaju za tu rabotu…“

Odgovarajući na Putinove kritike, Hilari Klinton je na samitu NATO-a ponovila svoje primedbe, stavljajući sada akcenat na progon aktivista nevladinih organizacija u Rusiji.

Posle hapšenja demonstranata sredinom nedelje opozicionari su počeli da se organizuju preko socijalnih mreža. Oko 25.000 Rusa se za nekoliko dana registrovalo u Fejsbuk grupi „Miting za časne izbore“ (Miting za česnije vibori), koja poziva na masovne demonstracije 10. decembra. Američki list „Kriščen sajens monitor“ događaje u Moskvi naziva „moskovski okupiraj Volstrit“.

MITING BEZ SUKOBA: Nakon serija protesta, uzburkane aktivnosti na socijalnim mrežama, značajnog publiciteta koji je nezadovoljstvo ruskim parlamentarnim izborima imalo u stranim, ali i u ruskim medijima, šarolika opozicija je 10. decembra – ne na Revolucionarnoj, gde je htela, već na Balotnoj plošćadi u Moskvi, gde su joj dozvolili – održala miting kome je po proceni policije prisustvovalo 20.000 ljudi (prema ocenama organizatora skupa više od 40.000), a još pet hiljada je bilo na prilaznim ulicama i na zarđalom pešačkom Lužkovom mostu preko reke Moskve, na koji su se do granice pucanja nakrcali demonstranti i istakli natpis „Bitange i lopovi vratite nam izbore!“.

Zapažena su znamenja Solidarnosti, Jabloka i drugih manjih pokreta, ali i parlamentarnih stranaka.

Nije bilo sukoba niti narušavanja javnog reda, a sa bine su zahvaljivali miliciji i skandirali „Policija s narodom!“ Skandiralo se i „Rusija bez Putina“ i „Ponovite izbore!“. Pročitana je i aklamacijom odobrena rezolucija kojom se traži oslobađanje političkih zatvorenika (misli se, pre svega, na uhapšene u prethodnim demonstracijama), ukidanje rezultata izbora za Državnu dumu, ostavka predsednika CIK-a Vladimira Čurova i „istraga o njegovim aktivnostima, registracija svih političkih partija i demokratizacija zakonodavstva u ovoj oblasti, kao i novi parlamentarni izbori. Zakazali su novi miting za 24. decembar. Na Balotnoj plošćadi sutradan su poseban miting za poštene izbore održali ruski nacionalisti (jedna grupa poznata po tučama na stadionima) u kožnim jaknama, s belo srebrnim zastavama, pozdravljajući sa tri prsta…

Širom Rusije održavani su prijavljeni ili neprijavljeni mitinzi u nekoliko desetina gradova: Prema evidenciji RIA Novosti manje ili veće grupe protestovale su u Vladivostoku (1500), Irkustku (150), Čeljabinsku (1000), Uljanovsku (250), Tomsku (1000), Voronježu (300), Murmansku (200), Petrogradu (9.000), Arhangelsku, Jaroslavu, Permu, Rostovu na Donu i u drugim gradovima. Ukupno, u celoj Rusiji, zbir učesnika raznih skupova teško da prelazi 200.000 ljudi, što je u ruskim koordinatama malo. Ti događaji su možda potkopali moralni kredibilitet Putinove Jedinstvene Rusije, čiju je listu predvodio Medvedev, ali to je manje od udarca koji je ona zadobila na samim izborima.

VERUJEMO, ČEKAMO, NADAMO SE: Posle serije mitinga pojedini blogeri slave „rađanje građanskog društva u Rusiji“, a pojedini mediji najveći protest u Rusiji posle pada komunizma.

Postizborna kriza se zapravo preklopila s početkom kampanje za predsedničke izbore koji će biti održani u martu 2012, a na kojima se odlučuje o tome ko će biti vlast.

Umesto na Jedinstvenu Rusiju Putin se repozicionira i u predsedničkoj kampanji oslanja na Sveruski narodni front (Sverosijskij narodnij front), koji čini koalicija društvenih organizacija osnovana na njegov predlog u maju 2011, očito s nekim određenim ciljem. Kandidatima Narodnog fronta za Dumu, koji su na listi Jedinstvene Rusije zauzimali 30 odsto kandidatskih mesta, Putin je savetovao da ne podležu pritisku „jednorusa“ i da se ne odriču mandata u korist partijskih kandidata koji su na izborima prošli lošije nego što se očekivalo.

Nameru Putina da se distancira od Jedinstvene Rusije u korist Narodnog fronta ekspert centra Karnegi Aleksej Malašenko u „Moskovskim novinama“ povezuje s činjenicom da je Jedinstvena Rusija 4. decembra osvojila 34.480.000 glasova, a Putin nastupajući ne kao „partijski“, već kao „narodni predsednik“, ima za cilj da osvoji bar 60 odsto glasova (na predsedničkim izborima 2004. dobio je 49.565.238 glasova ili 71 odsto). Putinov štab čine nepartijski ljudi, poznati dečji lekar, učiteljica istorije, predsednik seoskog kooperativa iz Stavropolja, metalac… Za šefa izbornog štaba Putin je odredio 75-godišnjeg režisera Stanislava Govoruhina, sina donskog kozaka – „narodnog neprijatelja“ (majka s Volge krila je od njega priču o ocu koju je on tek u zrelo doba otkrio: „poginuo Govoruhin Sergej Georgijevič u Sibiru godine ‘38 – u uzrastu 30 let“), autora mnogih dečjih igranih i dokumentarnih filmova. Među njima su biografski film Aleksandar Solženjicin (1992), a i dugometražni dokumentarac Rusija, koju smo izgubili… (1993) – u kome se slavi Carska Rusija…

Obim protesta i njihov intenzitet očito nije veliki, pa izgleda da je Putin, koji ima instinkt za prilagođavanje situaciji, prilično daleko od onoga što mu je priželjkivao američki republikanski neuspešni predsednički kandidat Mekejn – poručivši u pismu da će mu se uskoro desiti „arapsko proleće“.

Izveštač „Los Anđeles tajmsa“ pominje jednog demonstranta pored bine s govornicima na Balotnoj plošćadi koji je držao parolu „Verujemo, čekamo i nadamo se!“, ispisanu ispod slike mauzoleja s Crvenog trga na kome je umesto Lenjin, pisalo – Putin.

Varijanta Aleksandra Navaljnog

O Alekseju Anatoljeviču Navaljnom, 35-godišnjem advokatu, ekonomisti, invest-aktivisti, zaštitniku prava malih akcionara i blogeru, nakon početka protesta u zapadnim medijima više je pisano nego svojevremeno o Gajdaru i Kasparovu zajedno, verovatno na osnovu onoga što se u diplomatskim krugovima u Moskvi o njemu priča. Agencija Rojters ga naziva „avangardom nove internet generacije“, koji po sopstvenim rečima „ima ambicija da bude predsednik, ali nema izbora u Rusiji“, da je daleko od popularnosti Putina, ali da „strane diplomate tipuju da je on lider koji ima političku budućnost“. Bio je član Gajdarovog Jabloka, ali je isključen zbog nacionalizma, izražava neprijateljski stav prema migraciji muslimana i Azijata u „srce ruske slovenske domovine“.

U novembru 2010. pred Helsinškom komisijom američkog Kongresa Aleksej Navaljni je svedočio na saslušanju o korupciji u Rusiji koje je vodio senator Bendžamin Kardin. Izgleda da je preporučio da Amerikanci čvršće koriste svoje zakone (uskraćivanje viza?) protiv sumnjivih Rusa. S te strane obasipan je priznanjima. Časopis „Forin polisi“ uključio je Navaljnog na 24. mesto liste „100 najboljih svetskih mislilaca“ (The FP Top 100 Global Thinkers). Amnesti internešenel proglasila ga je „zatočenikom savesti“.

Dok je bio na studijskom boravku na Jejlu, morao je da negira optužbe „putinovaca“ da predstavlja „projekat CIA“.

Pročuo se najviše kao borac protiv korupcije. Nikolaj Tokarev, direktor Transnjefta, koga je optuživao zbog zloupotreba, rekao je da Navaljnog podržavaju američki političari. Deputat Dume i član rukovodstva Jedinstvene Rusije Jevgenij Fjodorov uporedio je njegovu delatnost s terorističkom, izrazivši uverenje da ga finansira SAD.

Vlast je neuspešno pokrenula jedan slučaj protiv njega. Godine 2009. osumnjičen je da je izvršio krivično delo prevare tako što je nekog Vjačeslava Opaljeva, direktora firme Kirovles, naveo da sklopi štetan ugovor, predstavljajući se lažno kao savetnik gubernatora Kirovske oblasti Nikite Beljiha. Posle istrage odustali su od sudskog gonjenja u januaru 2011.

U avgustu 2010. Navaljni je pisao da je Putinov let avionom u toku gašenja požara u Podmoskovlju bio nezakonit, jer upravljanje nestručnih lica avionom B200 izaziva opštu opasnost.

Neki pišu da su Navaljnomu poverovali mnogi od onih koji ne veruju nikome. Njegova parola na poslednjim izborima bila je da treba glasati za bilo koga, samo protiv Putinove partije, i to su tokom proteklih izbora neki nazivali „varijanta Alekseja Navaljnog“.

DRŽAVNA SILA: Hapšenja…

…i masovne demonstracije u Moskvi